Toliko je izreka i narodnih poslovica, da je svaki kraj Srbije jedinstven za sebe. Danas ih se najpre sećamo preko naših baka, koje bi za svaku životnu situaciju imale odgovarajuću metaforu.
Raznolike izreke, poslovice, specifični izrazi i reči sačuvali su se iz nekadašnjeg govora najviše u praksi poljoprivrednika. Tako ih u svakom kraju ima sijaset!
Ljubomir Šuljagić iz sela Dragalica u opštini Nova Varoš u knjizi "Reči na umoru" prikupio je preko 2.000 reči koje neumitno izlaze iz upotrebe. Vrljika je greda za krov, ali izraz "radiće vrljike" uobičajen u većem delu Srbije ne znači "gradićemo krov" nego znači ozbiljnu pretnju batinama, uz upotrebu već pomenutih vrljika. Pljeva (ili pleva) označava biljne otpatke - međutim "ih, pljeva i mrav", odnosno ima ih ko pleve, ne znači da je negde bilo pleve i mrava nego da se okupilo mnogo ljudi i nastala velika gužva.
Zato se u Vojvodini još uvek koristi izraz "kvarimo šatru" (tj. šator, tezgu na vašaru) koji znači - hajde da se razilazimo, kad društvo zasedne do sitnih sati, ili "vež’te kere pa da polegamo", a što nije šala, nekada je u ovdašnjim naseljima svaki dvorišni pas morao da bude vezan tokom noći pod pretnjom ozbiljne novčane kazne. "Paje po selu" kaže se za ženu koja mnogo odsustvuje od kuće, dok se za muškarca koji radi istu stvar koristi izraz "obilazi parohiju", čime se aludira na popa koji sveti vodicu.
"Vinograd ne ište molitve, nego motike", govorili su stari paori, sumnjičavi prema svemu što nije težak rad, znajući dobro da molitva neće pomoći onom ko nije na vreme okopao imanje. U selima oko Kikinde govorilo se "što je moda, nositi se mora, a 'leba kako bilo", što se najviše odnosilo na pomodarene ili pokondirene.
Na primer, koleginica sa šumadijskim poreklom bi često znala da kaže "kus petao pile doveka", za nekoga ko je u zrelim godinama, a ponaša se detinjasto, dok je, kaže, njena majka govorila "ja ti nosim zvono, a ti da lupaš", za onoga ko preuzima tuđe zasluge. Njena bi baba, kad bi saznala za preljubu u komšiluku, znala da kaže za počinioce - "mrzim pusto pokvareno!", što je izraz koji verovatno ima nekih korena i u Svetom pismu.
S druge strane, moja baba Radinka Ninčić rođ. Pakaški iz Srpskog Krstura imala je običaj da kaže "ne mož' ga špaklom odvaliti od fotelje!" misleći na važne drugove i kontroverzne biznismene koji su zauzeli dobar položaj, pa ni ne pomišljaju da napuste sve privilegije. Za osobu koja se uspinje na društvenoj lestvici rekla bi "mauče ona koja do'vatiti ne može" - misli se na mačku i slaninu: ona koja je uspela da dohvati ne mauče, nego se zadovoljno oblizuje, pa tako i čovek kad dođe do lepih društvenih pogodnosti prestane da mauče i izbacuje parole o opštem interesu.
Poznanicu koja se "uzdigla" pa se trudila da nekako zabašuri siromaštvo u kome je odrastala baba je opisivala rečima "ta ona je s bikarnice" - ledina, gde se bikovi izvode na pašu i žive, na obodu sela, najsiromašniji stanovnici. Često je spominjala staru poslovicu "kakav se riđa oždrebi, onakav i crkne", a kad bi neko u društvu pričao nešto nepristojno, nije propuštala da izjavi "bež'te, deco, s prozora!" (kao da deca sede kod prozora pa će čuti što ne treba).
Kroz deru do čelobašće komšije paora - šta znače vojvođanski izrazi?
