Revizorski sud EU: Mere za zaštitu pčela i drugih oprašivača uglavnom neefikasne

Mere preduzete u cilju zaštite pčela i leptira te sprečavanja njihovog izumiranja širom Evropske unije, ali i šire, uglavnom su neefikasne, zaključio je Evropski revizorski sud.

Podsećamo, kako bi se suprotstavila trendu i podržala politike vezane za okolinu, poljoprivredu i zdravstvo na EU i nacionalnim nivoima, Evropska komisija predstavila je 2018. Inicijativu EU za oprašivače, prvu sveobuhvatnu na njenom nivou, a koja se bavi divljim insektima oprašivačima.

Moljci imaju veliku ulogu u oprašivanju biljaka

Ipak, izgleda kako ona i nije donela baš neke koristi. "Trenutno važeće zakonodavstvo uključuje procene rizika zasnovane na smernicama koje su zastarele i loše usklađene sa zakonskim zahtevima i najnovijim naučnim saznanjima", istaknuto je u izveštaju. 

Pad broja kolonija u poslednjih 15 godina

U EU 78% vrsta divljeg cveća i 84% poljoprivrednih vrsta bar delimično zavisi od oprašivanja uz pomoć insekata. Ono omogućuje veću raznolikost i veći kvalitet voća, povrća, orašastih plodova i semenki.

Iako ne postoji dovoljno podataka za stvaranje jasne slike, postoje dokazi o značajnom padu broja oprašivača, prvenstveno zbog delovanja čoveka. Najviše podataka dostupno je o pčelama i leptirima i oni pokazuju da je jedna od deset vrsta u Evropi u opasnosti od izumiranja.

GMO bakterije mogu pomoći pčelama u zaštiti od smrtonosnih virusa?

Pčelari u zapadnoj Evropi takođe su zabeležili značajan pad i gubitke u kolonijama tokom poslednjih 15 godina, a evropski zakonodavci poručili su kako ovaj trend ugrožava 76% proizvodnje hrane, objavila je Evropska agencija za sigurnost hrane.

Pesticidi glavni krivci

Revizori su čak otkrili kako su EU pravila o pesticidima glavni uzrok gubitka oprašivača. Iako su neke vrste delimično ili potpuno zabranjene, između 2013. i 2019. godine dodeljeno je 206 odobrenja za hitne slučajeve za upotrebu tri neonikotinoidna insekticida, iako je njihova primena ograničena od 2013. godine, a regulatori EU zabranili su njihovu upotrebu na otvorenom u 2018. godini, što znači da se mogu koristiti samo u zatvorenim staklenicima.

Kako bi zaštitili pčele, Komisija je odlučila smanjiti upotrebu hemijskih pesticida za 50% te đubriva za 20% do 2030. godine.

Pita li iko poljoprivrednika šta misli o smanjenju upotrebe pesticida?

Invazivne strane vrste poput žutonogog stršljena (Vespa velutina) i bolesti poput parazita posebno su opasne za pčele. Klimatske promene i porast temperature, kao i ekstremni vremenski uslovi takođe su još jedan faktor koji treba uzeti u obzir.