• Navodnjavanje
  • 26.06.2021. 12:00

"Naša" jedna trećina voda, sigurnija količina za navodnjavanje tek jedna petina?

Srbija nema veće količine vode za potrebe poljoprivrede pošto je jedva jedna trećina voda zaista u celosti "domaća" - veći deo su vode koje protiču kroz Srbiju tako što dolaze iz drugih država. Time se jako ograničava ona količina vode, koja se zaista sigurnije može koristiti za navodnjavanje.

Foto: Depositphotos/sanddebeautheil (ilustracija)
  • 100
  • 130
  • 0

U Srbiji kao i u svetu voda za navodnjavanje se najčešće koristi na najjednostavniji način. To su po pravilu manji i jednostavni izvori iz bližih tekućih voda ili pak iz bunara. To zadovoljava potrebe na manjim površinama i sa najmanjim ulaganjima u zahvatanje vode i njeno dovođenje do biljaka povrća, voća, cveća. Voda se najčešće zahvata pumpama i razvodi do biljaka brazdama ili prelivanjem. Ovaj način zahvatanja i korišćenja vode ostaje i dalje aktuelan za najmanje površine i manje količine vode.

Najrašireniji sistem navodnjavanja je svakako orošavanje. Koristi se skoro bez ograničavanja u pogledu veličine površina i sa dovoljno velikim izvorima vode. U Srbiji je ovaj sistem u prošlosti mnogo više instaliran nego što je korišćen.

Problemi - poteškoće?

Počev od izuzimanja vode iz većih izvora, najčešće vodotokova. Tehnička složenost u toku korišćenja bila je složenija nego što se pretpostavljalo. Najveći razlog je nizak stepen iskorišćenosti zahvaćene vode i time veći troškovi pa time manja neposredna i očekivana korist.

Potrebe za navodnjavanjem postaju sve veće

Za sva planiranja oko ulaganja u veće sisteme zahvatanja i korišćenja vode iz godine u godinu pojavljuju se sve veće složenosti. To nije samo u Srbiji već i u celom svetu. Potrebe za navodnjavanjem postaju sve veće zbog dve velike grupe razloga:

  • temperature vazduha postaju iz godine u godinu sve veće;
  • padavine po količini i rasporedu sve manje i nepovoljnije.

Sve složenije donositi odluku o ozbiljnijem investiranju u navodnjavanje

Iz tog razloga opšti pristupi navodnjavanju i korišćenju vode za potrebe poljoprivrede postaju sve veća briga Ujedinjenih nacija. Osnovna preporuka je da svaka država što detaljnije sagleda i projektuje kojim količinama vode za potrebe poljoprivrede zaista raspolaže.

U isto vreme je jako važno da se realno sagledaju sistemi racionalnog korišćenja vode i prioriteti tog korišćenja. Na osnovu toga svaka država mora da donese zvanične mere koje se moraju poštovati kod korišćenja vode kao svakog rudnog bogatstva trajne vrednosti. Navedena složenost ima više uslova kao osnovu za svako investiranje u navodnjavanje u poljoprivredi.

  1. PRVENSTVO. U celom svetu, pa i u Srbiji, sigurnije snabdevanje stanovništva i industrije vodom pa za potrebe poljoprivrede preostaje deo količina koje preostaju! 
  2. KOLIČINE. Srbija nema veće količine vode za potrebe poljoprivrede pošto je jedva jedna trećina voda zaista u celosti "domaća" - veći deo su vode koje protiču kroz Srbiju tako što dolaze iz drugih država.
  3. ZEMLJIŠTE. Vodom za navodnjavanje ispira se i deo humusa kao nosioca kvaliteta zemljišta - Srbija u ravničarskom delu zbog smanjenog stočarstva nema većih površina za korišćenje vode i održavanje nivoa humusa. 
  4. EKONOMIKA. Tek na kraju kao grupa problema nameću se ekonomski aspekti kao vrlo složeni počev od bližeg definisanja biljaka i procene potreba za domaće i strano tržište.

Koja količina vode se sigurno može koristiti?

U pogledu snabdevanja vodom Srbija ima u planu obimniji i veći razvoj onih grada industrije i privrede koji zahtevaju sigurno obezbeđenje dovoljnih količina vode. Slično je i sa obezbeđenjem stanovništva. I u tom pogledu će zahtevi biti sve veći zbog većeg broja stanovnika koji očekuju sigurne i dovoljne količine, kao i zbog veće potrošnje po stanovniku. Sve ovo mora da bude što realnije planirano po opštinama i regionima i tako kao konačan rezultat iskazuje se država.

Sistemi za navodnjavanje postoje od starih civilizacija, zašto smo još uvek prepušteni vremenu?