Moj deda Sava Ninčić, učitelj i sakupljač narodnih izreka, rođen u Novom Kneževcu, imao je običaj da kaže "ženu bi u plug upregli, samo da konja ne umore!" za kuću u kojoj domaćin surovo postupa prema ukućanima. Često je govorio "naći će se kapa za Jašu", a nije u pitanju bila nikakva kapa, nego je ceo izraz značio da svako može da nađe pravu osobu za brak, vezu, prijateljstvo, poslovnu saradnju, samo ne treba odustajati. Od njega sam čula i izreku "život bez slobode i nije nešto".
Vranje i sela oko Vranja spadaju u rajeve za lingviste, paleolingviste i etnologe, jer se čuju izrazi "ape kao kuče", odnosno ujeda kao pas, "banica sa sirenje" - vrsta pite sa sirom, "jede ki komšija" - mnogo, "ako nemaš merak za jedenje, ne se pipaj oko ćevapi", a "od pijanoga i lud bega”, verovatno za sećanje na Stankovićevog Mitketa koji "na vino vadi noževi, a na rakija pištolji".
U jugoistočnoj Srbiji zabeležen je izraz "će projde kako pcite na Vasilica" (proći će kao psi na sv. Vasilija, 13. januara) jer je važilo pravilo da se na ovaj praznik svaki pas istuče i obeleži ugarkom da, po verovanju, ne bi dobio besnilo. Kad se ovo primeni na osobu, znači: neće uspeti u poslu ili nameri, loše će proći.
Umiljato jagnje dve majke sisa, a i trećoj laže da je siroče, izraz je sa Homolja. Stra' lojze čuva, čuje se u okolini Niša.
Šta obilaziš kao kiša oko Kragujevca? Zanimljivo je da potpuno ista poslovica sa istim značenjem postoji u mađarskom jeziku, samo je umesto Kragujevca pomenut Kečkemet, grad sa najviše kišnih dana godišnje na evropskom nivou. "Kakav sam ti ja čika, čikn'o te bik?" pitaju uvređeno odrasli muškarci u Kikindi kad ih neko mlađi oslovi sa "čiko", a oni smatraju da nisu dovolno stari za takvo ime.
Svaki kraj ima svoje izraze i poslovice, ili, prema staroj izreci, "svako selo - baška adet".
A vaše babe i dede? Šta su govorili i šta ste od toga zapamtili? Pišite nam u komentaru ispod teksta, jer biramo najoriginalniju izreku!
Tagovi
Autorka
Ljubica Buba Janic
pre 1 godinu
Sa svakim dobro sa rijetkim iskreno...rijeci moje babe❤️
Rada Milišić
pre 1 godinu
Setila sam se još jedne izreke koju je govorila moja majka-Ako držim oklagiju ne znači da će biti pite. I još jedna - Zima ne traži lepote no toplote, mislila je da treba da se dobro obučemo, šal, kapa tri džempera, vunene čarape...
Jovana Cvetković
pre 1 godinu
U kraju gde sam rođena, u Topličkom okrugu obično kažu:"Šta dremaš k'o Sojka na jugovinu"!
Katarina Brkovic
pre 1 godinu
I mene su oblikovale reči moje babe i dede, počev od: "dva put meri jednom seci", zatim "protegni se kolko si dugačak", uvek kroz osmeh: "ćuti, moglo je i gore". Takođe i: "mrdni se pa će i Bog tobom"... Pišem s namerom kako su izgovarali, a ne 'gramatički tačno' jer bi se izgubila ta čar i zvučnost s kojom su izgovarali ove reči. "Svako svoj krst nosi!" "Kad ti život zatvpri vrata, otvori ti prozor" "Nikad ne mogu da te plate koliko ti možeš da radiš" - nasuprot onoj modernoj da radiš samo onoliko koliko si plaćen, što je i razlog zašto smo ovde gde jesmo.
Maja Celing Celić
pre 1 godinu
Da da, prodaješ zjake, dangubiš ;) A kada mi je kao djetetu bilo dosadno, onda bi mi rekla: Uhvati se za uši i pleši. Mislim da mi nikad poslije toga nije bilo dosadno.
sanjaVA
pre 1 godinu
Moram da dodam još jednu izreku ili konstataciju moje bake: "Šta radi? Hvata zjale." (šta god to bilo) :-D
Ljubica Gavrančić
pre 1 godinu
Moja majka (baba po ocu) imala je običaj da kaže "ko nema sreće prepodne,nek ne traži ni poslepodne".Često mislim na nju. Bila je iz Novog miloševa
Jovana Cvetković
pre 1 godinu
Timočka krajina je bogata raznim izrekama. Neke čak i ne razumem 😁 Jedna od njih je: "Naboze pođo, al' kasnele stig'o"!
