Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Varoa pčela
  • 03.07.2022. 12:00

Pripreme za letnji tretman varoe pčela - kako sprečiti širenje bolesti?

Za sprovođenje letnjeg tretiranja najčešće se prema preporukama koristi razdoblje od 15. jula do 15. avgusta svake godine.

Foto: Depositphotos/IgorChus
  • 1.235
  • 105
  • 0

Nalazimo se usred glavnih paša, pčelari su kad god vreme dopusti zaokupljeni unosima nektara direktnom ili kontrolom preko vaga povezanih GSM karticama koje im šalju podatke o unosima. Ali, uskoro na pčelinjacima počinje borba protiv varoe.

Za sprovođenje letnjeg tretiranja najčešće se prema preporukama koristi razdoblje od 15. jula do 15. avgusta svake godine, a to naravno zavisno od same lokacije pčelinjaka, vrsti paše i vrcanju.

Efikasne kontrole i suzbijanja sprovode se redovnim tretiranjem pčelinjih zajednica odobrenim veterinarsko-medicinskim proizvodom (VMP). U istom razdoblju na određenom području poželjno je raditi i prikupljanje podataka o varoi na pčelinjacima uključenim u sprovođenje Programa podizanja svesti pčelara o "Dobroj pčelarskoj praksi". Tretiranje bi trebalo prema uputstvima sprovesti najmanje jednom godišnje, a prvi put baš u letnjem razdoblju (od 1. jula do 31. avgusta) i to nakon sprovođenja zadnjeg vrcanja meda. 

Ako pčelar kontrolom prirodnog pada tokom maja/juna utvrdi više od pet varoa dnevno na podnjači preporučuje se što brža zaštita protiv varoe nakon vrcanja meda.

Baš kao što i zimske tretmane treba da obavljamo pre pojave pčelinjeg legla, tako radimo i u letnjim tretmanima odmah nakon glavnih paša kad je legla malo.

Upamtite, sva eventualna veća žarišta širenja varoe, ali i američke truleži legla i ostalih bolesti, čine uglavnom zapušteni pčelinjaci onih koji su odustali od bavljenja pčelarstvom. U vašem interesu je, takođe, da se takav pčelinjak ili proda ili sanira na propisan način. Sve bi se prazne košnice trebalo osloboditi od okvira sa preostalim medom i dezinfikovati. Preostale sa pčelama trebalo bi obavezno i dalje lečiti.

Selekcija pčela otpornih na varou efikasna, ali skupa?

Iako se sve veći broj mladih okreće pčelarstvu mnogi nakon početnih neuspeha brzo odustaju. Jedan od razloga je upravo navedena bolest. Edukovani i iskusni pčelar već sada usred medonosnih paša razmišlja o epidemiji grinje i načinima kojima će se boriti protiv bolesti u letnjem periodu nakon završetka glavnih paša. Po potrebi u borbu protiv ove grinje treba krenuti i pre.

Poznato je kako grinje oštećuju pčele u razvoju i prenose brojne za njih vrlo smrtonosne viruse, što često dovodi do napuštanja legla ili propasti zajednica u njima. Sve košnice koje same napuste obavezno treba tretirati, možda najbolje timolom koji je i dezificijens, ali služi i za tretman varoe.

Ova smrtonosna štetočina - grinja postala je toliko raširena u svetu da je prisutna u gotovo svakoj zajednici medonosnih vrsta pčela i ako baš i nemate trenutno varozne zajednice preko socijalnih kontakata među pčelama može se vrlo brzo sama zaraza prenijeti. Čak i uz poznat brz eksponencijalni rast širenja grinje potrebno je ipak neko vreme da populacija varoe dođu do opasnih nivoa. 

Tu pčelar mora uvek da bude na oprezu i prati prirodan pad varoe kako bi brzo i u pravo vreme mogao da interveniše. Zajednica koja je jako zaražena može delovati kao rezervoar na pčelinjaku, ali i šire pa time i ugroziti druge zajednice u blizini. To uvek treba imati na umu.

Kako ćemo sprečiti populaciju grinja da izmakne kontroli?

Neki se pogrešno vode odokativnim pristupom i vođeni vlastitim osećajem pri doziranju sredstava. To je loše i neprihvatljivo jer time ne ugrožavaju samo pčele na svom pčelinjaku već i sve druge u okolini.

Ne treba da zaboravimo kako su neka sredstva sama po sebi opasnija u primeni i od same varoe, a primenjujemo li ih pri tome još i pogrešno mogu biti pogubna za pčelinjak.

Postoje tri koraka za zaštitu pčela od ove zaraze:

  1. budite upoznati sa prirodnim padom grinje;
  2. budite svesni o nivou zaraženosti na pčelinjaku i
  3. znajte koji su sve tretmani dozvoljeni na vašem području.  
  • Borba protiv varooze prekidom legla - ograničavanjem matice u zaleganju;
  • Borba veštačkim razrojavanjem zajednica i
  • Zakonom dozvoljena sredstva za suzbijanje. 

