• Preventiva pčelinjaka
  • 08.10.2019. 16:00

Kako sprečiti bolest na vreme i kako država pomaže u tome?

Ukoliko pčelar prijavi bolest na vreme, ako uzme uzorak, prosledi u laboratoriju, dobije pozitivan nalaz i postupi dalje prema peporukama veterinarskog inspektora, ima prava da dobije nadoknadu štete. Ta nadoknada dobija se od Ministarstva za poljoprivredu, Uprave za veterinu, gde se i podnosi zahtev.

Foto: Depositphotos/Kerkezz
  • 537
  • 89
  • 0

Ako su pčele uginule od nekog zaraznog oboljenja, prazne košnice mogle bi da se saniraju. Međutim, tu se uvek javlja pitanje, da li će način na koji se obavlja sanacija, biti dovoljan da ponovo ne dođe do ozbiljnijeg problema. Zbog nepostojanja sigurnog rešenja, takve košnice se uništavaju, odnosno, spaljuju.

Ipak, činjenica je da se pravi broj uginuća pčela krije, da se ne prijavljuje postojanje zaraznih pčelinjih bolesti. Što ostavlja mogućnost da pčelari slobodno izaberu šta će da urade sa takvim košnicama. Mogu da ih unište, a isto tako, praksa je i da ih prodaju nekom ko je nov u pčelarstvu.

Šteta se prijavljuje u opštini gde se pčelinjak nalazi

Pčelarima se preporučuje da kada utvrde da se radi oboljenju, prijave sumnju nadležnoj veterinarskoj službi, u opštini u kojoj je pčelinjak lociran. To znači da nadležna služba mora da izađe na poziv i da uradi detaljan klinički pregled, da izvrši uzorkovanje i da prosledi nalaz nadležnoj instituciji. Veterinarski inspektor dalje postupa po pravilniku za suzbijanje zaraze. 

Mnogi pčelari pitaju zašto med mora da se spali. Istina je da ljudi ne mogu da obole, ali ako se med ostavlja, onda je to mogućnost da se zaraze druga pčelinja društva.

Nadoknada štete u roku od 60 dana

Ukoliko pčelar prijavi bolest na vreme, ako uzme uzorak, prosledi u laboratoriju, dobije pozitivan nalaz i postupi dalje prema peporukama veterinarskog inspektora, ima prava da dobije nadoknadu štete. Ta nadoknada dobija se od Ministarstva za poljoprivredu, Uprave za veterinu, gde se i podnosi zahtev. Po svakom zahtevu, pozitivno društvo se nadoknađuje.

Fond paketnih rojeva za pomoć pčelarima

"Država isplaćuje nadoknadu štete, važno je da se bolest prijavi što pre jer nadoknada se dobija samo kada se reaguje na vreme. Tačnije u roku manjem od 60 dana. Prvi klinički simptomi uočavaju se 25. dana. Od 25 do 60 dana, uočiće se svi simptomi i prijaviće se šteta. Fizičke manifestacije, u tom periodu do 60 dana, su prošarano leglo, udubljeni poklopci, nazubljenih ivica, neprijatan miris. I u izveštaju koji daje nadležni Institut mora da stoji da starost ovog procesa nije prešla 60 dana, kako bi pravovremeno mogla da se izvrši nadoknada", zaključuje prof. dr Nada Plavša, sa Poljoprivrednog Fakulteta u Novom Sadu.

Dezinfekcija košnica formalinom

Kada se dobije detaljan nalaz i kada se utvrdi da je bolest prisutna na pčelinjaku, pristupa se dezinfekciji. Prvo se radi saniranje tog društva i košnica se izmešta iz pčelinjaka. Dalje se postupa tako što se upale dve sumporne trake uveče, košnica je pri tom zatvorena, što dovodi do humanog ubijanja zaraženih pčela. Sutradan se koristi ili bure ili se iskopa jama i u nju se izlije ta masa.

Nozema - tihi ubica pčelinjih društava

Ramovi sa leglom, sa medom i uginule pčele, sve se to spali, a ako je košnica nova i ako nema pukotina, dezinfikuje se prvo dobro, opaljivanjem let lampom. Može i da se radi dezinfekcija sa formalinom, to je obično 20% formalin i reč je procesu fumigacije u komori. Temperatura u komori trebalo bi da bude najmanje 20 stepeni, može i do 30 stepeni i prekrivena ceradom, da pare formalina mogu maksimalno da budu efikasne. Najbolje je da košnica ostane u formalinu nekoliko dana, nakon toga vrši se provetravanje i može dalje da se koristi i upotrebi.

Drugo dezinfekciono sredstvo koje pčelari koriste je masna soda, od dva, tri do pet procenata. Može da se koristi za dezinfekciju satnih osnova, ali samo onda kada nije bolest u pitanju već kada se radi pretapanje starog saća i dezinfekcija satnih osnova. Najbolje dezinfekciju raditi u 2% rastvoru vrele masne sode koja ključa i u koju se urone ramovi. Dovoljno je da se izvade i isperu samo. Zatim se osuše i mogu ponovo da se koriste.

Do infekcije dolazi kod tzv. grabeži

Važno je napomenuti da do infekcije dolazi kod izuzetno jakih pčelinjih društava. Zato što ova društva prvo napadaju ona slabija, kupeći med grabeći ga (to je tzv. grabež). Na taj način oni kupe i infekciju tako da zapravo najjače društvo oboleva, što je pčelarima teško da shvate, odnosno, da prihvate suštinu nastanka bolesti. Oni se uglavnom fokusiraju na slabo društvo i mogućnost njegovog obolevanja, a odbace mogućnost da snažno društvo prvo oboli.

Zato je važno da se prati stanje pčelinjih društava i kada se uoči da je počelo da slabi, potrebno je proveriti da li se radi zaista o bolesti ili je u pitanju gubitak matice, možda je sama matica oslabljena ili su čak u pitanju neki drugi, tehnološki problemi. Ipak sve to treba utvrđivati naknadno, nakon isključenja bolesti.

Najvažnije su dobre obuke pčelara

U preventivne svrhe, može da se ide korak napred, u smislu da se obuče ljudi koji rade na pčelinjaku. Već sada u Srbiji ima pčelara koji imaju od 500 pa do 1.500 košnica, pčelinjaci su ogromni i jako je teško uraditi kontrolu za svako pčelinje društvo. To može da se uradi na pet do deset košnica, ali kada se radi pregled 1.000 košnica, ljudi koji to rade moraju da budu stručni i zato su edukacije pčelara jako važne. Iz tog razloga, pčelari imaju najveći broj obuka u odnosu na druge proizvođače ili odgajivače drugih životinja.

Bez obzira na obuke, veoma često može nešto da promakne kod pregleda i kontrola. Ljudi čak i ako posumnjaju, ne prihvataju da je bolest baš njih zadesila, pri tom misleći da sami mogu da je reše, što samo stvara još veću mogućnost širenja oboljenja. I to ne samo u vlastitom pčelinjaku nego i u radijusu koji može da bude i do tri ili više kilometara, u zavisnosti gde se pčelinjak nalazi.


Tagovi

Prazne košnice Edukacije pčelara Dve sumporne trake Dezinfekcija formalinom Dezinfekcija masnom sodom Grabež Nada Plavša


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi