Kako izgledaju poslovi u poljoprivredi iz ugla sezonskih radnika?

Savremeniji način obrade zemljišta, masovnija upotreba hemije i mehanizacije preoteli su mnogo nekadašnjih poslova. Vlasnicima oranica bar kada je ratarstvo u pitanju ne treba mnogo radne snage, jer ova proizvodnja iziskuju samo mašinsku obradu, i hemijska sredstva te je prestala potreba za okopavanjem, odnosno ručnim radom.

Muke poljoprivrednika u Bačkoj Palanci: Posla ima, ali radnika nema

Međutim, ima još poslova gde je ljudska ruka nezamenjiva te je sezonska radna snaga i dalje preko potrebna u povrtarstvu i voćarstvu. Težak fizički posao na njivi za mnoge je tako jedini, ali ujedno i siguran način zarade od ranog proleća do jesenjih mrazeva, te su ogromne parcele sa povrćem i voćnjaci postali sigurna radna mesta za hiljade sezonskih radnika.

Nije lako izdržati taj tempo, ali ima vremena i za predah

Mirjana Bastajić (59) iz Obrovca od 2006. godine kada je ostala bez posla okrenula se nadničenju. Od tada do danas radila je uglavnom na obrovačkim njivama, sadila, kopala, brala, utovarivala, pakovala od marta do početka zime.

"Nije bilo drugog posla, a raditi se mora tako da za život već godinama zarađujem radeći na njivi. U našem selu ima dosta povrtara i voćara, te se poslovi jednostavno nadovezuju jedni na druge. Nije lako izdržati taj tempo, ali kad savlada umor sednemo, predahnemo, mi sami sebi nosimo hranu, a ljudi kod kojih radimo uvek brinu o nama, donose nam hladnu vodu, sok pa čak i sladoled", kaže Mirjana i napominje da je uvek, kao i druge žene koje sa njom rade imala odličnu saradnju sa obrovačkim poljoprivrednicima kod kojih rade godinama.

Dnevnica od 250 do 300 dinara

Da nije lako na njivi bilo da je žarko leto ili hladna kišna jesen potvrdila nam je naša sagovornica ističući da je ipak najteže saditi i brati jagode i papriku, a nešto lakši su poslovi kada povrće ili voće pakuju u hali. Trenutno po satu mogu da zarade 250, a za teži posao i 300 dinara, a isplata je odmah nakon završetka posla.

Manjak sezonskih radnika u poljoprivedi podiže cenu nadnice

"Ima poslova koji se moraju uraditi, bez obzira što je pala kiša, mi moramo ući u njivu i obrati jagode koje bi u protivnom počele da trule. Znamo da ako je ugovoren posao, na primer, isporuka paprike da treba da tu papriku oberemo i spremimo za transport. Uvek sa sobom nosimo rezervnu obuću i odeću da ukoliko se skvasimo od rose ili pokisnemo možemo da se presvučemo", kaže Mirjana objašnjavajući da težak posao kakav je rad na njivi traži jaku hranu i odmor tako da ona već u 21h ide na spavanje kako bi sutra ujutru bila spremna za novi posao, ali predhodno obavi poslove u kući, nahrani svinje, koze, živinu.

"Sad kada su velike vrućine radimo od pet do 13 h, dogovaramo se svi zajedno kao da smo porodica. Jedni drugima pomažemo, našalimo se, tako je lakše raditi, jer ovo je ipak težak fizički posao i na njivu ide samo onaj ko mora. Tokom leta kada beremo maline priključe nam se srednjoškolci i studenti da zarade džeparac, a mi sredovečni i stariji, novac od nadnice najčešće štedimo za kupovinu ogreva, školovanje dece, za unuke, za lekove jer teška su vremena sve je skupo", kaže naša sagovornica. 

"Svoj posao radimo pošteno i odgovorno!"

 Milica Zbućnović iz Pivnica već godinama sa grupom žena radi po njivama u njenom i okolnim selima. Ima 70 godina i penzionerka je. Kako kaže, zdravlje je odlično služi te je kaže u odličnoj kondiciji i nema posla koji joj je težak, a svaki dinar dobro dođe.

"Ovih letnjih dana ustajemo pre zore da bi smo na njivi bili već u pet sati i tako izbegli visoke temperature. Imamo vreme za doručak, za pauze i gde god smo radili gazde su se pokazale kao divni ljudi - znate koliko je to poverenje i poštovanje kada vam na njivu kao pre neki dan, donesu kafu i kifle. Osim toga isplata je redovna svaki dan kad krenemo kući dobijemo dnevnicu od 2.000 dinara. I zato mi svoj posao radimo pošteno i odgovorno. Jedna majka je juče povela dva sina i kući su odneli 6.000 dinara - zar je to malo", kaže Milica objašnjavajući da su nakon berbe jagode u okolnim selima, nastavili posao 15 dana berući trešnje, ovih dana kopaju soju, a ubrzo ih čeka berba malina, paprika, kupljenje luka, krompira i na jesen jabuke, kupus.

Malina: Cena 200 dinara, kiša odlaže berbu, ali i nedostatak berača?

Ona napominje da sa njom rade uglavnom sredovečni i stariji ljudi, a povremeno se priključe i mlađi.

"Ja sam zdrava, vredna, radna i zašto da sedim u kući kad mogu svakoga dana da zaradim novac. Nakon posla se odmorim i predveče uživam u svom dvorištu negujući cveće, a nedeljom obavezno oblačim najlepšu garderobu i idem u crkvu. Naravno, nađe se vremena i za druženje sa decom i unucima, odlazak u banju", kaže na kraju naša sagovornica napominjujući da posla u poljoprivredi uvek ima ali ima i vrednih i odgovornih ljudi koji su spremni i koji moraju na ovaj način da zarade za život.