• Navodnjavanje
  • 12.06.2021. 12:00

Sve složenije donositi odluku o ozbiljnijem investiranju u navodnjavanje

Nastojanja države Srbije sa svojim skromnim mogućnostima u pogledu povoljnijih kredita ili direktnih subvencija do sada su bila samo apsolutna i nedovoljna pomoć za neki ozbiljniji zahvat u pojam savremenosti navodnjavanja.

Foto: Depositphotos/simazoran
  • 561
  • 28
  • 0

U poljoprivredi kao najsloženijoj grani privrede izdvaja se navodnjavanje kao posebno složeno. Dok jedni tvrde da je to siguran spas i vrhunski napredak, drugi se protive jer je to kao veliki rizik sa malim izgledima za uspeh.

Postoje još i dve krajnosti kod korišćenja; vrlo moderno i jako složeno sa najvećim stepenom iskorišćenosti vode i jako pojednostavljeno na malim i nesigurnim izvorima i sa malim stepenom korišćenja vode.

Pored još dosta drugih nameću se i dve suprotnosti:

  • sve uz pomoć i preporuku države kao što su planiranja, izvođenja i korišćenja;
  • jednostavna primitivna korišćenja vode na malim površinama.

Zašto ovakav uvod?

U svetu postoje velike dileme upravo oko navodnjavanja. U Srbiji još veće. U isto vreme se redovno ističe - kako u svetu ova hidrotehnička mera zahvata mnogo veće poljoprivredne površine dok su u našoj zemlji skoro beznačajno male. I redovno se naglašava kao hitnja potreba da konačno oko toga uradimo nešto ozbiljnije. A Srbija i dalje tapka u mestu i podjednako ističe da što pre poveća obim i da je to kao državni zadatak.

Tri opštine Centralne Srbije i Vojvodine dobiće sistem za navodnjavanje

U vezi sa tim ističu se bar tri važne grupe pitanja:

  • Ima li Srbija dovoljne količine kvalitetne vode za nesmetano korišćenje bar idućih desetak godina?
  • Da li u postoji dovoljno kvalitetnog zemljišta za nesmetano navodnjavanje?
  • Ko u može biti siguran u isplativost velikih investicija u opremu i korišćenje vode?

U načelu po sve tri grupe pitanja prvi odgovor bi mogao da bude negativan. Po količini kvalitetne vode za navodnjavanja imamo jedva jednu trećinu sopstvene vode od ukupnih količina u svom protoku (ostale su one koje dolaze iz susednih zemalja). Slično je i sa zemljištem - najveći deo ukupnih poljoprivrednih površina nema dovoljno humusa i nema dodatnih obezbeđenja. Konačno je slično i sa trajnim investicijama u moderniji sistem ove važne mere.

Ogromna investicija - neiskorišćena

Sve napred navedeno kao neko odvraćanje od sistema korišćenja vode u poljoprivredi navodi samo na potrebu da planiranje zaslužuje vrlo ozbiljno i temeljno razmatranje. U tom pogledu treba imati na umu i dosta pravih promašaja u svetu. Najpoznatiji su oni iz davnih vremena korišćenjem voda reka Tigra i Eufrata gde je veliki deo najplodnijeg zemljišta postao prava pustinja upravo zbog nesmotrenog korišćenja vode za navodnjavanje. I ovde u Srbiji imamo poučan negativan primer sa izgradnjom kanala Dunav - Tisa - Dunav sa ogromnom investicijom koja nikad nije korišćenja!

Na osnovu aktuelnih saznanja šta bi mogao da bude aktuelni zaključak?

Kao preporuka bez sumnje je da je pojam navodnjavanja u poljoprivredi Srbije veoma aktuelna i tema i zadatak. Osnovu toga čini da zaista veoma malo koristimo ovaj tehnološki postupak ne samo u odnosu na zemlje sa mnogo većim korišćenjem već i na osnovu stvarnih mogućnosti i potreba. Ovo utoliko pre, jer na to navode i prirodne promene sa sve višim temperaturama, sa manjim i sve neravnomernijim padavinama i time sa pojavom dužih suša i sve težim posledicama po poljoprivredu.

Dugoročna prognoza: Koje delove Evrope će zahvatiti suša?

Slična ili čak veća preporuka je da bilo kakva ulaganja u oblast "navodnjavanje" (dugotrajnost izvora i kvalitet vode - investicije - način korišćenja vode - izbora kultura...) zaista zahtevaju veoma temeljno razmatranje ne samo celine već i mnogo pojedinosti. Ovde može da bude reči samo o projektima za visok stepen tehnike i najveći mogući stepen iskorišćenja vode zahvaćene iz izvora.

Nacionalni projekat?

Nastojanja države Srbije sa svojim skromnim mogućnostima u pogledu povoljnijih kredita ili direktnih subvencija do sada su bila samo apsolutna i nedovoljna pomoć za neki ozbiljniji zahvat u pojam savremenosti navodnjavanja. Država kao celina mora unapred da jasno razmotri postojeće moguće izvore vode, njihov kvalitet i procenu trajnosti mogućeg korišćenja. Država treba takođe da se jasno postavi po pitanju cene vode kao narodnog bogatstva. Već unapred je važno znati njen interes za održavanje ili eventualno povećanje određenih kultura sa ciljem da se navodnjavaju.

U vezi sa tim je i pitanje naknade državi za korišćenje vode za navodnjavanje. Te naknade mogu da budu različite čime bi se isticalo gajenje onih kultura za koje država ima neposredni interes.

Najjednostavnije rešenje u navodnjavanju - rad apsolvenata Poljoprivrednog fakulteta

Nema većeg značaja neko temeljno proučavanje onih uspelih primera u državama sveta, koje su se već nametnule kao ugledne. Pored većeg broja pokazatelja treba uvek da se isteknu ona dva koja su se već nametnula kao najvažniji. Prvo, najracionalniji stepen iskorišćenja vode kao državni uslov i drugo - konačna isplativost predloženog sistema kao osnovni uslov korisnika.

Idućih godina biće sve složenije donositi odluku o ozbiljnijem investiranju u navodnjavanje. Sve veće potrebe za tim i veliki broj prednosti traži i obavezno usklađivanje po oba navedena uslova - državni i korisnički! Državni uslov je da vodu kao svoje rudno bogatstvo čuva sa racionalnim korišćenjem. I to ne samo u državi kao celini, već i po užim regionima sve do opština. A korisnički uslov? Svakako da se opravdaju velika ulaganja u onaj način korišćenja vode i sistema za navodnjavanje koje će odobravati upravo država. To navodi da će se voda sve više koristiti samo u intenzivnom gajenju onih kultura, koje podnose i visoke dodatne troškove navodnjavanje!


Tagovi

Navodnjavanje Hidrotehnička mera Sistem Izvori vode


Autor

Milan Tošić

Više [+]

Redovni profesor doktor poljoprivrednog fakulteta u penziji.