Pčelarski radovi krajem maja i u junu

Moglo bi da se kaže kako su maj i jun najzanimljiviji meseci za pčelare. Razvoj pčelinjih zajednica nastavlja se ubrzanim tempom, a počinju da se ubiraju plodovi dosadašnjeg rada.

Zbog svega toga, ali i najvažnijeg, bujanja vegetacije kao i cvetanja najmedonosnije biljke, bagrema, pčelari bi trebalo da gotovo svaki dan budu među pčelama. 

Radovi u pčelinjaku u maju

U maju bi trebalo dovršiti poslove koji su u vezi sa stvaranjem jakih zajednica i ograničavati prostor matici za zaleganje. Svi dosadašnji radovi sa maticama u proteklim mesecima bili su usmereni na suprotno -  što jače i bolje polaganje jajašaca, dok u ovom mesecu pčelari najčešće pokušavaju da ih ograniče.

Obeležavamo Svetski dan pčela, jednih od najvažnijih živih bića na Zemlji

Taj posao bi trebalo obaviti 10 do 15 dana pre intenzivnih i jakih glavnih pčelinjih paša poput bagremovih, kestenovih, bagrenca, žalfije. Jake pčelinje zajednice kod košnica - nastavaka mogu da dosegnu brojku od 60.000 do 80.000 pčela koje u idealnim uslovima dnevno unose velike količine nektara.

Osim ograničavanja prostora, maticu bi trebalo sprečiti i u stvaranju rojevnog nagona u košnici. Zato u vreme kad nam on predstavlja gubitak prinosa, u košnici pre svega treba osigurati idealnu ventilaciju. Trebalo bi da prostor u medištu i plodištu uvek bude popunjen praznim ramovima kako bi pčele imale uvek šta da rade. 

Važno je da se osigura mesto za unos nektara, a mlade pčele moraju da imaju prazne ili ramove sa satnim osnovama za lučenje voska iz voštanih žlezda, navodi grupa stručnjaka u Mesečnom pčelarskom kalendaru. 

Dodavati satne osnove u košnicu

Plodišni deo svake košnice treba podesiti tako da ram sa maticom bude u njegovom središnjem delu dok se pored njega, sa svake strane stavlja po jedan ram sa razrađenim saćem kako bi matica imala mesta za polaganje jajašca.

Prvi i deseti ram popunjavamo polenom, dok su ostali prazni, ali sa užičenom satnom osnovom. Ako pčelarimo sa matičnom rešetkom, u tom slučaju stavljamo je na prvi nastavak.

Sunce ili senka - šta je bolje za pčele?

Drugi nastavak se popunjava satnim ramovima, pritom jedan ili dva rama u sredini možete popuniti razrađenim saćem delimično ili nepopunjenim medom. Treći služi da se u njega smeste izvađeni ramovi sa leglom (sredina) dok se na ostala prazna mesta stavljaju ramovi sa medom. Ako je moguće, ovog meseca treba približiti pčele što jačoj pčelinjoj paši i osigurati im prostranost medišnog i plodišnog dela košnice.

Šta se radi u junu? 

Pčelinja paša se nastavlja i u junu, najviše livadna, kestenova i bagremova, ako još cveta. Iz tog razloga potrebno je nastaviti većinu radova iz prethodnog meseca, a prema nbkaeducation to su:

Održavanje stalne zalihe sveže vode u higijenskim pojilicama

U ovom mesecu počinju veće dnevne i noćne temperature pa bi trebalo obratiti posebnu pažnju na zalihe čiste vode u pojilicama. Poželjno bi bilo da su one smeštene bar desetak metara od samih košnica i da su, ako nije moguće stalno, bar tokom sredine dana delom u hladu.

Pčelama je potrebna voda - napojite ih

Takođe, trebalo bi održavati i uređivati i okolinu pčelinjaka. 

Priprema košnice za selidbu

Kod seljenja pčela nije naodmet pre svega proveriti da li je područje na koje selimo zdravstveno ispravno, odnosno da li je zabranjen tranzit pčelama zbog mogućih zaraznih bolesti. Kod odabira lokacije trebalo bi da imate u vidu i udaljenost od određene pčelinje paše i drugih pčelinjaka.

Priprema i vrcanje bagremovog meda

U junu se, u zavisnosti od podneblja, završava bagremova paša. Pčelama bi trebalo olakšati bržu preradu nektara bagrema u med otvaranjem leta i osiguravanjem provetrenosti u košnici. Kada pčele poklope bar 1/2 ili najbolje 2/3 rama, vadimo ih i pripremamo za vrcanje.

Kada i kako zameniti maticu u pčelinjoj zajednici?

Kontrola košnica na rojenje i njeno sprečavanje

Sprečavanje rojenja obavllja se tako što matici pre svega pružamo dovoljno prostora za polaganje jajašca. U medišnim nastavcima trebalo bi da po koji ram uvek bude sa satnom osnovom kako bi takozvane "kućne pčele" imale prostora za lučenje voska iz svojih voštanih žlezda.