Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Kajsija
  • 17.03.2024. 16:00

Izaberite sortu kajsije prema njenim karakteristikama

Za naše proizvodne uslove neophodno je birati sorte kajsije sa dužim zimskim mirovanjem i kasnijim cvetanjem. Među najvažnije reone u našoj zemlji ubrajaju se: Smederevsko područje, okolina Beograda, Subotice i Čačka.

Foto: Marija Lazarević
  • 540
  • 40
  • 0

Proizvodnja kajsije (Prunus armeniaca L.sin., Armeniaca vulgaris L.) u Srbiji je relativno mala. Uzroci ograničenog gajenja kod nas su brojni, a među tim uzrocima najznačajniji su: apopleksija kajsije i osetljivost ove voćke na pozne mrazeve. Apopleksija je pojava masovnog sušenja stabala kajsije, već u fazi njene početne rodnosti. Dodatni problem je kratko i nestabilno mirovanje kajsije. Ova osobina uslovljava njen rani ulazak u period vegetacije i nakon toga rano cvetanje. Pošto cveta u vreme kada je verovatnoća pojave poznog mraza velika, cvetovi često masovno izmrzavaju i voćke ostaju bez roda.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 31.740 tona plodova kajsije. Površine pod ovim voćem iznose 5.290 ha, iz čega se vidi da je kajsija deficitarno voće i koje, uz orah i lešnik, treba više uzgajati, kako za sopstvene potrebe i prerađivačku industriju, tako i za izvoz. Razume se, neophodno je uvesti i nove sisteme uzgoja, uz odgovarajuću rezidbu.

Cvetovi često izmrzavaju (foto: Zlatko Markovinović)

Za naše proizvodne uslove neophodno je birati sorte sa dužim zimskim mirovanjem i kasnijim cvetanjem. Među najvažnije reone u našoj zemlji ubrajaju se: Smederevsko područje, okolina Beograda, Subotice i Čačka. Od sorata kajsije za komercijalno gajenje preporučuju se sorte koje slede u nastavku teksta.

Aurora

Poreklo nije tačno poznato, pretpostavlja se da je postojbina Italija. Rasprostranjena je širom Evrope kao vrlo rana sorta. Sazreva od sredine do kraja juna. Ima bujno stablo. Plod okrugao, narandžast sa pokrovnom crvenom bojom. Meso narandžasto, mekano, sočno i pojedinih godina se teško odvaja od koštice. Cveta rano i stranooplodna je sorta. Dobri oprašivači su: goldrih, tom kot i pinkot. Zbog visoke rodnosti, aurora zahteva proređivanje. Kao rana sorta vrlo je interesantna za brzi plasman na tržište.

Da li je istina da nakon obilnog roda voćka mora da odmori?

Nju džersi 19

Američka selekcija koja kod nas zri najranije (druga dekada juna) i daje vrlo krupne, privlačne i ukusne plodove. Mana joj je što njene voćke nisu dugog veka. Proizvođači je ipak sade jer za plodove postižu visoku cenu na tržištu.

Krupna rana

Sorta izrazite bujnosti, ali ne baš dobre rodnosti. Prednost su joj krupni plodovi (72 gr) koji stižu ranije (druga polovina juna) od ostalih kod nas gajenih sorti starog sortimenta.

Mađarska

Voćke ove sorte su bujnog i uspravnog rasta, a bolje rađaju od krupne rane. Sazreva od kraja juna do prve polovine jula. Ima plodove srednje krupnoće bez pega i u kišnim godinama.

Mađarska najbolja

Najrasprostranjenija je sorta kajsije u Evropi. Sazreva u drugoj dekadi jula, desetak dana kasnije od Mađarske. Ima bujno stablo. Veoma dobro rađa. Cveta srednje rano. Samooplodna sorta. Plodovi su srednje krupni (oko 50 gr), loptasti, nešto sitniji od plodova mađarske. Kišnih godina na pokožici su prisutne pege.

Površine pod ovim voćem iznose 5.290 ha (foto: Depositphotos/ Valentyn_Volkov)

Meso je narandžasto, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, kvalitetno i lako se odvaja od mesa. Po kvalitetu mesa pripada grupi najkvalitetnijih sorti kajsije. Koristi se za stonu upotrebu i industrijsku preradu.

