Nebrojeno puta smo čuli da ovakva godina još nije bila, ali šta je realnost?

Još jedan manje-više depresivan mesec na berzama za većinu agro roba. Mesec u kojem se većina proizvođača nadala promeni trenda i porastu cena, na kraju je ostavio proizvođače u najmanju ruku u neverici i sa mnogo upitnika iznad glave. I ne samo proizvođače, već i mnoge trgovce, ali i analitičare.

Štaviše, cene su ostale potisnute i testiraju ili bolje rečeno traže, gde je taj donji nivo koji je tržište spremno da prihvatiti u ovom trenutku uzimajući sve rizike kojima smo izloženi. Gledajući berze, cene su svoj kratkoročni vrhunac doživele krajem maja, a nakon toga sve do danas traje slobodni pad koji se vrlo dobro vidi na grafikonima.

Jul i avgust su dva meseca u kojima se definiše budućnost roda na severnoj hemisferi i zbog toga su vrlo važni, kako za same proizvođače, tako i za celo tržište koje pomno prati šta se događa po celom svetu. Tačnije, gledaju se procene hoće li biti iznad ili ispod proseka, odnosno hoće li biti veći od očekivanja tržišta ili manji. Skladno tome će se ponašati svi koji trguju na berzama (od proizvođača, preko kupaca do trgovaca, fondova i na kraju špekulanata).

Inflacija stavljena pod kontrolu 

Trenutno je raspoloženje takvo da svi čekaju kada će američki FED, a onda i evropska ECB započeti ciklus smanjenja kamatnih stopa. Inflacija je stavljena pod kontrolu i blizu smo ciljane stope od ispod dva odsto, što je bio jedan od uslova za smanjenje kamatnih stopa i promenu monetarnih politika. Sledeće je pitanje kako će se to odraziti na privrednu aktivnost, jer strah od potencijalne recesije s obe strane Atlantika nije još utihnuo. Kina je sama po sebi enigma. Dolar je izgubio na vrednosti, a generalno, kada dolar slabi, cene dolarskih roba bi trebale rasti, a cene nedolarskih bi trebale da padaju.

Cene pšenice na Euronextu

Zlato postavlja nove rekorde, a cena nafte pleše u rasponu od 75 do 85 $/bbl (barelu). Na ovo sve treba dodati geopolitički rizik i predstojeće američke predsedničke izbore. Sve to čini eksterne faktore koji utiču na kretanje cena svih berzanskih roba, pa tako i žitarica i uljarica.

Nebrojeno puta se mogu čuti komentari poput ʺOvakva godina još nije bila“ ili ʺOva godina je stvarno specifična“. Realnost je takva da u svetu berzanske robe ni jedna godina nije ista, uvek su okolnosti, rizici i sve drugo ponovo pomešani. Svaka ta godina nauči nas nešto novo. Ove možemo videti da je Evropa pomalo ispala iz centra fokusa kada je reč o agro robama. Kako drugačije objasniti činjenicu da dok se suočava s jednim delom velikim kišama i vlagom (Francuska, Nemačka), odnosno sušom (manje više cela jugoistočna Evropa), cene padaju?

Globalni fokus trgovaca usmeren je primarno na tri ključna proizvodna tržišta i jedno potrošačko tržište. Govorimo o SAD-u (proizvodnja sve tri glavne kulture), Brazilu i Argentini (proizvodnja kukuruza i soje), Rusiji i donekle Ukrajini (proizvodnja pšenice i kukuruza) na jednoj strani i Kini kao najvećem uvozniku na drugoj strani.

Tektonske promene na tržištu

Poremećaji bilo kakve prirode na nekom od ovih tržišta, imaće kao posledicu tektonske promene na berzama. To smo i sami videli kad je počeo rat u Ukrajini, odnosno ovog proleća kada se strahovalo od velikog podbačaja u proizvodnji pšenice u Rusiji. U ovom trenutku u SAD je vreme gotovo pa savršeno za proizvodnju soje i kukuruza, pa nije ni čudo da se tamo očekuje rekordna žetva. Nije loše ni u Južnoj Americi, zato su prvenstveno fondovi, a onda i ostali, vrlo opušteni i kao rezultat imamo njihovu rekordnu short poziciju (očekivanja da će cena pasti) na berzama (zbog čega su danas cene na berzama tu gde jesu, kolokvijalno rečeno ʺu podrumuʺ).

Ako čitava Europa nije dovoljna da u ovom trenutku značajnije promeni trendove na berzama, onda je jasno da ni problemi u proizvodnji u jednom njenom delu to ne mogu, a još manje da će izazovi u proizvodnji u jednoj zemlji kao što je Hrvatska imati ikakve reperkusije na kretanje cene. Cene roba rezultat su globalnih kretanja i ponude i potražnje na referentnim tržištima u okruženju. To znači da je moguće da se nađemo u situaciji kada će proizvodnja biti potpuno devastirana, a istovremeno cene rekordno niske, kao i da se ponovi situacija gde imamo rekordno veliku proizvodnju i istovremeno rekordno visoke cene. Zato za razumevanje tržišta nije dovoljno pogledati samo kroz sopstveni prozor i donositi zaključke na osnovu onoga što vidimo u svojoj neposrednoj blizini.

Cene kukuruza

Šta je sa terminskim cenama?

Na američkom CBOT-u terminska cena pšenice za septembar se nije promenila na nivou meseca, pa je trenutno oko nivoa od 5,3 $/bušela, ali treba spomenuti da je u jednom trenutku cena pala ispod 5 $/bu. Kukuruz je i dalje najjeftinija sirovina za proizvodnju stočne hrane, a terminska cena ugovora za septembar je neznatno niža nego na početku meseca, oko nivoa od 3,8 $/bu, ali i ona je u jednom trenutku pala na nivo od 3,6 $/bu. Za kraj, terminska cena soje novog roda, ugovora za novembar, pala je na ispod 10 $/bu, ali kao i za ostale kulture, sredinom meseca testirana je granica od 9,6 $/bu.

A šta se događa na MATIF-u? Terminske cene pšenice na Euronextu za ugovor septembar, završile su mesec na nivou ispod 206 €/t, što je pad od 14 €/t na nivou meseca. To dovoljno pokazuje kakav je trend i raspoloženje, a treba napomenuti da je u jednom trenutku cena pala ispod 190 €/t. Što se tiče terminske cene kukuruza, cene ugovora za novembar su mesec završile ispod 200 €/t, što je dodatan pad od 5 €/t na nivou meseca.

Žetva/berba je već krenula, negde se već i završila. To znači da je pred nama i pritisak žetve i povećana ponuda zbog čega će pritisak na cene fizičke robe biti još izraženiji. Na nama ključnim tržištima ponude ne nedostaje, a potražnja je ne baš previše izražena. Veću promenu cene sprečava za sada ponuda roba iz Ukrajine i/ili Brazila koje ima po lukama dosta, a mnogo iste je već ugovoreno za isporuke u predstojećim terminima.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Septembar će biti dosta važan mesec, u kojem će se utvrditi otkupne cene za jesenje kulture. Kakve će one biti mnogo će zavisiti od trendova na berzama. Ako se tu ništa značajnije ne promeni, cene sa kojima se danas špekulira biće i konačne.