Seljak je oduvek bio nepoverljiv prema državi - kako će biti danas?

Danas, na 8.225  biračkih mesta u Srbiji, punoletno stanovništvo, koliko god da  ga je ostalo, glasaće za novi sastav Narodne skupštine Srbije i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine. U 12 gradova i 53 opštine održavaju se još i lokalni izbori, za gradske i opštinske skupštine. Gradovi u kojima se održavaju izbori su Beograd, Šabac, Prokuplje, Smederevo, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Vranje, Kragujevac, Novi Pazar, Loznica i Pirot. Izborna mesta nalaze se u svakom selu, u nekim selima ima ih i više, u zavisnosti od broja stanovnika.

Koliko poljoprivrednici učestvuju u izbornom procesu, za sada nije moguće utvrditi, jer nijedno istraživanje na ovu socijalno vrlo značajnu temu ne postoji. U najboljem slučaju, navode se imena, vrlo malobrojna, poljoprivrednika na izbornim listama političkih stranaka. A koliko ih je na izbornim mestima, koliko u biračkim odborima, koliko njih će učestvovati u brojanju glasova, ostaje potpuno nezapaženo u euforiji predizborne kampanje i kasnijem nadgornjavanju oko izbornog rezultata. 

Neizlazak birača - odlučujući faktor

Zbilja, koliko poljoprivrednika i članova njihovih porodica u ovaj nedeljni dan, dobro obučeno jer je hladno, dolazi do svog biračkog mesta da bi glasalo i na taj način nagradilo ili kaznilo političke stranke? Da li je predizborna kampanja, ovog puta neuobičajeno kratka čak i za uslove u Srbiji, dala ovom delu društva dovoljno nade i energije da bi učestvovali u celom procesu? Kako će na izborni rezultat uticati ozbiljan protest nezadovoljnih paora, sa blokiranjem puteva i beskrajnim pregovorima s predstavnicima vlasti?

Vlada jeste tehnička, ali za zahteve poljoprivrednika potrebna je politička volja

Hoće li najviše razočarani odlučiti da nedelju provedu kod kuće, u aktivnostima uobičajenim za zimsko doba, tako da uopšte neće ni otići do biračkog mesta uz čuveno "ne mešam se u politiku", "svi su isti" i "nemam za koga da glasam"? Upravo apstinencija, to jest neizlazak birača na biračka mesta, predstavlja faktor koji odlučuje na izborima u Srbiji: pobednik "nosi" sve i pripisuje sebi i svom uspehu glasove svih koji nisu glasali.

Barem je najčešće tako, a još nijednom izbori u Srbiji nisu poništeni zbog male izlaznosti. Sela izumiru zbog starenja stanovništva i odlaska mladih u veća mesta ili u inostranstvo, pa ipak su u biračkim spiskovima uredno navedeni i mnogi odavno pokojni poljoprivrednici a isto tako i njihovi potomci koji žive u Nemačkoj ili prekomorskim zemljama. Mnogima od njih ne pada na pamet da odu do ambasade gde je i za njih organizovano glasanje. Pa ipak, u njihovom rodnom selu nekako na kraju ispadne da su svi glasali i da je odziv bio odličan. Iako je moguće proveriti stanje u biračkom spisku, koliko glasača stvarno išta proverava?

Tek posle počinje optuživanje, kritike, sumnjičenja - ili obračuni sa političkim neistomišljenicima. 

Prvo levi, pa desni opanak

Svi koji su ikad proučavali srpsko selo ističu nepoverljivost poljoprivrednika prema državi. U devetnaestom veku pa i početkom dvadesetog seljaštvo je izlazilo na izbore pod pretnjom teških batina i novčanih kazni, a tuče, što među glasačima, što sa žandarmerijom, bile su obična stvar i u sred Beograda. Tek kasnije je to isto seljaštvo podmićivano pasuljem s mesom i desnim opankom posle glasanja, pošto bi pre glasanja dobilo levi opanak od političkog kandidata.

Da li je moguć veći uticaj poljoprivrednika na političare?

Ta izborna vremena su davna prošlost, današnji poljoprivrednik ima pristup medijima i društvenim mrežama. Pitanje je samo koliko ih koristi, koliko im veruje, da li mu se uopšte sviđaju informacije koje tamo nalazi i da li je spreman da nešto preduzme, barem na taj jedan dan u izbornom ciklusu. 

A nasilje na izbornim mestima? Ono je uglavnom ostalo isto, osim što se sad mnogo brže pojavljuje u medijima.