"Baštovanu krastavce prodavati" - znate li šta to znači?

Krastavac, uobičajeni stanovnik njiva, bašta i plastenika srpskih poljoprivrednika stigao je, ništa manje, nego iz Indije, gde i danas učestvuje u mnogim svežim i lakim jelima. Pre 5.000 godina koristili su ga narodi na području od obronaka Himalaja preko kineskih provincija Junaj, Guejdžou i Guangsi, pa do severnog Tajlanda.

Drevni Egipćani i prastanovnici obe Amerike počeli su da ga gaje pre oko 4.000 godina. Antički Grci upoznali su krastavac oko 600 godina pre nove ere, Rimljani nešto kasnije. U savremenim uslovima, krastavac se gaji i jede širom sveta, na isti način kao u doba kad su ga koristili stari narodi: svež, ukiseljen na suncu ili ukiseljen kao turšija. 

Strogo botanički gledano, krastavac spada u bobice, kao borovnica. Međutim, deli sudbinu paradajza i koristi se samo i jedino kao povrće. Blizak je rod - brat od daljeg ujaka - svim bundevama i tikvama. U pitanju je zeljasta biljka, loza puzavica, koja formira zaštitnu krošnju nad plodovima, duguljastim, zelenim, različitih nijansi i veličine. Traži vodu, jer, po suši plodovi mogu da postanu gorki.

Ušao i u poslovice

Od kad se pojavio u ljudskoj ishrani, smatran je zdravom, lakom hranom. Iako je kroz istoriju bilo mišljenja da krastavac nije značajna namirnica, jer mu je tkivo svetle boje i sadrži mnogo vode, u stvari je upravo taj visok sadržaj vode - do 96 odsto u ukupnom sadržaju - doprineo popularnosti ovog ploda. Idealan je za regulisanje telesne težine i viška kilograma, a pomaže i kod zadržavanja vode u organizmu. Sadrži vitamine C i K, mangan, magnezijum, kalijum i antioksidanse. Održava zdravlje kostiju. Poboljšava kardiovaskularno zdravlje. Može da smanji šećer u krvi i hidrira ceo organizam naročito po vrućinama. U narodnim verovanjima, čak, povoljno utiče na plodnost.

Evo osam saveta o uzgoju krastavaca na balkonu

Ušao je i u poslovice. "Baštovanu krastavce prodavati" - znači, učiti nekoga onome što on već dobro zna. "Bure od krastavaca" - podrugljiv naziv za čoveka koji se pravi važan i moćan. U persijskim bajkama, princeza Parisada spasava braću i otkriva ubicu tako što osumnjičenom servira zaista neobično jelo - krastavce punjene biserom.

U zbirci srpskih šaljivih pripovedaka "Mrsne priče" siromašni seljak prodaje krastavce u gradu, uz preporuku lokalne babe da građanima hvali svoju robu kako je lekovita. Marketing se pokazao uspešno, odgajivač je prodao svu robu i lepo se izvukao iz siromaštva, a ono o lekovitosti - pokazalo se tačno. 

Ko sa čim voli 

Sezona je kad se jede više krastavaca nego zimi, jer imaju efekat da "rashlade" organizam. Zato se nalaze u različitim salatama, naseckani ili narendani, pa začinjeni po želji, solju, sirćetom, belim lukom, kiselim mlekom, sirom, kako ko voli. 

Topliji deo godine je vreme i da se prave kiseli krastavci iz vode - jelo poznato još antičkim Rimljanima. U teglu od debelog providnog stakla (negde u zemljani ćup) žene baštovana i povrtara ređale su sveže krastavce, kojima bi odrezale oba vrha i malo zasekle nožićem u plod.

Kad se posuda napuni, dodavala se bunarska voda (neki bunari su bili poznati po tome da im je voda dobra za ovaj specijalitet) i začini, različiti od sela do sela. Negde je to mirođija, negde ren, negde komadić suvog hleba, nekoliko zrna zelenog grožđa ili nešto sasvim drugo, mašta je granica. Napunjena i dobro zatvorena posuda ostavljala se negde na sunčano i sigurno mesto, znači, negde gde ne mogu da je dohvate deca, životinje i ljubimci. Svakog dana posuda se otvarala, a sadržaj preslagao i ponovo prelivao.

Kiseli krastavci - jednostavan recept za neizostavnu zimnicu

Posle tri do četiri sunčana dana (u nekim mestima minimalno osam dana), kad krastavci dobiju žućkastu boju, spremni su za upotrebu. Ovo ukusno jelo nosilo se na njivu u vreme najtežih poljskih poslova, naravno kao dodatak bogatoj snažnoj hrani neophodnoj kad se radi.