"Vidim brod, prebrodićeš nešto" - kako se nekada u selima gatalo?

Svi etnolozi, od nastanka etnologije, zabeležili su da Srbi seljaci veoma vole kad im se gata. Tako je nastala i ova priča.

Ko bi rekao, drage i dragi, da će tekst o "vidovitoj" Kikinđanki da izazove toliko interesovanja. Da, i u ta davna vremena bilo je u našem kraju osoba, velikom većinom žena, koje su "gledale" u kafu, karte ili već tako nešto tajanstveno da bi svojim klijentima omogućile uvid u budućnost. Podrazumeva se, uz skromnu, manje skromnu ili gala naknadu. Ova pojava donekle je marginalizovana u godinama posle Drugog svetskog rata, jer, trebalo je izgraditi novo društvo u kome nije bilo previše simpatija za stara sujeverja.

Ipak su razni oblici "gledanja" opstajali i provlačili se i pored sasvim ozbiljnih kazni, ponekad i zatvorskih. Vračanje i gatanje spadalo je u sitan kriminal, međutim, nije ustuknulo ni pred jednom duštvenom promenom.

Kikinđanke su obično šinobusom putovale do Crepaje, kod čuvene Mile koja je imala tajanstvene moći još u doba mog detinjstva (što sam bez problema čula iz razgovora žena u poseti kod mojih baba). Ko ne bi putovao za Crepaju, imao je sasvim dovoljno žena koje "gledaju" i u Kikindi. I onda se "salivala strava", to jest rastopljeno olovo i bajalo zelenim travkama. Olovo je inače otrovno, tako da je veoma zanimljivo što u istu svrhu nije korišćeno nešto manje opasno.

Od rešavanja ljubavnih jada do isterivanja duhova

Većina sela u opštini Kikinda imala je i u ono doba barem jednu ženu koja se razume u tajanstvene pojave, od rešavanja ljubavnih jada do isterivanja duhova iz starih kuća koje su menjale vlasnike pod neočekivanim okolnostima. Blagodareći klijenteli koja se nije bunila, još manje prijavljivala nadležnima, sve su mogle da obavljaju svoj zanat bez problema. Jedna, u ono doba privlačna i vrlo agilna, ordinirala je i u samom srcu nauke i napretka, naime, u kikindskoj bolnici.

Iako bez završene osnovne škole, a zaposlena kao pomoćno osoblje, ova sugrađanka je potpuno slobodno oblačila beli doktorski mantil koji je trebalo da odnese na pranje, pa bi sela kod teških bolesnika i operisanih pacijenata, naročito poljoprivrednika, i gatala im da će se sigurno oporaviti. Naravno, ako budu slušali njene savete i častili je, obično novcem ili hranom, na primer, celim prasetom, očišćenim i spremnim za pečenje. Ljutili su se zbog ove pojave lekari i sestre, ali, niko nije mogao ništa samoproglašenoj isceliteljki, jer je, onako privlačna, imala moćnog zaštitnika, slavnog kikindskog hirurga. Tek kad je hirurg penzionisan, zdravstveno osoblje se na isti način rešilo i žene koja gata u bolnici, tako da je privatnu "praksu" nastavila kod kuće. 

Paran broj zrna pasulja, pa pogađaj

Moja baba Ljuba Perunović rođ. Marić gledala je u pasulj posle svog velikog povratka u Kikindu iz Crne Gore 1947. godine. Stigavši u rodni grad sa jedinim preostalim detetom, mojim tatom, ustanovila je, prvo, da joj je mati umrla, a otac se ponovo oženio, tako da u roditeljskoj kući više nije bilo mesta za nju. Primila ju je, neočekivano, neka daleka tetka, udovica bez dece. Dok se nije zaposlila, Ljuba je gledala u pasulj ženama u nevolji i tako doprinosila skromnom posleratnom kućnom budžetu - tako je ona sama barem pričala.

Taj oblik gatanja prililčno je jednostavan, za one koji znaju: uzme se paran broj zrna pasulja, sva se ubace u šolju ili čašu, pa prospu po ravnoj površini, obično stolu, a onda se iz rasporeda zrna nekako pogađa ko će doći s puta, kome stiže pismo, ko živ, a ko mrtav. Bila su čupava vremena sa mnogo nasilnih smrti i mnogi se nisu vratili iz logora ili ratnih dejstava, tako da je materijala za gatanje bilo u izobilju. Od kad se Ljuba zaposlila i to na dobrom radnom mestu, ne da nije nikom gledala nego nije volela ni da je neko podseća na taj deo njene karijere. 

"Tu ti je crno pače, izvući ćeš se iz neprijatnosti"

Baba Radinka, majka moje mame, naprotiv, nije gledala za neku materijalnu dobit, nego samo i isključivo radi razonode i to u talog od kafe. Dobro se sećam ekipe žena koja se oduševljeno okupljala kod babe, željna novosti od sudbine. Razgovori su trajali satima, kafa je polako ispijana iz malih šolja, duga popodneva provođena su za velikim stolom u dobro zagrejanoj sobi kuće na adresi Nemanjina 18, danas 24.

Dve su dominantne sorte kafe - odakle stižu?

Iznenada bi razgovor utihnuo: Radinka bi, u potpunoj tišini, koja bi odjednom nastala, uzela jednu od šolja. Prvo bi samo držala šoljicu, ćuteći, usredsređena na mrlje i šare koje se formiraju od taloga, a žena koja je iz te šolje pila kafu zagrcnula bi se od iščekivanja. Onda bi moja baba progovorila, a kroz mali skup dobrih prijateljica prošao bi drhtaj. Radinka je umela da napravi atmosferu i da sve što ima kaže potpuno samouvereno, o tome nije bilo dvoumljenja.

"Evo ovde jedan brod, prebrodićeš nešto. A ovde jedno malo crno pače, to znači da ćeš se izvući iz neke neprijatnosti", počela bi značajno.

Onda bi odjednom, u pauzi između svih ovih besmislica, "presekla" sagovornicu nekim potpuno tačnim podatkom iz njenog života. Posetiteljka bi se obično promenila u licu: bilo je ipak čudno da joj neko otvoreno kaže kako je muž vara i sa kakvom ženom (uz detaljan opis češljanja i odeće), da joj dete nije položilo ispit (i kod kakvog profesora) ili da momak koji obigrava oko ćerke ima još jednu paralelnu vezu.

Kad bih u čudu gledala i slušala ovakve scene, baba bi mi samo šeretski namignula, a ostalim prisutnima nastavila da se obraća sa potpuno ozbiljnim izrazom lica. 

Sada - gledanje u pasulj samo kada je u loncu

Kako sve ovo izgleda bezazleno u odnosu na današnje trgovce maglom koji ljudima obećavaju sve mazno na prazno, za ozbiljne sume novca obično izražene u evrima. Etnolozi bi verovatno rekli da je svaki oblik gatanja tako duboko uvrežen, da je ikakva borba protiv njega vrlo iscrpljujuća. Novi oblici predviđanja sudbine zamenili su stare.

Kuva se jednom nedeljno, uvek za dva - tri dana, a znate li kako se sprema pasuljica?

Ko, uostalom, još gleda u pasulj, osim ako nije prethodno skuvan, začinjen i obogaćen slaninicom, ponekad i celom dimljenom kolenicom. Iz ovakvog pasulja sasvim jasno se vidi da će porodica uskoro uživati u ukusnom obroku, do sledeće nestašice finansijskih sredstava.