• Pogled u prošlost
  • 13.09.2020. 14:00

Da li srpska poljoprivreda, posle svega, zaslužuje spomenik?

Selo je platilo svaki rat i svaki mir u dvadesetom veku - posle svih 'eksperimenata' nad poljoprivredom, čudo je da je uopšte opstala. Ipak, čini se da je dug put do zahvalnosti?

Foto: Verica Matić
  • 1.134
  • 452
  • 0

Kad je podignut spomenik srpskom volu na ulasku u Zasavicu reakcija javnosti nije bila izražena, moguće zbog mera protiv virusa korone koje još traju. A da je vo zaslužio spomenik, tema je još od završetka Prvog svetskog rata. U miru su dobre životinje radile najteže poslove, u ratu izvlačile iz blata topove, sanitet i sve ostalo pre pronalaska tenkova i drugih vozila.

Danas još mogu da se vide volovske zaprege u ruralnim krajevima Srbije, natovarene svakovrsnim teretom, jer volovi još uvek stižu i tamo gde kamion ne može i gde je put loš. Mnoge države odužile su se spomenicima životinjama koje su u raznim prilikama pomagale čoveku, pa tako postoje, širom Evrope, spomenici volovima, konjima, kravama ili psima. Najbliži primer je susedna Mađarska. 

U čast pomoravskih uzgajivača grožđa, podignut spomenik vinogradaru

Korona takođe nije omela ni postavljanje spomenika vinogradaru, u selu Međureč kod Jagodine, a samo tri godine ranije spomen je dobio seljak - ratnik u selu Glavice, isto kod Jagodine. List Danas u tekstu od 11. juna 2008. donosi priču u kome se najavljuje proširivanje spomen parka Kadinjača kako bi se pokazao značaj seljaštva u velikim ratovima.

Ori, brani i ćuti!

Seljak je za vlast i državu davao sve, svoje proizvode, konje, volove, sinove, jednog ili više, najzad i svoj život. Nije bilo slučajeva da se seljaštvo, najbrojnije stanovništvo u Srbiji, opiralo mobilizaciji - to bi, kao prvo, bilo sramota, a drugo, za takvo delovanje postojale su stroge kazne, uglavnom smrtne. Za razliku od seljačkih buna kakve su poveli Matija Gubec u Hrvatskoj ili Đerđ Doža u Mađarskoj, u Srbiji seljaštvo nikad nije imalo svoj ustanak protiv viših slojeva, ni u doba srpske feudalne države, ni za vreme Osmanske imperije, ni u doba Obrenovića ni za vreme Karađorđevića.

Koje su želje i mogućnosti naše agrarne politike?

Koliko god vlast bila osiona i globački nastrojena prema seljaku, on se uvek odazvao svakom pozivu u rat. Neki su se iz rata vratili s ordenima, neki bez ruke ili noge, a mnogi se nisu ni vratili. U ondašnjim uslovima bilo je nemoguće transportovati mrtva tela poginulih vojnika - seljaka do njihovih rodnih sela. Posle svakog rata, ista slika: zaparložena zemlja koju ponovo treba kultivisati, ugašene kuće i žene u crnini koje sa preostalom decom pokušavaju da održe imanje. 

Srpsko selo platilo je svaki rat i svaki mir

Drugi svetski rat čuva istu sliku seljaštva koje masovno odlazi da brani domovinu. U Vojvodini, na spomenicima posvećenim borbi protiv fašizma, često se vide ljudi na njivi, s poljoprivrednim alatkama, koji su tako krenuli u borbu, od okupacije pa do Sremskog fronta, da bi tek u bitkama došli do oružja. Ili, lokalni heroj na spomeniku drži snop žita, što jasno pokazuje da je iz svog običnog seoskog života krenuo u rat.

U Perlezu, velikom selu kod Zrenjanina (Perlez je nekada bio opština), prikazana je, mimo običaja, žena seljanka, odevena i povezana maramom kao za rad na njivi, bosa, u odbrambenom stavu koji svedoči o otporu Perležana neprijatelju. Iz Perleza su na Sremski front odvedeni moj svekar Dušan Fijat i njegov brat Radivoj, obojica maloletni. Selo i seosko stanovništvo platilo je svaki rat i svaki mir u dvadesetom veku. 

Za početak poštovanje i zahvalnost

U međuvremenu, posle otkupa i obaveze, OOUR-a i kombinata, zadruga i njihovog rasformiranja, zemljišnih maksimuma i sadašnjih ogromnih poseda 'krupnih' poljoprivrednika, od volova do mehanizacije, od ratova do tranzicije i današnjih dana, postavlja se pitanje: da li je srpska privreda zaslužila spomenik?

Hoćemo li se zahvaliti i seljaku?

Bez sumnje da jeste, s obzirom šta je sve preživela pravo je čudo da je uopšte opstala; a jednako je nesumnjivo da se ovde po zasluzi ništa ne dobija ni lako ni brzo, pa ni spomenici. Za početak, dobro bi došlo poštovanje i zahvalnost, ne samo u svečanim prilikama i ne samo u frazama, nego konketnim postupcima i merama za bolji tretman poljoprivrede i ljudi koji rade u njoj. 

O izgledu spomenika i materijalu od koga bi bio načinjen imamo vremena za raspravu. 


Tagovi

Srpska poljoprivreda Spomenik seljaku Spomenik vinogradaru Spomenik srpskom volu Odbrana Seljaci vojnici


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Gordana Perunović Fijat je diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".