Ligeti orijaš

Poreklom je iz Mađarske. Sazreva od 9. do 27. jula, nekoliko dana posle mađarske najbolje. Stablo je srednje bujno do bujno i redovnije rađa od mađarske najbolje. Plodovi su srednje krupni (53,5 - 60 gr), izduženi i malo spljošteni sa strane, pogodni za stonu potrošnju i industrijsku preradu. Boja ploda narandžasta sa tačkastim rumenilom na sunčanoj strani. Meso narandžasto, sočno, slatko-nakiselo, sa blago izraženom aromom i lako se odvaja od koštice. Ova sorta bi trebalo intezivnije da se uvodi u proizvodnju kao delimična zamena za mađarsku najbolju jer su plodovi krupniji i redovnije rađa.

Kostjuženski

Potiče iz Moldavije. Sazreva tri do pet dana posle Mađarske najbolje. Srednje je bujna i rodna sorta. Cveta srednje rano, dan dva posle Mađarske najbolje. Samooplodna sorta. Plod je srednje krupan (42 - 60 rg), pljosnato - jajast, narandžaste boje, sa izraženim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, čvrsto, slatkonakiselo, aromatično i lako se odvaja od koštice. Plod je pogodan za industrijsku preradu i stonu upotrebu.

NS-4

Novosadska selekcija. Sazreva tri do četiri dana posle mađarske najbolje. Slabo do srednje bujna i umereno rodna sorta. Cveta kasno, dva do četiri dana posle Mađarske najbolje. Samooplodna sorta. Plod je krupan do vrlo krupan (oko 80 gr), izduženo-okruglog oblika, narandžaste boje sa obilnim crvenilom većeg dela ploda. Meso narandžasto, sočno, nakiselo, vrlo ukusno, osvežavajuće i lako se odvaja od koštice.

NS-6

Novosadska selekcija. Sazreva od 10. do 20. jula. Srednje bujna do bujna i vrlo rodna sorta. Cveta kasno, dva do četiri dana posle mađarske najbolje. Samooplodna sorta. Plod je krupan do vrlo krupan (oko 62 gr), okrugao i malo spljošten sa strane, svetlonarandžast sa obilnim crvenilom na sunčanoj strani. Meso svetlonarandžasto, čvrsto, sočno, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice.

Vegetacija voća je sada nezaustavljiva, da li će mraz da je "preseče"?

Novosadska kasnocvetna

Klon, izdvojen 1980. iz semena sorte Ambrozije u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sazreva posle Mađarske najbolje. Srednje bujna do bujna i vrlo rodna sorta. Cveta kasno, tri do četiri dana posle mađarske najbolje. Samooplodna sorta. Plod je srednje krupan do krupan (oko 56 gr), jajast sa zašiljenim vrhom, svetlonarandžast, sa malo rumenila na sunčanoj strani. Meso čvrsto, bledo narandžasto, osvežavajuće sa blagom aromom.

Goldrič

Vodeća je sorta u Evropi. Sazreva relativno rano, sredinom jula. Stablo je bujno, ranocvetajuće i dobre rodnosti. Delimično samooplodna sorta i zahteva oprašivače. Dobri oprašivači: aurora, tom kot i pinkot. Plod je krupan do vrlo krupan, duguljastoovalan, narandžast sa malo pokrovne crvene boje, ali vrlo atraktivan i transportabilan.  Meso narandžasto, čvrsto, aromatično i prijatnog ukusa.

Vera

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije. Selekcionari su S. Paunović i saradnici. Sazreva od 8. do 21. jula. Srednje bujna i vrlo rodna sorta, otporna prema bolestima i štetočinama. Cveta početkom aprila kad i mađarska najbolja. Plod je srednje krupan (58,7 gr), okruglast, žutonarandžast i prekriven crvenilom oko 38 odsto. Meso je narandžasto, čvrsto i lako se odvaja od koštice.