Maja Celing Celić
pre 1 godinu
Ijao da, Dva loša, ubiše Miloša. I onda još jedna koje sam se sad sjetila: U radiše svega biše, u štediše još i više.
Gordana Nastić
pre 1 godinu
A moja baba Savka je uvek govorila "Po tuđomu dupe, sto pet" kad god bi je neko nagovarao da uradi nešto što ni sam ne bi smeo.
sanjaVA
pre 1 godinu
Moja baba Leposava je znala da kaže: "Leti kad pođeš u planinu ponesi džemper, a zimi kako hoćeš." Ima još jedna: Blago nogama pod ludom glavom. To važi za one koji vole da šetaju... :-D
Rada Milišić
pre 1 godinu
Moja baka je imala običaj da kaže-Nit se u dobru visi nit u zlu nizi-hiljadu puta sam se setila ovih reči.
Nedim Sejdinovic
pre 1 godinu
Moja baka, koju smo nanom zvali, iz Brezjaka, nadomak Tršića i Loznice, podučavala me je da budem oprezan sa ljudima, pogotovo onim koje smatram prijateljima. Verovatno je imala loša iskustva, ali o njima nikada nije pričala. Znala je reći - "samo distanca i diskrecija"! Koristila je upravo ove reči. Nije volela tračeve i govorila je da oni "treba da uđu na jedno, a izađu na drugo uvo". Ponekad je znala reći da "dva loša ubiše Miloša". Deda nije bio previše rečit. Voleo se nekada našaliti. Recimo, govorio je: "Ko ima para, kupa se u moru, a ko nema - lavoru!"
Dusko Medic
pre 1 godinu
Moja Baba Sofija, bila je mudra i dobra žena. Ne mogu mnogo izreka da se setim koje mi je govorila, ali mi se urezala u sećanje izreka: "Na muci se poznaju junaci".
Almasa Muhović
pre 1 godinu
I ćorava koka ubode zrno - to mi za sve govorili, šta god uradim.
Selma Mujić
pre 1 godinu
"U svakom žitu ima kukolja", "Dok je ovaca, biće i vune", "Ne pada snijeg da pokrije brijeg, nego da svaka zvjerina trag pokaže", ...sad kontam da su bili politički nastrojeni :)
Maja Celing Celić
pre 1 godinu
E, a ovo, ćuti, moglo je biti i gore... jedna od dražih na tu foru, a koja nije bakina mi je: "Tko zna za što je to dobro." I ona neka engleska koja glasi: "Mirno more nije stvorilo mornara."
Stana Nikolić
pre 1 godinu
Kod nas u kući se govorilo, što si skuho, to ćeš i kusati. Ili, što si sijao, to ćeš i žeti. Mudri su bili stari ljudi, a danas ko pošašavili. Djeca ništa ne znaju od ti izreka, svi samo u mobitele gledaju. I staro i mlado. Niko se s nikim ne bavi.
Maja Celing Celić
pre 1 godinu
Ja mislim da su izreke moje bake mene formirale kao osobu. Najdraža njezina mi je: "Strpljen, spašen." Ona je zaista bila strpljiva osoba, za razliku od mene. Tko zna što bi bilo da nisam svaki dan to slušala ;) Onda još neke: Pitan s puta ne silazi (tko pita, ne skita), Ima dana više nego kobsica, Zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju, Bog nije mačka, ne plaća svake subote... E da, jedna od najdražih koja mi poput Damaklovog mača visi nad glavom, što god radila: Što tko dela, pred njeg pada.
Julijana Kuzmić
pre 1 godinu
Moj deduška, kako bi ga od milja zvala, znao bi da kaže: "Kako radiš - tako će ti biti", a najčešće - "ćuti, moglo je da bude gore" :D