Koje su žitarice najbolje za organsku proizvodnju?

U Srbiji, Kolubarski okrug ima značajan potencijal za organsku proizvodnju. Netaknuti prirodni resursi, poput zemljišta, vode, biodiverziteta i povoljne klime, odlični su parametri za razvoj organske poljoprivrede. Ovome može da se doda povoljan geografski položaj, odnosno, blizina velikih trgovačkih centara u kojim potražnja za prirodnim proizvodima raste iz godine u godinu.

Ipak i pored povoljnih uslova, ovaj tip proizvodnje nije dovoljno razvijen. Za to postoje brojni razlozi sa kojima se domaći proizvođači susreću.

Koji su izazovi organske proizvodnje?

Najveći problem za poljoprivrednike jesu velika početna ulaganja. Nedovoljna informisanost, kao i nedostatak stručnog znanja, takođe su velike prepreke. Organska proizvodnja je i dalje velika nepoznanica i to je razlog da se poljoprivredni proizvođači teže odlučuju za ovaj vid poljoprivrede.

Preporuka PSSS Valjevo je da se u Kolubarskom okrugu, pored strnih žita i kukuruza koji se sa manje ili više uspeha mogu gajiti u organskom uzgoju, uvede i gajenje alternativnih ratarskih biljaka.

Ovi usevi posebno su značajni za organsku proizvodnju jer većina vrsta pripada grupi useva koje je čovek gajio još na počecima ratarske proizvodnje, tako da su se prilagodile različitim agroekološkim uslovima. Imajući u vidu da na tržištu sve veći značaj ima zdravstveno bezbedna hrana, šansa za gajenje alternativnih useva sve je veća.

Alternativna žita kao rešenje

Pored agroekoloških uslova područja, kod preporuka za organsku proizvodnju, trebalo bi uzeti u obzir i stanje na tržištu, odnosno ponudu i potražnju za određenim ratarskim proizvodima u Srbiji, ali i zemljama u okruženju i zemljama EU.

Na osnovu svega toga, mogu se preporučiti sledeće žitarice: spelta, raž, kukuruz šećerac, kukuruz tvrdunac, proso, heljda.

Usevi skromnih zahteva

Spelta ili krupnik - Poslednjih godina spelta je sve traženije žito na tržištu Srbije iz razloga što osobe koje su alergične na gluten kod obične pšenice mogu da koriste hleb od brašna spelte, koji ne izaziva alergiju.

Zrno je plevičastvo ili tzv. obuveno pa je otporno na bolesti i štetočine. Spelta nema izražene zahteve prema klimatskim i zemljišnim uslovima. Otporna je prema bolestima i štetočinama, ima male zahteve prema đubrenju pa se često koristi kao alternativno žito u organskoj proizvodnji. Ima skromne zahteve i prema agrotehnici. Tehnologija gajenja ne razlikuje se mnogo od obične pšenice, osim u zaštiti i đubrenju. Na domaćem tržištu postoji sorta spelte Nirvana, koja se može uspešno gajiti u našim proizvodnim uslovima.

Optimalni rok za uzgoj spelte

Raž - U našim proizvodnim uslovima veoma uspešno može da se gaji u sistemu organske proizvodnje jer je dobro prilagođena datim groekološkim uslovima. Seme koje se koristi za setvu mora biti deklarisano i mora biti poreklom sa organske farme.

Kako gajiti raž po ekološkim standardima?

Kukuruz šećerac takođe može da se gaji u organskom uzgoju. On je stranooplodna vrsta koja se oprašuje vetrom pa se za normalnu oplodnju mora sejati u bloku od najmanje četiri reda. Ukršta se sa drugim tipovima kukuruza (kukuruz standardnog kvaliteta zrna, kokičar, beli) zbog čega treba izbegavati setvu šećerca u neposrednoj blizini drugih useva kukuruza i potrebno je obezbediti prostornu izolaciju od minimum 200 metara ili vremensku izolaciju od dve do tri nedelje.

Obratiti pažnju kod đubrenja i zaštite

Kukuruz tvrdunac - Poseduje veliku energetsku i hranljivu vrednostzrna. Od samlevenog zrna pravi se kukuruzni hleb i palenta. U brdsko - planinskim krajevima zadržao se veliki broj sorti, koje mogu biti izuzetno značajne za gajenje u organskoj poljoprivredi jer su autohtone što znači da su prilagođene uslovima u kojima se odvija proizvodnja. Od tvrdunaca za gajenje preporučuje se žuti i beli osmak.

Proso je žitarica koja spada u grupu onih koje ne sadrže gluten. Na ovim prostorima poznata je kao hrana za ptice, a u poslednje vreme sve više je zastupljena u ljudskoj ishrani.

Proso - žitarica koja je stvorila modernog farmera

Takođe je sve više tražena žitarica na domaćem tržištu. Ima skromne zahteve prema uslovima uspevanja, ne traži posebne mere zaštite od bolesti i štetočina pa se može preporučiti za gajenje u organskoj ili integralnoj proizvodnji. Na našem tržištu uzgaja se domaća sorta prosa - Biserka.

Imaju značaj i za pčelarstvo

Heljda pripada grupi tzv. lažnih žitarica. Poslednjih godina, zbog raznovrsne upotrebe, ova žitarica i njeni proizvodi sve su više traženi na domaćem i stranom tržištu. Iz tog razloga površine pod heljdom značajno su se i povećale.
Pogodna je za gajenje u brdsko - planinskim područjima. Veoma je skromnih zahteva prema đubrivima i pesticidima. Brašno heljde ima pet puta veću cenu od pšeničnog pa je njena proizvodnja veoma isplativa.

Organski uzgoj heljde

Gajenje heljde veoma je značajno i za pčelarsku proizvodnju. Jedna biljka formira 1000 - 2000 cvetova, cveta sukcesivno i veoma je dobra za pčelinju pašu. Na domaćem tržištu postoji naša sorta heljde - Novosadska i heljda belog zrna.