Prinosi meda, koji je odličnog kvaliteta, sa jednog hektara facelije iznose od 150 do 300 kilograma.
Selo Oblavce koje se nalazi u živopisnoj prirodi na 18 kilometara od Kumanova u Severnoj Makedoniji, odavno je postalo mirna oaza Slavke Ristovske, žene koja se pune četiri decenije bavi pčelarstvom. Ovaj posao zavolela je još kao mala dok se igrala u blizini trmki iz kojih je njena baba, koja je u to vreme važila za najboljeg pčelara u kraju, vadila med.
"Sa nestrpljenjem sam čekala da mi baba da kašičicu meda. Bila sam opčinjena njegovim ukusom, a pogotovo činjenicom da su taj proizvod uspela da naprave tako mala i divna stvorenja", počinje priču za Agroklub ova pčelarka.
Od tog trenutka, kaže, u njoj je tinjala neprestana želja da i sama počne da se bavi pčelarstvom. Prve ozbiljnije korake napravila je tek kada je formirala svoju porodicu i zajedno sa suprugom počela da uzgaja pčele. Dok su radili na pčelinjaku ispostavilo se da ona ima više talenta za to, pa joj je suprug vremenom postao glavni asistent.
"Počeli smo sa dve košnice i stigli do 70. Kada sam ušla u taj pčelinji svet i videla kako i na koji način funkcionišu rešila sam da zauvek ostanem pored njih kako bih imala priliku da posmatram njihovu čaroliju stvaranja."
Ističe da nikada nije imala većih problema u pčelinjaku, pa čak ni sa varaoom, ali je umalo ostala bez pčela kada ih je napala kuna. Tom prilikom ova životinja joj je pojela saće, isprevrtala košnice i napravila pravi haos. Iako je pretrpela veliki gubitak ona je opet predanim radom uspela da podigne pčelinjak po svojoj meri.
Uz pomoć supruga uspela je da organizuje i proizvodnju facelije na tri hektara koji se nalaze u neposrednoj blizini pčelinjaka. Ovu medonosnu biljku proizvodi više od 30 godina na svom imanju, a seje je svakog proleća. U zavisnosti od godine, u žetvi ostvari prinos i do 200 kilograma po hektaru. Požnjeveno seme prodaje pčelarima po ceni od 10 evra za kilogram.
Kada poseje ovu biljku Slavka spokojno nastavlja da brine o pčelinjaku jer zna da je svom "stadu" obezbedila odličnu pašu. Prvi cvetovi sa obilnim nektarom na ovoj medonosnoj biljci javljaju se od 45. do 50. dana posle setve. Uvek se potrudi da je poseje tako da bi je za pčelinju pašu imala gotovo tokom celog leta. Prinosi meda, koji je odličnog kvaliteta, sa jednog hektara iznose od 150 do 300 kilograma.
Seje je isključivo na kvalitetnom zemljištu. Ništa ne prepušta slučaju ni kada je predsetvena priprema u pitanju, jer zna da će samo tako doći do željenih prinosa.
"Veoma je važno da se pre nicanja na zasejanim parcelama ne stvori pokorica koja će onemogućiti nicanje ove biljke", ističe naša sagovornica.
I ko zna do kakvog bi nivoa ova žena dovela svoj pčelinjak da se život nije surovo poigrao sa njom zbog čega je u jednom trenutku bila primorana da sama brine o pčelinjaku. Međutim, kada je videla da to ne može fizički da postigne odlučila je da zadrži 40 košnica. One su je, kaže, vratile u život i pomogle da prevaziđe najveća iskušenja u životu. Zato toplo preporučuje svima koji žele da se bave ovim poslom da što pre krenu.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka