Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Protest
  • 13.03.2024. 10:30

Šta se dešava tamo negde? Sitan vez prosvećenih paora

Vlasti u strukturi svog privrednog sistema sada imaju jednu novu generaciju prosvećenih, dobro organizovanih ljudi koji značajno doprinose privredi svoje države proizvodeći hranu.

Foto: AK grafika
  • 663
  • 120
  • 0

Postoji jedna izreka: Kada ugine i poslednja pčela nestaće života na zemlji.

Logično.

Ako nema ovih vrednica, ko će oprašivati biljke kojima se hrane životinje, a kojima se opet hrani čovek? Ova vrlo svedena paradigma opstanka života na zemlji može analogijom da se preformuliše i ovako: Ako nemamo poljoprivrednike koji uzgajaju biljke i životinje za ishranu ljudi, nema ni hrane, pa je ishod isti kao i u prvom scenariju.

Na dnu lestvice vrednovanja

Da se ne bismo bavili ovim hipotetičkim i realno, teško ostvarivim predikcijama, ipak da iskoristimo ovaj uvod kako bismo postavili poljoprivrednika na pravo mesto na lestvici vrednovanja današnjih profesija. U poslednjih 15, 20 godina svedoci smo prave poplave zanimanja kao što su menadžerski poslovi, programeri, IT stručnjaci, pa poslovi iz domena takozvane "bestežinske ekonomije" i tako dalje. Poljoprivreda, kao prva u čitavom lancu proizvodnje hrane i dalje nekako ostaje prepoznata kao delatnost koja je pri samom dnu ove naše tabele vrednovanja profesija. Ono što se provlači kao neka osnovna crta njene prepoznatljivosti nije samo podređen materijalni status, već i ponižen društveni status.

Hiljade traktora na nemačkim ulicama, policija u pripravnosti

Međutim... u poslednjih godinu dana nešto se menja. Masovni protesti poljoprivrednika širom Evrope, veoma su zabrinuli ne samo političare, već i najširu javnost. Ako ništa drugo, običan potrošač, konzument hrane, konačno se upoznao sa problemima poljoprivrednika. Sa druge strane, kao nikada ranije vlastodršci, vidno uznemireni uglavnom su nerado, ali ozbiljno pristupali razmatranju zahteva protestanata. Bavili smo se protestima i to upravo na Agoklubu i to pre svega iz perspektive dinamike pregovora, taktike demonstranata sa jedne, odnosno države sa druge strane u vezi ispunjenja pojedinih zahteva, i tako dalje.

Nikada ovoliko dugo

Osnovna namera ove analize međutim, nije da se proučavaju konkretni rezultati kao takvi, a koje su demonstranti širom Evrope ishodovali, već upravo da kroz prizmu tih rezultata, pokušamo da prepoznamo tu novu poziciju poljoprivrednika. Kada izreknemo jednu ovakvu konstataciju, mislimo na poziciju poljoprivrednika kao jednu, bez sumnje relevantnu snagu koja bitno može da utiče na agrarnu politiku države, a što ovoj profesiji nesumnjivo daje jednu novu perspektivu i nov autoritet koji definitivno više ne može da se ignoriše.

Evropa se suočava sa činjenicom da protesti poljoprivrednika kao nikada do sada nisu trajali toliko dugo. Mnogo toga se "nakupilo" u kofer problema i briga sa kojima se nose evropski paori. Inicijalna kapisla bez sumnje je bio početak ratnog sukoba u Ukrajini. Rat i dalje traje, problemi se nagomilavaju, a reakcija evropskih država u prvoj godini ovog sukoba su bile ili spore i neadekvatne ili ih uopšte nema.

Tržište je potpuno van kontrole. Svetska trgovinska organizacija mirno posmatra neskriveni i ogoljeni trgovinski protekcionizam. U međuvremenu Ukrajina se rešava svojih viškova tako što ih izvozi po damping cenama zemljama EU koje podržavaju ovu zemlju tako što je širom otvorila vrata za njenu robu.

Ko je u problemu?

Zna se: evropski poljpoprivrednik i to pogotovo iz onih zemalja koje se graniče sa Ukrajinom. EU potpisuje sporazum sa zemljama MERKOSUR (Brazil, Argentina, Urugvaj I Paragvaj) o liberalizaciji trgovine.

Ko je najviše ugrožen?

Zna se - opet poljoprivrednik. Ipak, osnovna preokupacija zemalja EU koje su se našle pred recesijom, jeste kako u takvim okolnostima uravnotežiti nacionalne budžete. Većina zemalja je rashodnu stranu budžeta rešavala preko smanjenja podsticaja poljoprivrednicima.

Šta je sa zajedničkom agrarnom politikom EU?

Tek tu nastaju problemi. Ambiciozan projekat zajedničke politike poznat kao "zelena agenda", bitno utiče na finansije poljoprivrednih proizvođača. Obaveza "odmaranja" četiri odsto zemljišnog resursa, širok spisak zabranjenih hemijskih preparata, smanjenje upotrebe veštačkog đubriva, komplikovane birokratske procedure za ostvarivanje prava na subvencije, smanjenje stočnog fonda kao najvećeg uzročnika azotnih isparenja pri uzgoju goveda i drugo, samo su deo primedbi koji su upućeni na adresu Evropske komisije od strane evropskih paora.

Reakcija poljoprivrednika na sve ove okolnosti bila je žestoka. Vesti o blokadama puteva širom Evrope sustizale su jedna drugu. Zahtevi poljoprivrednika bili su vrlo precizni i jasni. Oni nisu bili usmereni samo na zajedničku politiku EU, već i na neke mere u kompetencijama nacionalnih legistlativa. Kada smo već kod mera iz domena nacionalnih zakonodavstava, podsetimo samo da su Nemački paori pokrenuli čitavu lavinu protesta tako što su pre svega tražili da se ne ukinu subvencije za dizel gorivo, dok istovremeno paori iz zemalja siromašnijeg dela Evropske unije, kao što su Rumunija i Grčka traže veće olakšice, odnosno veće subvencije za taj toliko značajan input u poljoprivrednoj proizvodnji.

Šta su izvojevali?

Konačno dolazimo do poente ovog kratkog analitičkog teksta. Uz rizik da će nešto biti izostavljeno u narednom delu ovog teksta, jer dok se pišu redovi ove analize protesti u nekim zemljama još traju, ipak da konstatujemo šta je to što su posle svega evropski paori uspeli da isposluju:

Evropska komisija je predložila da se ograniči uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Zaustavljen je uvoz najosjetljivijih proizvoda iz zemalja MERCOSUR. Evropska komisija je takođe za 2024. godinu izuzela poljoprivrednike u EU iz pravila da deo zemlje, ne smeju da obrađuju dok dobijaju subvencije, ali bi morali da gaje useve bez korišćenja pesticida.

Protesti urodili plodom, Evropska komisija ublažava rigorozne mere ZPP-a?

Najavljene su mere u EU među kojima su uvozne kontrole kako bi se osiguralo da uvezena hrana ne sadrži tragove pesticida zabranjenih u EU.

Pokrenute su mere da se ublaže birokratske procedure i propisi. Francuska i Nemačka su pod pritiskom odustali od planova da ukinu subvencije ili poreske olakšice za dizel. U Rumuniji je Vlada povećala subvencije za dizel, pozabavila se polisama osiguranja i ubrzala isplate poljoprivrednicima.

Da li smo nešto propustili?

Verovatno jesmo. Uostalom treba pogledati spisak zahteva, pa ako je nešto propušteno, dodati ga ovom spisku, jer uglavnom svi zahtevi su u manjoj ili većoj meri pod pritiskom protesta uslišeni. Ima li uopšte neki zahtev, a da nije procesuiran? Sa velikom sigurnošću možemo da kažemo da nema. Da li je u pitanju strah vlasti da im će ista iskliznuti iz ruku, pa su ustuknuli pod pritiskom protesta?

Ipak mislim da nije to u pitanju, već osvešćenje te iste vlasti da u strukturi svog privrednog sistema imaju jednu novu generaciju prosvećenih, dobro organizovanih ljudi koji značajno doprinose privredi svoje države proizvodeći hranu. Ako mene pitate koji je dominantni utisak koji se nameće iz cele ove višemesečne borbe paora za svoja prava, onda je to svakako utisak o potpunoj reafirmaciji plemenitog zanimanja zvanog poljoprivrednik. Poljoprivrednik nije više sitna moneta za potkusurivanje, već jedan uvaženi privrednik sa značajnim potencijalom da brani i odbrani svoje interese.

Problem sa verifikacijom parcela, naknadom za odvodnjavanje i refakcijom za gorivo

Ispisana hronologija i rezultat protesta evropskih poljoprivrednika, neizbežno nameće poređenje protesta u zemljama EU sa protestima poljoprivrednika u Srbiji. Možda će izgledati pretenciozno, ali iz ove vremenske perspektive dajem sebi za pravo da iznesem svoj stav da je način organizovanosti i ponašanja srpskih poljoprivrednika u protestima bio svojevrsni model koji su uz nužne specifične različitosti primenili i njihove kolege iz EU. Ne mislim da su evropski protestanti nužno "prepisivali" dobro urađen posao od strane naših paora, ali činjenica je da je zrelost u ponašanju srpskih poljoprivrednika u datim okolnostima dala rezultat, baš kao što su vidljivi efekti protesta u zemljama EU.

Eto, bar u nečemu da ličimo na Evropu.

Ili Evropa na nas.

Naslovna fotografija: FNSEA/Julijana Kuzmić


Tagovi

Protesti Evropa Protesti evropskih poljoprivrednika Zahtevi poljoprivrednika Zelena agenda Ugar Evropska unija Protesti u Srbiji Uvoz iz Ukrajine Subvencije


Autor

Žarko Galetin

Više [+]

Diplomirani ekonomista sa dugogodišnjim iskustvom u privredi. Najveći deo karijere posvetio afirmaciji berzanskog sistema u organizovanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao direktor "Produktne berze" iz Novog Sada. Celokupno prethodno radno iskustvo fokusirao na tržišnu analitiku u agraru čime se danas pretežno bavi.