"Što je moda, nositi se mora, a 'leba kako bilo" - govorila je moja baba, a tvoja?

Raznolike izreke, poslovice, specifični izrazi i reči sačuvali su se iz nekadašnjeg govora najviše u praksi poljoprivrednika. Tako ih u svakom kraju ima sijaset!

Ljubomir Šuljagić iz sela Dragalica u opštini Nova Varoš u knjizi "Reči na umoru" prikupio je preko 2.000 reči koje neumitno izlaze iz upotrebe. Vrljika je greda za krov, ali izraz "radiće vrljike" uobičajen u većem delu Srbije ne znači "gradićemo krov" nego znači ozbiljnu pretnju batinama, uz upotrebu već pomenutih vrljika. Pljeva (ili pleva) označava biljne otpatke - međutim "ih, pljeva i mrav", odnosno ima ih ko pleve, ne znači da je negde bilo pleve i mrava nego da se okupilo mnogo ljudi i nastala velika gužva. 

Manje priče - više rada

Zato se u Vojvodini još uvek koristi izraz "kvarimo šatru" (tj. šator, tezgu na vašaru) koji znači - hajde da se razilazimo, kad društvo zasedne do sitnih sati, ili "vež’te kere pa da polegamo", a što nije šala, nekada je u ovdašnjim naseljima svaki dvorišni pas morao da bude vezan tokom noći pod pretnjom ozbiljne novčane kazne. "Paje po selu" kaže se za ženu koja mnogo odsustvuje od kuće, dok se za muškarca koji radi istu stvar koristi izraz "obilazi parohiju", čime se aludira na popa koji sveti vodicu.

"Vinograd ne ište molitve, nego motike", govorili su stari paori, sumnjičavi prema svemu što nije težak rad, znajući dobro da molitva neće pomoći onom ko nije na vreme okopao imanje. U selima oko Kikinde govorilo se "što je moda, nositi se mora, a 'leba kako bilo", što se najviše odnosilo na pomodarene ili pokondirene.

Na primer, koleginica sa šumadijskim poreklom bi često znala da kaže "kus petao pile doveka", za nekoga ko je u zrelim godinama, a ponaša se detinjasto, dok je, kaže, njena majka govorila "ja ti nosim zvono, a ti da lupaš", za onoga ko preuzima tuđe zasluge. Njena bi baba, kad bi saznala za preljubu u komšiluku, znala da kaže za počinioce - "mrzim pusto pokvareno!", što je izraz koji verovatno ima nekih korena i u Svetom pismu.

Od ličnog do "opšteg" interesa

S druge strane, moja baba Radinka Ninčić rođ. Pakaški iz Srpskog Krstura imala je običaj da kaže "ne mož' ga špaklom odvaliti od fotelje!" misleći na važne drugove i kontroverzne biznismene koji su zauzeli dobar položaj, pa ni ne pomišljaju da napuste sve privilegije. Za osobu koja se uspinje na društvenoj lestvici rekla bi "mauče ona koja do'vatiti ne može" - misli se na mačku i slaninu: ona koja je uspela da dohvati ne mauče, nego se zadovoljno oblizuje, pa tako i čovek kad dođe do lepih društvenih pogodnosti prestane da mauče i izbacuje parole o opštem interesu.

Poznanicu koja se "uzdigla" pa se trudila da nekako zabašuri siromaštvo u kome je odrastala baba je opisivala rečima "ta ona je s bikarnice" - ledina, gde se bikovi izvode na pašu i žive, na obodu sela, najsiromašniji stanovnici. Često je spominjala staru poslovicu "kakav se riđa oždrebi, onakav i crkne", a kad bi neko u društvu pričao nešto nepristojno, nije propuštala da izjavi "bež'te, deco, s prozora!" (kao da deca sede kod prozora pa će čuti što ne treba). 

Kroz deru do čelobašće komšije paora - šta znače vojvođanski izrazi?

Moj deda Sava Ninčić, učitelj i sakupljač narodnih izreka, rođen u Novom Kneževcu, imao je običaj da kaže "ženu bi u plug upregli, samo da konja ne umore!" za kuću u kojoj domaćin surovo postupa prema ukućanima. Često je govorio "naći će se kapa za Jašu", a nije u pitanju bila nikakva kapa, nego je ceo izraz značio da svako može da nađe pravu osobu za brak, vezu, prijateljstvo, poslovnu saradnju, samo ne treba odustajati. Od njega sam čula i izreku "život bez slobode i nije nešto". 

I Kragujevac i Kečkemet

Vranje i sela oko Vranja spadaju u rajeve za lingviste, paleolingviste i etnologe, jer se čuju izrazi "ape kao kuče", odnosno ujeda kao pas, "banica sa sirenje" - vrsta pite sa sirom, "jede ki komšija" - mnogo, "ako nemaš merak za jedenje, ne se pipaj oko ćevapi", a "od pijanoga i lud bega”, verovatno za sećanje na Stankovićevog Mitketa koji "na vino vadi noževi, a na rakija pištolji".

U jugoistočnoj Srbiji zabeležen je izraz "će projde kako pcite na Vasilica" (proći će kao psi na sv. Vasilija, 13. januara) jer je važilo pravilo da se na ovaj praznik svaki pas istuče i obeleži ugarkom da, po verovanju, ne bi dobio besnilo. Kad se ovo primeni na osobu, znači: neće uspeti u poslu ili nameri, loše će proći. 

Umiljato jagnje dve majke sisa, a i trećoj laže da je siroče, izraz je sa Homolja. Stra' lojze čuva, čuje se u okolini Niša.

Šta obilaziš kao kiša oko Kragujevca? Zanimljivo je da potpuno ista poslovica sa istim značenjem postoji u mađarskom jeziku, samo je umesto Kragujevca pomenut Kečkemet, grad sa najviše kišnih dana godišnje na evropskom nivou. "Kakav sam ti ja čika, čikn'o te bik?" pitaju uvređeno odrasli muškarci u Kikindi kad ih neko mlađi oslovi sa "čiko", a oni smatraju da nisu dovolno stari za takvo ime.

Svaki kraj ima svoje izraze i poslovice, ili, prema staroj izreci, "svako selo - baška adet".  

A vaše babe i dede? Šta su govorili i šta ste od toga zapamtili? Pišite nam u komentaru ispod teksta, jer biramo najoriginalniju izreku!