• Bolesti pčela
  • 31.12.2018. 08:00

Nozema - tihi ubica pčelinjih društava

Smatra se da trenutno ne postoji pčelinje društvo koje makar u jednom periodu godine nema određen broj nozema.

Foto: Flickr / IZSUM
  • 404
  • 35
  • 0

Smatra se da trenutno ne postoji pčelinje društvo koje makar u jednom periodu godine nema određen broj nozema. Društva sa jakim imunitetom u kojima su zastupljene sve starosne kategorija pčela, koje obavljanjem higijenskih, negovateljskih i drugih poslova, regulišu problem nozema i sve se završava na nekoliko uginutih pčela, što za jedno društvo koje broji nekoliko desetina hiljada jedinki i nije veliki gubitak. Problem nastaje kada se ravnoteža između jačine društva i broja nozeme poremeti. Tada parazit Nosema apis i Ceranae uzima maha - većina pčela ima proliv, uginjava i pčelinje društvo vrlo brzo oslabi.

Može godinama da opstane bez domaćina

Nozema najčešće prethodi virusnim infekcijama, jer slabljenjem pčelinje zajednice priprema teren za poslednji udarac koji zadaju virusi.

"Nozema je energetski parazit. To je organizam koji nema sopstvene fabrike energije, nema sopstvene mehanizme da proizvede energiju. Energiju dobija tako što je crpi iz svog domaćina, odnosno pčele. Javlja se u dve forme: pokretnoj i nepokretnoj. Pokretna ili vegetativna je forma u kojoj je ona aktivna. U toj formi nozema crpi energiju od domaćina, hranu, vodu, temperaturu - sve što joj treba dobija od pčele. Tako raste, razvija se i razmnožava. U toj formi je samo dok se nalazi u telu pčele. Čim je pčela izbaci iz svog tela ona više nema sve te povoljne uslove koji su joj neophodni, zbog čega prelazi u drugu formu - nepokretnu u kojoj miruje. Ta forma se naziva spora", objašnjava dr vet. med. Uroš Glavinić, asistent na katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Beograd.

Infekcija nastaje tako što pčela proguta sporu

Nozema predstavlja problem upravo zahvaljujući tome što može da formira sporu. Čim pčela izbaci nozemu iz svoje ćelije, ona prelazi u formu spore i u njoj čeka da je pčela ponovo unese u sebe, kako bi se ponovo aktivirala. Da su spore nozeme veoma otporne, govori činjenica da mogu i do četiri godine da ostanu u zemljištu, na pčelinjaku, sposobne su da iz spore isklijaju i aktiviraju nozemu, koja onda izaziva infekciju pčele i pravi joj problem. 

"Infekcija nastaje tako što pčela proguta sporu. Ona sistemom organa za varenje dolazi do srednjeg creva – njenog najvažnijeg organa za varenje. Ulazi u ćeliju od koje je crevo građeno i u toj ćeliji ima sve što joj je potrebno - energiju, hranljive materije, toplotu, vlažnost. Prenamnožavanje nozeme dovodi do pucanja ćelije i onda milioni spora ulaze u šupljinu creva, blokiraju ga usled čega nema normalnog pražnjenja creva pčele. Ona pokušava da reši problem tako što jede med, međutim crevo je blokirano i taj med se samo gomila u crevu koje nije prohodno jer je zapušeno sporama. Kao posledicu toga imamo pčele nadutih stomaka", napominje Glavinić.

U normalnim uslovima pčela se nikada neće isprazniti u košnici, već to čini napolju. Međutim, posledica nagomilane hrane i blokade creva, stvara nadutost stomaka pčele, koja pod pritiskom ne stigne da izađe napolje, te se neretko isprazni u košnici. Tada se javljaju mrlje od proliva na satonošama, na samom saću i ispred košnice. To i ne bi bio problem da proliv ne sadrži milione spora nozeme, nesvareni med i polen, koji privlači duge pčele. One konzumacijom toga pojedu sporu i tako infekcija održava u košnici, ističu stručnjaci.

Higijena preduslov zdravog pčelinjaka

Kako bi održali ravnotežu između broja nozeme i jačine pčelinjeg društva, pčelari treba da preduzmu higijensko-sanitarne mere, koje podrazumevaju dezinfekciju, spaljivanje košnica, ramova i druge opreme, pogotovo kod društva koja su uginula od nozeme ili neke druge bolesti. 

"U korpusima, na ramovima, u saću i medu tih društava su prisutne milijarde spora nozeme. Pre nego što košnicu naselimo novim pčelama neophodno je da se ona dezinfikuje jer će taj ogroman broj spora sačekati novo društvo i pomoći da se u njemu poremeti ravnoteža. Ramove iz ovih društava je najbolje uništiti, spaliti jer imaju mnogo spojeva i useka koji su puni propolisa, voska. To se ne može lepo očistiti i dezinfikovati. Uvek će neka spora ostati", napominje sagovornik.

Med koristiti ako nije promenio miris i ukus

Pod uslovom da nije promenio miris i ukus, med iz ovih društava se slobodno može koristiti za ishranu ljudi, savetuju stručnjaci i napominju da ga nikako ne treba davati drugim društvima, jer se u njemu nalaze ogromne količine spora nozeme. U slučaju da je med promenio miris i ukus, onda ga jedino možemo koristiti za rakiju, jer se u procesu njenog pravljena uništavaju spore. 

Saće i vosak iz ovih društava takođe su puni spora nozeme. Pčelari vole da koriste sunčane topionike, koji vosak očiste od krupne prljavštine, ali ne i od patogena. Zato bi vosak ovih društava trebalo tretirati temperaturama sterilizacije.

"Nozema pripada gljivicama. Gljivice vole vlagu - tamo gde ima vlage biće i gljivica. Mera koju treba preduzeti da bismo smanjili nozemu je uklanjanje vlage iz košnica. Najpre premeštanjem društava na suve terene gde se inače ne zadržava vlaga. Potom, povećanjem ventilacije kroz košnicu - kada zazimljavate društva i utopljavate ih nikada ne treba pokriti celu površinu. Treba da ostane makar dva prsta kako bi vazduh strujao kroz košnicu", kaže Glavinić.

Ishrana medom i polenom najvažnija

Dodaje da, kao što narod kaže, snaga na usta ulazi. Od toga šta, kako i koliko jedemo zavisi naša snaga, jačina i imunitet. Tako je i sa pčelama. "Ishrana društva čistim šećerom je posebno nepoželjna kada je u pitanju nozema, jer će ona iskoristiti šećer kao energiju, umesto pčele. Najbolja i najkvalitetnija hrana za pčelu je plodišni med u kome ona pored šećera, koji dolazi iz nektara, ima i veću količinu polena koji je izvor proteina, vitamina, minerala i aminokiselina", zaključuje Uroš Glavinić.


Tagovi

Nozema Spora Uroš Glavinić Bolesti pčela


Autorka

Zorana Bogdanović

Zorana Bogdanović

Diplomirana novinarka. Sarađivala kao novinarka, dopisnica i reporterka za nekoliko različitih medija. Najviše voli teme o životu, radu i problemima, "običnog" čoveka.