Kako prepoznati i šta uraditi kada se zemljište "umori"?

Rastresito, površinsko zemljište predstavlja potencijalno plodni sloj tla koji obuhvata oranični i podoranični sloj, fizičko-hemijskih osobina i koristi se koristi za gajenje različitih biljnih vrsta. Ogroman, neprocenjiv prirodni resurs, od kog zavisi održiva poljoprivredna proizvodnja i hrana za ishranu sve brojnijeg stanovništva na planeti Zemlji.

Ključ dugoročnog racionalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta i njegovog očuvanja, jesu neophodne agrotehničke mere koje ne narušavaju primarnu strukturu i upotrebu. Poljoprivredno zemljište nema rok trajanja, ali intenzivna proizvodnja zahteva vremenom i takozvani - odmor zemlje.

Kojim metodama smanjiti rizike u poljoprivrednoj proizvodnji?

Kada, kako i zašto napraviti odmor, najbolje nam pokazuju prinosi useva i laboratorijske analize zemlje.

Zemljište može da se umori

Kontinuirana proizvodnja na jednom mestu, naročito iste kulture iz godine u godinu, prvi je preduslov i faktor rizika da će doći do umora/zamora zemljišta. Smanjeni prinosi, pojava raznih bolesti i štetočina, kao i njegova pogoršana struktura su vidljivi znakovi da je potreban odmor, odnosno, pauza za regeneraciju. Zemlja je živa materija u kojoj se konstantno dešava interakcija živih mikroorganizama, organske materije i elemenata koji nastaju kao rezultat aktivnosti poljoprivredne proizvodnje.

Zašto je važna agrohemijska analiza zemljišta?

Upravo zahvaljujući toj interakciji, ono ima sposobnost regeneracije i povratka povoljnih fizičko-hemijskih svojstava koja su preduslov ukupne plodnosti. Stalno oranje, skidanje površinskog sloja uzrokuje negativno dejstvo erozije, negativan efekat ulltraljubičaste svetlosti na mikroorganizme i konstantno izvlačenje hranljivih materija preko korenovog sistema biljaka. Najveći zamor je pri uzgoju u monokulturi. Posležetveni organski ostaci razgradnjom mogu delovati fitotoksično, naročito u zemljištima sa većim procentom vlage. Takav poremećaj, kasnije odražava se smanjenjem prinosa.

Koliko traje period odmora zemljšta?

Zemlja koje se nalazi u periodu odmora, naziva se ugar. U suštini ono predstavlja obradivo zemljište na kom nema intenzivnog uzgoja niti se obavlja ispaša, ali se redovno održava u stanju pogodnom za ispašu ili obradu. U periodu odmora poželjno je obaviti popravku, kalcizacijom, humizacijom, meliorativnim zahvatima čepovanja i slično. Za ovaj proces je potrebno vreme, koje se dobija odmaranjem zemljišta. 

U procesu popravke, duboko oranje se ne preporučuje. Vrlo je bitno da rastresiti sloj sa mikroorganizmima bude prekriven slojem zemlje tokom odmora. U tom slučaju najbolja je površinska obrada jednostavno kosidbom ili razrivačem. Za oporavak je potrebno najmanje preskočiti jednu setvenu sezonu i nastaviti proizvodnju u plodoredu.

Vrlo bitno je spomenuti da prekomerno đubrenje organskim đubrivima neće doprineti pravom efektu odmora. U periodu odmora, prvenstveno se poboljšava aktivnost mikroorganizama koji razgrađuju organske materije, što je jedan od uslova stvaranja humusa i boljeg kvaliteta plodnosti tla. U tom pravcu sve preporuke su za korišćenje mikrobioloških đubriva.

Močvarni mulj idealno rešenje?

Najbolji efekat popravke daje močvarni ili jezerski mulj koji doprinosi bržem obnavljanju plodnosti i povećanju korisnih mokroorganizama. Postoji mnogo primera koji ovaj postupak objašnjavaju. Još u vremenu starih civilizacija primetno je bilo da su narodi nakon svake četvrte godine uzgoja useva, svoje oranice namerno plavili i godinu dana ih držali u močvarnom okruženju.

Mulj iz otpadnih voda u Srbiji još uvek neupotrebljiv u poljoprivredi

Dobra plodnost zemljišta i veći prinosi postižu se na mestima plavljenja, gde reke nanose mulj, velike količine organske materije i uz značajan procenat vlage pospešuje bioaktivnost mikroorganizama i kao rezultat su hranljive materije, humus, rastresitost i plodnost na zadovoljvajućem nivou.