EU odlaže planove zelene politike? Sve su glasniji pozivi na preispitivanje ZPP-a

Evropska komisija bi mogla da odloži objavu predloga o održivoj poljoprivredi i prirodi, a koja se očekivala ove sedmice. Razlog je rat u Ukrajini i njegov negativan uticaj na snabdevanje hranom, što je navelo neke zemlje, prvenstveno Slovačku i Italiju, da dovedu u pitanje ekološka pitanja Evropske unije.

EK je sutra (23.3.) trebalo da objavi dva nova predloga - obvezujuće ciljeve za obnovu prirode i održiviji zakon o pesticidima.

Međutim, poverenik EU za poljoprivredu Januš Vojčehovski u ponedeljak je rekao, navodi Reuters, da EU neće raspravljati o pesticidima na svom sastanku ove nedelje, što znači da će se objava predloga odložiti. Plan obnove prirode nije komentarisao.

Još pre desetak dana, nije bilo govora o odustajanju, iako je Vojčehovski već tada dao naslutiti da je u ovom trenutku najvažnija prehrambena sigurnost. 

Lambert: EU se mora probuditi

I predsednica udruženja poljoprivrednika EU-a COPA, Kristijan Lambert pozvala je EU da se probudi i upozorila da zbog dosadašnje zavisnosti od ruskog đubriva, gasa, energije, goriva, ali i žitarica - više toga treba proizvoditi na sopstevnom terenu. 

"We called #AGRIFISH for an wake-up call. Our common challenge now is to regain part of the food security that we have let slip away elsewhere. An rebound is possible! We can produce more and better with less impact."

Full Video statement by @ChLambert_FNSEA pic.twitter.com/Bm3Q3rxj16

— COPA-COGECA (@COPACOGECA) March 21, 2022

"Teško je vratiti prehrambenu sigurnost, ali je oporavak neophodan kada UN strahuje od 'uragana' gladi u mediteranskom prstenu, ali i drugdje. Komisija mora da preispita odluke i strategije koje je donela pre ukrajinske krize. Mora izaći sa predlozima jer proleće je tu, kalendar i priroda ne mogu da čekaju", u video obraćanju rekla je Lambert. 

Slovačka i Italija prve reagovale

Na prilagođavanje Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), uključujući njeno odlaganje i preispitivanje zelenih ambicija EU, usred straha od prehrambene nesigurnosti uzrokovane ratom u Ukrajini, prve su pozvale Slovačka i Italija, prenosi Euractiv.

Ministarstvo poljoprivrede Slovačke je saopštilo da veruje da će biti neophodno preispitati i delimično reformisati ove ciljeve, odnosno strategije Od polja do stola i biodiverziteta s obzirom na trenutnu situaciju. Čak su u slučaju da EK ne popusti, razmatrali prilagođavanje svog nacionalnog strateškog plana ZPP-a.

Italija je čak bila predložila izrazito radikalan pristup jer je, prema italijanskom ministru poljoprivrede, Stefanu Patuanelliju, neophodno dozvoliti da se izdvojena područja i svi pašnjaci koriste u produktivne svrhe, čak i ako su delimično zauzeti neplanskom vegetacijom žbunja.

Takođe su ispitivali mogućnost uklanjanja zakonskog ograničenja za povećanje navodnjavanih površina i uvođenja neke vrste nove državne subvencije za sve poljoprivredno zemljište. Na ovaj potez su se odlučili kako bi se ublažio porast troškova proizvodnje i povećala poljoprivredno-prehrambenu produktivnost. 

U Nemačkoj slom zelene politike

Bez ozbira na ozbiljnu situaciju, nemački Zeleni, Alijansa 90, ne odustaju od poljoprivredne politike. Kako piše Simon Michel-Berger u svom komentaru na Agrarheute, odrekli su se mnogih fundamentalnih pozicija, ali se drže svog poslednjeg ideološkog bastiona, zelenog dogovora. 

Eskalacija gladi i siromaštva kao posledica sukoba u Ukrajini

Pre samo nekoliko dana, evropski političar Zelenih Martin Hojsling optužio je Vladimira Putina da koristi žito kao oružje. Njegovo rešenje, kao i rešenje federalnog ministra poljoprivrede Džema Uzdemira, nije da domaću poljoprivrednu proizvodnju učini efikasnijom, već smanjenje nemačkog stočarstva kako bi manje žitarica završilo kao stočna hrana.

Mihel-Berger smatra da je ova diskusija pogrešna, jer se žitarice za stoku ne mogu koristiti kao hlebna sirovina i kvalitetna pšenica se ne može svuda uzgajati. Ističe i da se životinje hrane travom s pašnjaka i nusproizvodima prehrambene industrije.

Stočari u Nemačkoj se pitaju gde je solidarnost s njima, jer su teško pogođeni ovim promenama, ali i prozivkama da su krivi za mnoge probleme, od klimatskih promena do trenutne gladi u svetu. Istovremeno su u stalnom strahu od ekonomske nesigurnosti, od problema uzrokovanih nestašicom stočne hrane, posebno u organskom stočarstvu.