Da li je moguć veći uticaj poljoprivrednika na političare?

Izborni je dan, a dok se ne prebroje listići i ne utvrdi novi odnos snaga u društvu, na biračkim mestima pojaviće se i poljoprivrednici. Odmah ujutro, ili posle nedeljnog ručka, doći će da glasaju. Ili neće doći; nije zgoreg podsetiti se da je rezultat svih izbora od početka višestranačja u Srbiji, osim onih iz 2000. godine, odlučivala ona "tiha većina" apstinenata - građana s pravom glasa koji ne glasaju.

Koliko među apstinentima ima poljoprivrednika i koji su njihovi razlozi zašto ne izlaze na izbore - sociološka istraživanja još nisu pokazala, verovatno zato što ih niko nije ni sproveo!

Partnerstvo ili nešto drugo?

Postoje, ne tako daleko odavde, države u kojima su politika i poljoprivreda na istom zadatku, dužne su da obezbede hranu za stanovništvo i izvoz i u tom poslu poljoprivrednici i institucije sarađuju kako najbolje znaju. Obično su u pitanju različiti oblici udruživanja poljoprivrednika, dovoljno snažni da pregovaraju sa državom. To se zove partnerstvo i po pravilu deluje mnogo bolje od dosadašnjih načina upravljanja poljoprivredom. Na ovim prostorima do tog jednostavnog rešenja još nismo dobacili.

Višeslojan, komplikovan odnos između poljoprivrednika i politike (što znači, političara) intenzivira se u teškim vremenima, od dubokog nepoverenja koje seljaštvo pokazuje prema svim osobama i procesima koji imaju ikakve veze sa vlašću do izraza snažnih emocija, koje u većini slučajeva ostaju neuzvraćene. Ako paori vole i obožavaju političku ličnost do te mere da drže njenu sliku pored ikone u kući, ne mora da znači da će im političar uzvratiti, povoljnim subvencijama ili nižom cenom goriva, na primer.

Ako, naprotiv, poljoprivrednici iskažu nesimpatiju, čak ogorčenje prema političaru koji je izneverio njihova očekivanja, nikako ne znači da će političar nešto da se potrese zbog toga. Bilo je primera da političari iziđu na protest proizvođača, da podrže ili umire učesnike, pa budu zasuti psovkama, oterani ili čak popiju i batine, o čemu posle neće da pričaju "ni za lek". Bilo je takođe primera da vlast šalje svoje oružane snage da rasture protest, a organizatorima uruče krivične ili prekršajne prijave. Da ministar, cela vlada ili poslanik u parlamentu ponudi ili da ostavku zbog katastrofalnog položaja poljoprivrede ili protesta poljoprivrednika, nesumnjivo se dešava, samo, u nekim drugim državama. 

Poljoprivrednici u politici

Izlaznost poljoprivrednika na izbore nije, dakle, proučena, ali, podaci o kandidovanju poljoprivrednika za političke funkcije su vidljivi. Većina političkih stranaka koje učestvuju na današnjim izborima ima jednog – ili nijednog poljoprivrednika na listama. Kad dođe vreme za lokalne izbore, nema sumnje da će poljoprivrednici imati svoju šansu, ali, treba i dočekati lokalne izbore. Za sada, tokom kampanje, postavljali su mnogo pitanja i izražavali nadu da će ih u institucijama sistema predstavljati kolega poljoprivrednik, neko ko zna kako izgleda rad u poljoprivredi i šta je sve potrebno da bi taj rad doneo uspeh, rod i prihod.

Kad izbori prođu, nije isključeno da svi koji rade u poljoprivredi ostvare snažniji uticaj na političare i politiku, zbog strateške važnosti hrane u još jednoj od kriza koje drmaju svet - ali, to neće biti poklon s neba nego rezultat upravo njihove organizovane akcije. Koliko se poljoprivrednici angažuju, što glasajući, što kandidujući se na listama političkih stranaka, toliko uticaja mogu da postignu da bi pregovarali sa državom i prilagođavali politiku potrebama svoje struke.