Milenko Mirković: Bavimo se pčelarstvom i živimo od toga

Tokom manifestacije "Šareni trg" koja se održala nedavno na Trgu slobode u Novom Sadu, upoznali smo i porodicu Mirković poreklom iz Rume koja se već godinama bavi proizvodnjom i prodajom meda. 

Glava porodice, Milenko Mirković, ispričao nam je da su se proizvodnjom meda bavili i pre nego što su zvanično otpočeli porodični posao, jer su u okviru kuće uvek imali košnice te i svoj domaći med. Potom su doneli odluku da ljudima ponude svoj proizvod. 

Pčelinjak porodice Mirković broji između 150 i 200 društava

Nakon bavljenja privatnim biznisom koji je podrazumevao proizvodnju plastike, Mirkovići 2001. godine registruju svoje gazdinstvo, a objekat za preradu i obradu meda registruju dve godine kasnije u Ministarstvu poljoprivrede. U ovaj posao su, pored Milenka, trenutno uključeni i njegova supruga i sin. "Svi učestvujemo u proizvodnji, od 2000. godine se bavimo isključivo pčelarstvom i živimo od toga," kaže Mirković. 

Uprkos alergiji, zavoleo pčele i pčelarenje

Trenutna cifra koju broji njihov pčelinjak kreće se između 150 i 200 društava, a ono što ih zabrinjava jeste tema koja je sve aktuelnija u javnosti, a to je ugroženost pčela. "Zbog velike ugroženosti pčela je i egzistencija nas poljoprivrednika koji se bavimo pčelarstvom jako dovedena u pitanje. To je strašno i po nas i uopšte po ljude koji žive na ovoj planeti," konstatvao je Mirković.

U ponudi i mešavine od polena, propolisa, mleča 

Mirkovići prave i različite mešavine sa medom, a sve prema potrebama ljudi koji su njihovi dugogodišnji kupci. Recepturu ne otkrivaju, ali kažu da su u pitanju mešavine od polena, propolisa, mleča i ostalih preparata koje proizvode pčele. Takođe prave i mešavine lekovitih trava na bazi sa medom, a jedan od popularnijih je bronhi med.

Koje će se vrste meda naći u njihovoj ponudi zavisi od godine do godine. Obično su to uljana repica, bagrem, livadski i šumski med, a nekada bude i nekih drugih vrsta meda, u zavisnosti od pašne sezone i od godine.

"Kada je reč o ambalaži u koju se med pakuje pored staklene, koristi se i plastična ambalaža. To ne utiče na kvalitet proizvoda s obzirom na to da postoje različite vrste plastike koje se mogu koristiti za pakovanje meda, kao što se koristi i za pakovanje vode i ostalih proizoda koje koristimo", kaže naš sagovornik. 

Samo za upotrebu matičnog mleča preporučuje se drvena kašikica

Kroz ovaj razgovor, razbili smo i mit da se med mora uzimati drvenom kašičicom kao i teoriju stručnjaka da med ima rok trajanja do dve godine za koju Milenko tvrdi da je samo priča farmaceutskih kompanija koje za cilj imaju da narodu plasiraju biljne preparate kao i proizvode za zaštitu bilja u koje on iskreno ne veruje. 

"Samo za upotrebu matičnog mleča se preporučuje drvena kašikica. Med se može koristiti na bilo koji drugi način, nebitno je da li je kašikica metalna, plastična ili drvena," zaključio je on.

Uspeh bagremove paše zavisi najviše od klimatskih uslova

Mirkovići svoje pčele sele pet do šest puta godišnje, do nekih 200km od kuće, a sve zavisi od paše i pašne godine u kom pravcu će ići.

Za kraj, Milenko Mirković nam je ispričao da svoje proizvode plasiraju najviše samostalno, na izložbama, prodajnim sajmovima meda, kao na raznim manifestacijama kao što su one koje se poslednjih godina održavaju na novosadskom Trgu slobode.