Da li nam treba Svetski dan bez mesa?

Nedeljom za ručak domaća goveđa ili kokošija supa, pohovano ili pečeno meso sa prilogom, ponedeljkom šta ostane od nedelje. Utorak ćoravi paprikaš, sredom pasulj sa suvim rebarcima, malo slanine ili kupus na paradajzu s dinstanom svinjetinom, četvrtkom što ostane od srede, petkom riba, a subotom granatirmaš (testenina sa krompirom). 

Ovako nekako je izgledao nedeljni jelovnik pre 30, 40 godina u mojoj, a verujem i mnogim drugim kućama. 

Ujutro hleba udrobljenog u mleko ili namazanog sa masti i alevom paprikom, a ko voli slatko - pekmezom, medom. I oni koji su imali domaće suhomesnate proizvode nisu se baš svaki dan "častili" njima jer, kako je govorila moja baka, ima dana više nego kobasica. 

U kojem se trenutku dogodilo da dobijemo Svetski dan bez mesa koji se obeležava danas, 15. juna?

Jedemo ga tri puta više nego 1960-ih

Struka kaže kako su meso i hrana životinjskog porekla izvor proteina i masti važnih za ljudsku ishranu te da se na njima zasniva razvoj civilizacija na svakom kontinentu. No, ono se u samim počecima nije ni približno jelo kao danas. 

Gledajući prošli vek, u 60-im godinama se globalno po glavi stanovnika jelo oko 23 kilograma mesa godišnje, od čega najviše govedine, pokazuju podaci Our World in Data. Taj se broj u 20-im godinama ovog veka uduplao, a u Evropi je i tri puta veći - 69,8 kg. 

To je 5,8 kg na mesec, 1,5 kg nedeljno ili 190 grama na dan. Na prvu se ne čini puno, ali za odraslu osobu verovatno bude i puno više od ovih 20 deka. Za doručak koja šnita šunke, dve šnicle za ručak, za večeru opet nešto pod 45. Oni koji nisu te sreće da jedu domaće, a vole meso, možda ga pojedu i više konzumirajući prerađevine poput salama, safalada, hrenovki, pašteta i sličnih proizvoda koji sadrže i brojne aditive koji "vuku na još".

Ipak, u budućnosti se predviđa pad i proizvodnje i potrošnje, na 67 kg do 2031.

Kakve su preporuke?

Meso je izvor važnih proteina i mnogi ističu, deo zdrave i uravnotežene prehrane. Ali, Svetski fond za istraživanje karcinoma (WCRF) procenjuje kako bi oko 3800 slučajeva karcinoma debelog creva godišnje moglo biti sprečeno kada bi se ljudi pridržavali preporuke o unosu crvenog i procesiranog mesa manjim od 70 g dnevno ili 500 g nedeljno. Dakle, gotovo tri puta manje od onoga koliko se konzumira danas. 

Ove se brojke odnose na količinu u stanju nakon termičke obrade. Ono prilikom pripreme gubi vodu pa tako 130 g mesa u sirovom stanju nakon termičke obrade iznosi oko 90 g.

Lečnici preporučuju ređe konzumirati crveno, a češće belo meso i ribu te barem jedan dan nedeljno izdržati bez mesnog obroka. 

Kako skuvati pasulj bez mesa i zaprške, a da ne bude "klot"

Dakle, od vremena kada se meso jelo jednom sedmično, došli smo do preporuka da se jednom nedeljno ili barem jednom godišnje ne jede - na Svetski dan bez mesa.