U pogledu stvarnih količina voda kojima Srbija može realno da raspolaže za potrebe poljoprivrede treba poštovati upravo one državne organe, koji se time bave zvanično. Navedena količina sopstvenih voda u Srbiji od samo jedne trećine ukupnih voda kao sigurnija količina važi jedva samo jedna petina od ukupnih voda. Time se jako ograničava ona količina vode, koja se zaista sigurnije može koristiti za navodnjavanje.

Još teža i složenija je procena površina poljoprivrednog zemljišta koje je ispunjava uslove za realno navodnjavanje. Osnovni uslov je ne samo dovoljna količina humusa u zemljištu za navodnjavanje već i uslov da se redovno nadoknađuje onaj deo humusa koji se upravo navodnjavanjem gubi. Ili kraće rečeno -  održavanje kvaliteta zemljišta su i uslov i obaveza!

Održavanje humusa

Ovo je u Srbiji već sada veoma različito. Severni deo kao pretežno ravničarski ima mnogo manje stoke i time stajnjaka za nadoknadu i održavanje humusa. Južni pretežno brdski deo sa razvijenijim stočarstvom je u povoljnijem položaju. Po normama koje u svetu važe za svaki hektar površine treba raspolagati sa najmanje jednim uslovinm grlom stoke (1 UG je 500 kg žive mere). Još sigurnije je ako je ta norma dvostruka - odnosno ako se imaju dva uslovna grla/hektar!

Ekonomski aspekti navodnjavanja su globalno pozitivni. Tada se ističu oni elementi koji kao poznati zaista znače pre svega ublažavanje suša i održavanje visine prinosa. Na osnovu toga su i pretpostavke da bi površine za stalno navodnjavanje obavezno trebalo povećati. To nije samo u Srbiji već i u najvećeg broju čak evropskih država. Kod procene ekonomičnosti ne treba umanjivati faktore neizvesnosti oko realne potrebe po godinama i mesecima uz visoke investicije, troškove korišćenja i održavanja i slično.

Tako se dolazi do saznanja da je redovno navodnjavanje isplativo samo za intenzivnu proizvodnju pre svega povrća, cveća, voća. Na to se nastavljaju problemi sigurnog plasmana proizvoda koji opravdavaju povećane troškove. Na osnovu iznetog i još nekih neizvesnosti planiranje i uvođenje navodnjavanja zahteva dugoročno planiranje od najmanje 20 ili čak 40 godina.

Kako to rade u svetu?

To podrazumeva i uvođenje novog smera proizvodnje ili bar značajnu promenu dosadašnjeg. Najčešće se radi o proširenju obima intenzivne proizvodnje ili uvođenja novih vrsta povrća, osiguranje veće i sigurnije proizvodnje određenih vrta voća ili čak dugoročno ugovaranje sa pouzdanim partnerima u svetu. U tom pogledu svet i Srbija imaju dobre primere za ugled. To su kao najistaknutiji Holandija i Izrael.

Navodnjavanje i fertirigacija neophodni za slabo bujne podloge - kako izbeći greške?

Holandija već veoma stabilno proizvodi, prerađuje i sigurno plasira višestruko veće količine povrća u odnosu na sopstvene potrebe. Još istaknutija je u pogledu proizvodnje cveća i njegovog plasmana po celom svetu.

Izrael je još ugledniji primer u pogledu racionalnog korišćenja vode. Pored zaista veoma mala količina vode sve veća je prerade otpadnih voda u službi za navodnjavanja. To je moguće pre svega preko veoma strogog kontrolisanja načina korišćenja i najmanjih količina kojima se raspolaže. Još veći doprinos racionalnom korišćenju je sistem cevi kojima se voda dovodi do biljaka.

Korišćenje pogodnih protočnih voda?

Za državu Srbiju su navedeni primeri veoma ugledni za višestruko kopiranje. Za budućnost i navedena dugoročna planiranja. To će svakako potrajati kako je to u našoj zemlji već uobičajeno.

A do tada?

Do tada će se nastaviti sa dosadašnjim jednostavnim korišćenjem pogodnih protočnih voda ili obezbeđenjem nekih  sopstvenih manjih ili većih bunara za najmanje ili nešto veće površine pre svega povrća. Neka sopstvena iskustva sa podzemnim ili nadzemnim korišćenjem cevi već postaju ugledna za dalje širenje i odluke za veće investicije, viši tehnološki stepen dobrog iskorišćenja vode i preko trajnosti korišćenja sa smanjenim tekućim troškovima.

Tako bi još dugo paralelno opstajali najjednostavniji bunari sa sličnim razvođenjem vode uz sve veće širenje onih najmodernijih i najprihvatljivijih sa cevima po ugledu na Izrael. Sve u vezi navodnjavanja u Srbiji u pogledu pomoći države još ne vodi onom pravom cilju - da se i najmanje količine vode dovode do korena biljaka bez skoro ikakvog rasturanja i gubitaka.


Tagovi

Navodnavanje Količina vode Srbija Primeri u svetu


Autor

Milan Tošić

Više [+]

Redovni profesor doktor poljoprivrednog fakulteta u penziji.