• Pogled u prošlost
  • 05.07.2020. 14:00

Proizvođač višnje bez računice, da li jedino prerada preostaje?

Da li je to scenario koji je potreban srpskom agraru? Pojedini političari i ministri bi i jesu apsolutno podržali ideju prerade, ali da li je ovo pravi način da se ulaži u voćarstvo?

Foto: Depositphotos/NatashaPhoto
  • 1.842
  • 290
  • 0

Višnja je u naše krajeve stigla pre više od 2.000 godina, zahvaljujući Grcima i Rimljanima, iz jugozapadne Azije, odlično se prilagodila uslovima u celoj Evropi i rasla divlja vekovima u šumama pre nego što je počelo organizovano gajenje. Koristi se u svežem stanju (kad je i najkorisnija), zasebno ili u sastavu voćnih salata i kolača, sušen ili prerađen u sok, pekmez, kompot, džem, žele i slatko, rakiju višnjevaču ili aromatične likere bez kojih nekad nije mogla da se zamisli 'ozbiljno' domaćinstvo.

U Vojvodini se, na primer, priprema sos od višanja kao prilog uz kuvano ili pečeno meso.

Protest voćara: Traže minimum 55 dinara za prvu klasu višnje i 35 za drugu

Ohrabruje podatak da je u Srbiji osnovan Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje, ali, obeshrabruje niska otkupna cena koja muči proizvođače već decenijama, a to je problem koji se ponavlja svake godine.

Preko osam godina duplo viša cena, danas jedina opcija - prerada

Danas svom u tekstu iz 2012. godine piše da su otkupljivači plaćali kilogram višnje od 80 do 100 dinara, dok je ove godine cena ista količina od 25 do 30 dinara za drugu klasu dok je cena prve klase pala sa 50 na 40 dinara. Ovakva ponuda otkupljivača izazvala veliko nezadovoljstvo i proteste proizvođača koji traže minimum 55 dinara za prvu klasu i 35 za drugu.

"Gajimo višnju na 380 stabala u našem poljoprivrednom gazdinstvu i to je upravo oblačinska višnja, o kojoj čitam da ima izvanredna lekovita svojstva, zato vlada veliko interesovanje i potražnja. Rod je ove godine bio nešto slabiji i sve što smo proizveli prodalo se. Nemamo otkupljivača, prodajemo isključivo od kuće i to ovako: kupac naruči telefonom, mi oberemo i kupcu, u roku od nekoliko sati, stižu sveže višnje", kaže Julijana Jovanić iz Ruskog Sela.

Scenario za višnju isti kao prošle godine?

Ove godine je obezbedila i mašinu za odvajanje koštica iz ploda što su kupci veoma dobro primili, jer bi na licu mesta dobili svež sok, a ovu uslugu nije naplaćivala.

"Obratila mi se nedavno žena koja se bavi isključivo preradom soka, a već je prodala sve svoje višnje pa je kupila veću količinu od mene, uspostavile smo saradnju i javila se inicijativa da se žene koje proizvode i prerađuju višnje udruže. O otkupnoj ceni ne znam šta bih rekla, kako bih komentarisala; ako beraču treba isplatiti 25 dinara po kilogramu, a otkupljivač nudi 25 dinara za kilogram, zaista ne znam kakvu računicu tu ima proizvođač." 

U Prokuplju nezadovoljni otkupnom cenom višnje

Dok se situacija ne promeni, otkupljivači otkupljuju i zadovoljno trljaju ruke, a proizvođači protestuju i najavljuju da će od sledeće godine proizvoditi manje višanja, da će ih prodavati na pijacama ili upotrebiti za pekmez ili rakiju pošto sa ovakvim otkupnim cenama sveže višnje ne mogu, nažalost, da računaju na dobit.  

Da li je to scenario koji je potreban srpskom agraru? Pojedini političari i ministri bi i jesu apsolutno podržali ideju prerade, ali da li je ovo pravi način da se ulaži u voćarstvo?


Tagovi

Cena višnje Uzgoj višnje Oblačinska Protest Prerada Sok od višnje Otkupljivači Proizvodnja višnje


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Gordana Perunović Fijat je diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".