Biciklom preko granice, nadnice uredno isplaćene - do pojave korone

Nezaposleni stanovnici pograničnih opština tek što su navikli da rade na gazdinstvima s druge strane "grane" kad je zbog virusa korone prestala potreba za njihovim sezonskim radom.

Stanovnici sela i gradova blizu granice sa Rumunijom dobro se sećaju godina kad su ljudi iz ove susedne zemlje, od proleća do duboke jeseni, dolazili tražeći bilo kakav posao, uglavnom kao fizička radna snaga u poljoprivredi i građevinarstvu. Onda su se vremena promenila, a naročito od kada je Rumunija ušla u Evropsku uniju 2007. godine, promenile su se i okolnosti.

Rumunskoj privredi potrebno bar 10.000 radnika iz Srbije?

Rumunija, država s površinom od skoro 240.000 kvadratnih kilometara i oko 19,5 miliona stanovnika, od ranije već suočena sa odlivom radne snage u zemlje zapadne Evrope, naročito u Francusku, Italiju i Nemačku, ponudila je posao radnicima iz Srbije. Rumunski zvaničnici izjavljivali su za ovdašnje dnevne listove da je rumunskoj privredi i poljoprivredi potrebno bar 10.000 radnika, iz opština uz granicu (ali nije uslov), koji mogu da rade i zarade. U toku kratkog perioda od nekoliko godina, stanovnici Kikinde, Nove Crnje i drugih opština kraj same granice uključili su se u rumunsku poljoprivredu kao nadničari.

Kako izgledaju poslovi u poljoprivredi iz ugla sezonskih radnika?

Obrazac je ovakav: ranom zorom, stanovnici grada i sela blizu graničnog prelaza Lunga, Srpska Crnja i drugih, seli bi na svoje bicikle ili u automobile, prešli granicu i stigli na imanja gde su provodili radni dan pa se uveče ili vratili kućama ili ostali da prenoće u smeštaju koji im obezbedi vlasnik kod koga rade. Orezivali su voćnjake, brali jabuke i druge plodove, kopali i uopšte radili sve poslove za koje treba mnogo ljudi i mnogo teškog fizičkog rada.

Bez ugovora, ali na reč

Nadnica je uglavnom bila 20 evra, sa obezbeđenim kuvanim obrokom i vodom. Izdržljiviji radnici hvalili su se da su u ovako zarađenim novcem uspeli da plate račune i prezime zimu. Nijedan od njih nije imao nikakav ugovor niti su u celu razmenu uključene službe za zapošljavanje iz pograničnih opština. Nadničari su radili "na crno", ali prema njihovim izjavama, poslodavci su bili korektni i poštovali svoj deo dogovora.

Nadnica mnogima jedini način da prežive

Takođe nije zabeleženo da je iko organizovao prevoz radnika kombijem ili da je ijedna od pograničnih opština uvela bilo kakav autobus koji bi saobraćao do sela s druge strane granice i vozio nadničare do njiva i voćnjaka u kojima su radili. 

Zbog virusa, nema više rada u poljoprivredi

Među oko 200 ljudi koji bi u sezoni poljoprivrednih radova dnevno prešli granični prelaz Nakovo - Lunga bilo je radnika koji i inače zarađuju kao nadničari, ali i agronoma, inženjera hortikulture, knjigovođa i raznih službenika koji su ostali bez posla prilikom privatizacije ili gašenja nekadašnjih firmi, a posao u struci, niti bilo kakav posao, nisu našli. Za sve njih iskustvo u Rumuniji predstavljalo je način da premoste nemaštinu do penzije ili nalaženja drugog posla. Vremenom i sporazumom između susednih država njihov status mogao je da postane bolji - barem je tako izgledalo. 

Pozvali frizere, konobare i sve nezaposlene da posao nađu u poljoprivredi

Početkom ove godine, uz pojavu virusa korona, granica je postala teže prohodna. Iako je Rumunija od Kikinde udaljena manje od 10 kilometara, Rumunija je u EU, a Srbija nije. Tako su otpala mnoga planirana putovanja, naročito ona u Temišvar i Arad, još prošle godine uobičajena, a kamoli odlazak na rad u poljoprivredi. Mnogi radnici na gazdinstvima s druge strane granice ovog leta su bili primorani da traže drugi izvor prihoda.

Za sada, ulazak u Rumuniju moguć je za stanovnike Republike Srbije koji imaju regulisan boravak, a nadničari nisu među njima. Sledeće godine, ko zna. Virus je uspeo da zarobi i odloži mnoge planove i programe saradnje i prometa rada i ideja.