U svakom slučaju trebalo bi da pratite prirodan pad grinje najmanje barem jednom do dva puta mesečno, a preporuka je svakako što češće.

Kod pčelara je usvojen konsenzus da je zaraza manja od tri odsto bezbedna za pčele. To znači da u standardnom testu u kojem je pad na otprilike 100 pčela treba da vidite manje od otpale tri grinje ako ste pravilno sproveli testni tretman.

U ovom razdoblju možete provoditi i tretmane bez ikakve hemije:

  • uklanjanjem trutovskog legla;
  • prekidom legla ograničavanjem matice i
  • razrojavanjem zajednica.

Kako bi pčelar mogao što lakše da proceni kolika je varooznost pčela, sada kada se radi kontrola, bitno je da ima čiste podnjače, po mogućnosti antivarozne, na koje možemo zbog lakšeg brojenja da stavimo i lepljivu podlogu. Kontrola se nastavlja i nakon samog tretmana uz nakon nedelju dana obavezan testni tretman na nekoliko košnica, otprilike 10 odsto i zavisno od broja košnica na pčelinjaku, kako bi se uverili da je tretman prošao u redu i bio efikasan.

Kako radimo prekid legla?

Sve više pčelara koristi alternativne metode suzbijanja bez upotrebe farmaceutskih proizvoda koje štete i pčelama, ali i proizvodima.

Maticu možemo ograničiti da zaleže na nekoliko načina:

  1. blokadom matice; 
  2. razrojavanjem i blokadom i
  3. umetanjem novih okvira sa satnim osnovama (ili samo trakicama) tako da matica nema gde polagati nova jajašca.

Brzom prilagođavanju varoe kao grinje i širenjem varooze kao bolesti pčela doprineli su upravo pčelari sami, svojim neznanjem i nestručnim primenama sredstava za suzbijanje ove bolesti. Bez obzira kojim ćete sredstvom raditi letnji tretman, zakonski dozvoljenim naravno, svakako se treba držati uputstva proizvođača. 

Treba imati na umu da se ovde radi o vrlo maloj grinji jedva vidljivoj golim okom. Ženka je duga svega 1 - 1,77 mm, dok je mužjak 0,75-0,98 mm. U svakom slučaju, važno je proceniti intenzitet zaraze stalnim praćenjem.

Čime tretirati pčele?

Neka od dozvoljenih sredstava koja se mogu koristiti su:

  • mlečna kiselina (lactic acid) uz oksalnu (oxalic acid) i mravlju (formic acid) dozvoljena je za upotrebu i u eko-bio pčelarstvu. Mlečna kiselina i inače je prisutna u određenoj koncentraciji u samom medu čiji je prirodni sastojak. Tu kiselinu takođe nalazimo i u mleku, siru, sokovima, zelju i drugom. Prednost mlečne kiseline je u tome da možemo prskati po pčelama uvek kod svakog pregleda;
  • mravlja kiselina (formic acid) je danas uz oksalnu (oxalic acid) kojom se tretiraju pčele samo kada nema legla najraširenija kiselina u borbi protiv grinje varoe u pčelarstvu. Upotreba mravlje kiseline kreće se od 15 do 85 odsto koncentracije, uz napomenu da kod tretiranja većim koncentracijama mravlje kiseline od 65 odsto može doći do klupčanja matice tako da je sigurnija upotreba 15 odsto koncentracije u dugotrajnom tretmanu.
  • Apiguard gel je timol gel za spoljnu upotrebu koji sadrži oko 25 odsto sredstva timol. Sama primena mu je vrlo jednostavna. Po jednoj pčelinjoj zajednici u košnicu se stavlja 50 gr. gela Apiguard A.U.V. u dvonedeljnom intervalu;
  • Timovar trake koje se koriste za suzbijanje su celulozne spužve koje sadrže 15 gr prirodnog biljnog ulja timol. On je, kako se pokazalo toksičan za varoa grinje, ali ne i za same pčele, stoga ubija parazite grinja bez oštećenja pčela.
  • EM Probiotik je sredstvo bazirano na vodi, biljnim materijalima iz prerađivačke industrije – melasi šećerne trske, mikroorganizmima - bakterijama mlečne kiseline, fototrofnim bakterijama i kvascima. Upotreba je jednostavna kao i kod mlečne kiseline, pri kontroli zajednica, saća se prskaju sa obe strane.

Tagovi

Varooza Varroa destructor Grinje Zaraza Suzbijanje Letnje tretiranje


Autor

Antun Karlović

Više [+]

Pčelar praktičar, koji svakodnevno svojim poznanicima uporno dosađuje neprestano pričajući o pčelama i njihovoj korisnosti za životnu sredinu.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Pita od bundeve sa domaćim, vučenim korama je najlepša poslastica koju možete napraviti u ovim prohladnim jesenjim danima!