• Pogled u prošlost

Koje su želje i mogućnosti naše agrarne politike?

Spas bi bio da ostale privredne grane u Srbiji ostvaruju napredak i tako dostižu učešće poljoprivrede, samo, kako to izvesti u državi koju godišnje napušta najmanje 40.000 radno sposobnih stanovnika?

Foto: Julijana El Omari
  • 361
  • 124
  • 0

Poljopivreda, delatnost koja zahteva mnoga ulaganja da bi uzvratila spektakularnim rezultatima, takođe zahteva i ozbiljnu promenu samog stava prema poljoprivrednicima i njihovom radu i tretmanu u društvu.

Poznat je iz istorije podatak da sinovi poljoprivrednika u Velikoj Britaniji nisu išli u dva velika Svetska rata - toliko je država njihov posao, proizvodnju hrane, smatrala vrednim i značajnim.

Zašto je proizvodnja hrane najbolji odgovor na svaku krizu?

Ovo iskustvo je, po svemu sudeći, za Srbiju neprimenljivo, jer je ovde odnos prema poljoprivredniku uvek bio drugačiji, nekad bolji, nekad vrlo strog, ali, veoma retko i kratko sa potpunim udubljivanjem u strateški značaj proizvodnje hrane, posla bez koga praktično nema ljudske zajednice.

"Svi su jednaki, samo su neki jednakiji..."

U Vojvodini su prilikom vanrednog stanja hapšeni i kažnjavani poljoprivrednici zato što nisu imali dozvolu za odlazak na svoje njive u doba policijskog časa i policijskih vikenda. Svega oko 30.000 zahteva za slobodno kretanje poljoprivrednika stiglo je nadležnima, a u Srbiji ima preko 570.000 privatnih poljoprivrednih gazdinstava, od kojih bar dve trećine nije moglo da uputi zahtev mejlom.

U Kikindi je kažnjen poljoprivrednik (19) dok je isteravao traktor iz dvorišta s namerom da ode na njivu. Reč je o poslovima koji moraju da budu urađeni upravo onda kad im je vreme, inače - ništa od prinosa. Nije, međutim, bilo primedbi (ni kazni, ni hapšenja) kad su kikindski poljoprivrednici, o svom trošku i u svojoj organizaciji, dezinfikovali kikindske ulice.

Novčana sredstva pomoći su ograničena - ostali neka konkurišu za kredit?

Upravo iz primera tokom vanrednog stanja vidi se da se nosioci agragrne politike nisu snašli kad je trebalo organizovati poljoprivrednu proizvodnju u neuobičajenom okolnostima. Svaka promena u društvu ili meteorološkim prilikama odmah se odražava na poljoprivredu, obično, ne povoljno.

Statistika i logika

Iako učestvuje u BDP četiri puta više nego u BDP Holandije ili Francuske, poljoprivreda je srazmerno retko tema interesovanja prosečnog posetioca marketa, osim kad cene hrane 'skoče'. Vesti iz poljoprivrede dolaze na naslovnu stranu kad malinari najave protestni skup, a ne kad domaći proizvođači iz Šumadije i Pomoravlja izvezu proizvode u vrednosti od 40 miliona evra.

Izvoz agrarnih proizvoda - 40 miliona evra!

Radi razjašnjenja, visoko učešće poljoprivrede u Srbiji u BDP potiče od nerazvijenosti ostalih privrednih grana. Ali, i uz visoko učešće poljoprivrede u BDP, koji opada već godinama, poljoprivredna proizvodnja se smanjuje, upravo kao i u Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji, dok u susednoj Mađarskoj poljoprivredna proizvodnja raste.

Spas bi bio da ostale privredne grane u Srbiji ostvaruju napredak i tako dostižu učešće poljoprivrede, samo, kako to izvesti u državi koju godišnje napušta najmanje 40.000 radno sposobnih stanovnika, mortalitet je odavno veći od nataliteta, a i u samoj poljoprivredi starosna struktura pokazuje da je oko 42 odsto (u Vojvodini najmanje 50 odsto) učesnika starije od 55 godina.

Mere od pre 15 godina neefikasne?

Dr Ivana Dulić Marković, ministarka poljoprivrede u periodu 2004-2007, navela je za "Danas" u aprilu 2012. godine, da je u toku njenog mandata Vlada Srbije izdvajala pet odsto za poljoprivredu, formiran je registar poljoprivrednih gazdinstava, a kao nosioci poljoprivrede prvi put su definisana porodična poljoprivredna gazdinstva, te da je oko 400.000 gazdinstava primalo neki oblik subvencije od države, bilo putem kredita, automatskog povraćaja sredstava za gorivo, ili mera ruralnog razvoja.

Nedimović: Šta sam uradio, a šta nameravam

U ranijem tekstu Agrokluba, Branislav Nedimović navodi da su se mnoge od mera iz perioda od pre 15 godina pokazale neefikasnim, te da društvo mora da se okreće prerađivačkoj industriji.

Prema podacima Zavoda za statistiku, izvoz Srbije za 2019. godinu bio je 17,5 milijardi evra, u čemu prednjače žitarice i proizvodi od njih, uvoz je, međutim, bio 29,3 milijarde evra. Stručnjaci su saglasni da je poljoprivreda Srbije postala ekstenzivna, otprilike kao u doba Kraljevine Jugoslavije. Agrarna politika mogla bi u ovakvoj situaciji da preuzima i primeni iskustva država EU, a jačanje domaćih institucija koje bi sarađivale sa poljoprivrednicima pokazuje se kao neophodno.


Tagovi

Poljoprivreda Srbije Poljoprivrednici Srbije Agrarna politika Branislav Nedimović Ivana Dulić Marković Vanredno stanje Proizvodnja hrane


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Današnje lepo vreme smo iskoristili da rasadimo salatu i kupus. Da su vremenske prilike dozvolile sadnja je mogla da se izvrši još početkom nedelje, međutim biljke nisu puno prerasle. Zemlja je peskovitija, što će pogodovati vre... Više [+]