Nekad se bukvalno svaka biljka koja sadrži masnoće prerađivala u ulje, od visokokvalitetnih uljarica do koštica i semenki voća - taj trend se vraća!
Na velika vrata vraćaju se u upotrebu nekadašnja ulja koja su imala "i miris i ukus", a kojih decenijama nije bilo u prometu - dok potrošači nisu shvatili da su prava blagodet. Sad je potražnja za domaćim hladno ceđenim uljem porasla, a proizvođači otkrivaju nove - stare izvore kvalitetnih masnoća.
Ulje pripada grupi takozvanih "socijalnih namirnica", neophodno je u svakom domaćinstvu i na svakom drugom mestu gde se priprema hrana, zato se, gde god je moguće, prave zalihe. Prema raspoloživim podacima, u Srbiji se godišnje troši oko 150.000 tona jestivog ulja.
Najtraženije je, decenijama bez promene, ulje od suncokreta, ono proizvedeno u fabrikama, zbog svojih poznatih svojstava: pogodno je za prženje i pečenje hrane, lako se skladišti i pristupačno je najbrojnijem sloju potrošača, tako da zauzima 93 odsto u ukupnoj potrošnji ulja u državi. Već maslinovo ulje ne spada u najtraženije namirnice, iako ga sada ima u svakoj većoj prodavnici u Srbiji. Razlozi su brojni, a preovlađuju dva: nekoliko puta je skuplje od suncokretovog i, ako je pravo, onda je i "hladno ceđeno" tako da zadržava svoj miris i ukus zbog kojih je omiljeno u mnogim zemljama, naročito Mediterana.
Međutim, ovdašnjem potrošaču upravo taj miris i ukus smeta, jer želi i kupuje ulje neutralnog ukusa i u procesu prerade lišeno bilo kakvog mirisa, tako da maslinovo ulje još uvek troše samo poklonici organske ishrane. U prodavnicama zdrave hrane mogu da se nađu ulja od bundevinih semenki, lana, oraha, lešnika, palme, kokosa, soje i ostalo. U stvari, jestivo ulje može da se proizvode od svake biljke koja sadrži masnoće pogodne za ljudsku ishranu.
Pre samo stotinak godina mnoga domaćinstva u Vojvodini posedovala su starinske prese, slične onim za ceđenje maslina koje i danas "rade" za turiste u mnogim mestima širom Grčke i predstavljaju atrakciju. Te prese, u kućama ili u privatnim malim uljarama, sasvim dovoljne za celo selo, iscedile bi ulje iz uljane repice, bundeve, suncokreta i drugih raspoloživih biljaka koje su ljudi koristili za svoju ili stočnu ishranu. Sve što ostane od biljke pošto se iz nje iscedi ulje - "pogača", takođe je služilo za ishranu životinja u poljoprivrednim domaćinstvima tako da je proces proizvodnje ulja bukvalno otplaćivao sam sebe, bio potpuno zaokružen i, čak i sa savremenog gledišta, potpuno ekološki ispravan.
U presu je stizalo sve, od visokokvalitetnih uljarica do koštica voća i semenki grožđa i iz svega se moglo iscediti ulje. U oblastima gde je stanovništvo gajilo mak na većim površinama, na primer u Makedoniji, ljudi su upotrebljavali ulje od maka, zvano šarlagan, snažnog mirisa, ali, bogato hranljivim materijama, o čemu je više pisala Ljiljana Bisenić u knjizi "Jugoslovenski specijaliteti", u izdanju iz 1984. godine.
Ulje od bundeve, takođe poznato starijim generacijama, izuzetno je korisno za imunitet, ali je tamno i gorko, nije pogodno za pečenje i prženje, pa ga ljudi koriste samo u lekovite svrhe i, eventualno, za prelivanje salate.
Ulje kukuruza, izuzetno zdravo, retko se viđa u prodavnicama, a hladno ceđeno ulje suncokreta odavno je zamenjeno onim fabrički proizvedenim kao što su male uljare i ceđenje ulja u "kućnoj režiji" zamenjene velikim fabrikama za preradu uljarica.
Međutim, onog trenutka kad osoba, ili cela porodica, počne da vodi brigu o zdravom načinu života (preventivno ili uz već propisanu terapiju), jedna od prvih stvari koja se menja u ishrani je ulje. Mnoga poljoprivredna domaćinstva brzo su se prilagodila ovom novom zahtevu i ponudila tržištu, uz sve ostale proizvode pravljene po starim receptima i na starinski način, i domaća hladno ceđena ulja, lekovita, eterična ili jestiva.
Prese ne moraju da budu nasleđene od pradede, ima ih u velikom izboru na tržištu savremenih poljoprivrednih mašina. Jednako efikasno kao i one nekadašnje mogu da iscede ulje iz svake biljke što se u domaćinstvu proizvodi, a sadrži masnoće.
Tagovi
Autorka