Biljana

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije. Selekcionari su S. Paunović i saradnici. Sazreva od 12. do 23. jula. Srednje je bujna i vrlo rodna sorta, otporna prema bolestima i štetočinama. Cveta početkom aprila kad i Mađarska najbolja. Plod je srednje krupan (57,2 gr), eliptičan, žut, prekriven crvenilom oko 34,5 odsto. Meso je narandžasto, čvrsto i lako se odvaja od koštice.

Aleksandar

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije. Selekcionari su S. Paunović i saradnici. Sazreva od 8. do 21. jula. Srednje je bujna i vrlo rodna sorta, otporna prema bolestima i štetočinama. Cveta početkom aprila kad i mađarska najbolja. Plod je srednje krupan (58,2 gr), okruglast, žutonarandžast, prekriven rumenilom oko 40 odsto. Meso je narandžasto, čvrsto i lako se odvaja od koštice.

Čačansko zlato

Samonikli je sejanac kajsije iz sela Prijevora kod Čačka. Odabrao ga je profesor dr. S. A. Paunović u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Mana kečkemetske ruže jeste što je polovina plodova zelena, druga narandžasto obojena (foto: Marija Lazarević)

Sazreva krajem druge dekade jula ili četiri do šest dana posle Mađarske najbolje. Plod je srednje krupan (54 gr), okruglastoovalan, boje narandžaste, povrh koje je sa sunčane strane preliven svetlim crvenilom. Koštica se lako odvaja od mesa. Stablo slabo do srednje bujno. Pogodna sorta za svežu upotrebu, sušenje i preradu.

Novosadska rodna

Sazreva u drugoj dekadi jula. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Cveta kasno, nekoliko dana posle Mađarske najbolje. Samooplodna je. Krupnoplodna sorta, sa masom ploda 75 - 80 gr, narandžaste boje sa rumenilom posutim po celom plodu. Meso je narandžasto, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice. Rađa redovno i obilno, a pažnju zaslužuje i zbog krupnog i kvalitetnog ploda.

Roksana

Avganistanska sorta. Ime je dobila u Bugarskoj. Sazreva u drugoj polovini jula. Slabo je bujna i stranooplodna, te zahteva oprašivače. Cveta srednje kasno. Dobro rađa. Plod je srednje krupan do krupan (70 gr), loptastoizdužen. Pokožica je narandžasta, a sa sunčane strane rumena. Meso je narandžasto, čvrsto, slatkonakiselo, kvalitetno i transportabilno. Koristi se kao stono voće i sirovina za industrijsku preradu.

Kečkemetska ruža

Kasna sorta kajsije. Obično sazreva u drugoj polovini jula, a deo plodova se može naći do sredine avgusta. Kasnocvetna je, pa često izbegava kasne prolećne mrazeve. Plod je sitan do srednje krupan (40 do 45 gr). Mana je što na 90 odsto plodova pri berbi jedna polovina ploda je narandžasto obojena, a druga zelena. Sva stabla ne ispoljavaju dobru rodnost, te treba uzimati kalem grančice sa stabala koja bolje rađaju. Plodovi izdržavaju duži transport i pogodni su za industrijsku preradu.


Povezana biljna vrsta

Kajsija

Kajsija

Sinonim: - | Engleski naziv: Apricot | Latinski naziv: Prunus armeniaca L.

Kajsija (Prunus armeniaca L. ili Armeniaca vulgaris L.) potiče iz severoistočne Kine, odakle se proširila dalje u svet. Sta­bla kajsije dospevaju u rod nakon 3 - 4 godine i na... Više [+]

Tagovi

Kajsija Sorte za proizvodne zasade Apopleksija kajsije Pozni prolećni mrazevi Deficitarnost kajsije Sorte sa dužim zimskim mirovanjem Kasnocvetne sorte Strane i domaće selekcije kajsije


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Tradicionalnu europsku hranu ugrožavaju kukci, biljne alternative i meso iz laboratorija?

Mađarsko predsjedavanje Vijećem EU započelo je 1. srpnja i odmah se uhvatilo u koštac obrane europske kulinarske tradicije. Na inicijativu Budimpešte, danas će 27 minista...

Više [+]