Sveža, džem ili čuvena kajsijevača? Zašto kajsiju zovu "srećno drvo"?

Kajsija, dragocena voćka, ukras bašte i voćnjaka, stigla je u ove krajeve - nepoznato je odakle. Iako se gaji najmanje 5.000 godina, nije sa sigurnošću utvrđeno da li je poreklom iz Kine, Japana, Koreje ili nekog drugog kraja Azije. Njeno latinsko ime, Prunus armeniaka, to jest jermenska šljiva - nije od pomoći, jer kajsija nije došla iz Jermenije nego u Jermeniju stigla razmenom na znamenitom Putu svile.

Iz Azije su je Rimljani širili po Evropi. Divlje kajsije, koje još rastu u manje naseljenim predelima Kine, Kazahstana, Kirgizije i Uzbekistana tako su malobrojne da su stekle status ugrožene vrste.

Ništa bez kajsijevače

Odomaćena kajsija gaji se po celom svetu, a najbolje uspeva u predelima sa prijatnom mediteranskom klimom. Raste kao žbun ili nisko drvo, sa atraktivnim cvetovima i privlačnom bojom kore tako da ima i važnu estetsku funkciju na imanju.

Najveći proizvođač kajsije je Turska sa 390.000 tona godišnje. Slede Iran i Italija. Srbija sa 1,7 miliona sadnica kajsije proizvodi oko 40.000 tona. Zanimljivo je da u svetu najveći deo proizvedenih kajsija ide u sušenje, dok poljoprivrednici u Srbiji radije ovaj plod koriste za sokove, džemove i kompote.

Kako napraviti rakiju od kajsija?

U stvari, dosta ode i u znamenitu rakiju kajsijevaču, onu koja osvaja medalje na sajmovima, "sto jezika govori" i smatra se kao dragocen poklon kumu ili prijatelju. Ovaj plod, sličan maloj breskvi, žut ili narandžast, nije "izdašan" kad je rakija u pitanju, što je nesumnjivo jedan od uzroka pojave da rakija kajsijevača obično ima višu cenu od većine drugih vrsta.

Veliko bogatstvo

Za plod i drvo kajsije vezuju se mnoga verovanja, uglavnom povoljna, jer je kajsija "srećno drvo". Još u drevnoj Kini Majka Zapada, boginja plodnosti, ima u svojoj službi četu vila kojima je jedini posao da brinu o njenim kajsijama, voću besmrtnosti. U antičkoj Grčkoj, kajsija je dar Heliosa, boga sunca, zato produžava život i daje dobro zdravlje.

Imati kajsije, smatra se velikim bogatstvom kod srpskih poljoprivrednika.

Jedan savremeni mladi voćar iz sela u opštini Kikinda uspostavio je redovne razgovore sa svojim kolegama iz Japana kojima se pohvalio da pred kućom ima staru kajsiju.

Izaberite sortu kajsije prema njenim karakteristikama

"Hajde ne izmišljaj, pa to je veliko bogatstvo, šta si ti, princ, pa da imaš kajsiju u bašti?", odgovorili su momci sa druge strane sveta.

Obilno rađa, pa "odmara"

Drugo cvetanje kajsije, po verovanju, znači hladnu zimu. Opet po verovanju, ovo drvo jedne godine obilno rodi ("gađali smo se kajsijama"), a sledeće "odmara". Da kajsija povoljno utiče na zdravlje, dokazuje i njen sastav sa mnogo C, E i K vitamina uz sve poznate vitamine B kompleksa, kalijuma, gvožđa i kalcijuma. Prijatan je i lak dodatak ishrani, a po vrućinama može da bude i samostalan obrok.

Važno je samo da plodovi budu potpuno zreli. Zelene kajsije koje deca tako rado kradu (a vlasnici se prave da ih ne vide) uopšte nisu dobre za varenje. Koštica u plodu melje se radi etarskog ulja i izrade kozmetike, a malo jezgro u koštici koristi se u kulinarstvu kao zamena za badem. Ali, jezgro može da bude i veoma gorko, u tom slučaju je neupotrebljivo za ljudsku ishranu.

Još jedan običaj se tiče kajsije, ali ne ploda nego drveta od koga mogu, uz dosta veštine, da se izrade komadi nakita. Žena koja nosi minđuše od kajsije ili muškarac koji nosi ogrlicu s priveskom od kajsijinog drveta - zaštićeni su od svake zle sile.