Saveti za početnike: Kako da sami orežete voćke?

Rezidba je jedna od najvažnijih radnji u voćarstvu – ona određuje oblik krošnje, rodnost, zdravlje i dugovečnost stabla. Mnogi početnici se plaše da ne pogreše i "unište" drvo, ali uz nekoliko saveta, rezidbu možete obaviti sami, čak i ako to radite prvi put.

Najvažnije je ne žuriti. Rezidba se radi kad biljka miruje, obično krajem zime ili početkom proleća, a može i u jesen.

Pripreme za rezidbu

Za jabuku, krušku i šljivu idealno vreme za rezidbu je od februara do marta, ili rana jesen. Kod breskve i kajsije, koje su osetljivije, bolje je sačekati kraj zime kad prođe opasnost od jačih mrazeva. Nikad ne orezujte drvo dok su temperature ispod nule – rezovi tada sporo zarastaju.

Koristite oštar i čist alat, a potrebni su: makaze za grane, testera za deblje grane i po mogućnosti nož za zaglađivanje rezova. Alat mora biti oštar i dezinfikovan (može alkoholom ili rastvorom varikine) kako se ne bi prenosile bolesti. Imajte na umu da se tupim makazama grana cepa i rana duže zarasta.

Lake i dobre makaze, volja i znanje - sve što vam treba prilikom rezidbe voća

Prvi korak je sanitarna rezidba. Pregledajte drvo i uklonite sve suve grane, one koje se ukrštaju ili rastu prema unutra i oštećene od mraza, bolesti ili štetočina. Time odmah poboljšavate cirkulaciju vazduha i svetlosti unutar krošnje.

Ostavite grane koje rastu pod dobrim uglom

Grane koje rastu pod oštrim uglom prema deblu često pucaju pod teretom plodova – njih treba ukloniti. Najbolje su one koje izlaze iz stabla pod uglom od 45 do 60 stepeni. Te grane su čvrste, dobro osvetljene i daju kvalitetan rod.

Početnici često naprave grešku i previše orežu drvo, misleći da će tako "pomladiti" biljku. Međutim, previše skraćivanja izaziva burnu reakciju – izbijanje mnogo mladica ("vodopija") koje troše energiju. Zapamtite pravilo - bolje je svake godine po malo, nego sve odjednom.

Rezidba voćaka: "Stablo mora biti prozračno, da ptica može da proleti kroz njega"

Rezovi deblji od 2 cm treba da se premažu: voćarskim voskom ili pastom od gline i bakra. Premaz će sprečiti ulazak bolesti i ubrzava zarastanje rane. Ovo je posebno važno kod koštičavog voća (šljiva, breskva, trešnja).

Kod većine voćaka najčešće se u krošnji formiraju:

• vaza (široko otvorena krošnja, pogodna za breskvu i šljivu),
• piramida (za jabuku, krušku, višnju),
• ili slobodni uzgojni oblik (za manja dvorišna stabla).

Važno je da svaka grana ima dovoljno svetla, prostora i vazduha, što je osnova za zdravu i rodnu voćku.

Rezidba nije komplikovana ako znate osnovna pravila: birajte suvo vreme bez mraza, koristite čist alat, uklonite samo ono što smeta i smanjuje svetlost, i zaštitite rane nakon rezidbe. Ako postupite pažljivo i bez žurbe, voćke će vam se odužiti zdravim granama i obilnim rodom već naredne sezone.