• Prinosi meda
  • 16.10.2019. 10:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Inđija

Loša godina za sremske pčelare

"Selili smo košnice na sve strane, ali ništa. Sve ono što smo ove godine ostvarili bilo je pabirčenje. Kada se na kraju sumira rezultat, veoma loše," tvrdi Dejan Ćukalović, pčelar iz Inđije.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 149
  • 8
  • 0

Na izmaku ove proizvodne godine i sremski pčelari sumiraju rezultate u proizvodnji meda i pčelinjih proizvoda. Generalno gledajući godina je bila veoma loša, a tome su svakako doprineli vremenski uslovi, jer nijedna paša u regionu nije dala ono na šta su pčelari navikli.

Selili su svoje košnice na obronke Fruške Gore, neki su odlazili i van granica Srema, ali nekog velikog prinosa meda nije bilo. To potvrđuje i Dejan Ćukalović, pčelar iz Inđije koji nije zadovoljan količinom meda u ovoj godini, ali ono što je veoma važno je da i to što je prikupljeno je izuzetno dobrog kvaliteta.

Kako sprečiti bolest na vreme i kako država pomaže u tome?

Kimatske promene se poslednjih godina nepovoljno odražavaju i na pčelarstvo

Kaže da su pčelari na izmaku veoma loše godine za njih. "Mi uvek kažemo kada je godina loša, da će sledeća biti bolja, ali evo već pet, šest godina od bolje godine ništa. Vremenski uslovi su bili veoma loši u vreme paše. Bagremova je bila nikad lošija, jer su noći bile hladne, a ni dnevne temperature u kontinuitetu nisu bile visoke. Bilo je toplo dva-tri dana, pa padne temperatura što je bilo nepovoljno za medenje. Sve to je doprinelo da bagremovog meda ima veoma malo," kaže Dejan.

Inače Dejan se bavi pčelarstvom 35 godina. Smatra da se klimatske promene poslednjih godina nepovoljno odražavaju i na pčelarstvo. Vegetacija kreće ranije, bagrem je i ove godine ranije cvetao, slično je bilo i sa lipom. Lipovog meda bilo je nešto više od 15 do 20 kilograma, ali deo je ostavljen zajednicama, a pčelari su opet imali malo prinosa.

"Ni u jednoj paši nismo imali dovoljno meda. Ni suncokret ove godine, meni i inđijskim pčelarima nije doneo veliki prinos. Selili smo košnice na sve strane, ali ništa. Sve ono što smo ove godine ostvarili bilo je pabirčenje. Malo tamo, malo tamo i kada se na kraju sumira rezultat veoma loše”, tvrdi Ćukalović.

Iako su prinosi meda manji od očekivanog, kvalitet ove godine nije izostao

Cene dogovorene u Udruženju pčelara Roj

Dejan Ćukalović je član Udruženja pčelara Roj iz Inđije. Imaju zajedničku cenu po kojoj prodaju med i pčelinje prozvode. Kilogram suncokaretovog meda je 600 dinara, lipov i livadski je 700, dok bagremov košta 800 dinara.

"Ovo su najniže cene i mislim da ispod toga mi nemamo zaradu. O kvalitetu ne treba govoriti. I ovo malo meda što imamo je veoma dobrog kvaliteta, tako da ove cene treba da budu i više. Svakom pčelaru je ostavljena mogućnost da prodaje po višim cenama, ali ovo je minimum," dodaje Dejan.

Fond paketnih rojeva za pomoć pčelarima

Sajam meda odlična prilika da se građani edukuju o značaju pčelinjih proizvoda

Po ovim cenama med se prodavao i na ovogodišnjim Danima meda koji su nedavno održani u Inđiji. Učestvovalo je više od 20 pčelara sa 150 različitih proizvoda od meda. Ovo je bila idealna prilika za one koji su želeli da kupe med i da sa sigurnošću znaju da su kupili potpuno prirodan proizvod, jer je na našem tržištu sve više falsifikovanog meda u ponudi, na šta pčelari poslednjih godina skreću pažnju celokupnoj javnosti.

Dani meda bili su prilika da se građani edukuju o značaju meda i pčelinjih proizvoda u svakodnevnoj ishrani, a raduje i činjenica da je i među pčelarima sve više mladih koji su ove godine po prvi put nastupili na ovoj manifestaciji koja se u Inđiji održava 15. put.


Tagovi

Pčelarenje Pčelari Med Sremski pčelari Prinos meda Udruženja pčelara Roj Dejan Ćukalović


Autor

Zlatko Markovinović

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".