Viša cena propolisa - sa 30 na 100 evra za kilogram

Sabirajući prošlogodišnju sezonu užički pčelari zadovoljni su cenom, ali ne i proizvedenom količinom meda. Činjenica je, kažu oni, da je meda sve manje na tržištu u poslednjih nekoliko meseci, a ista situacija je i sa propolisom. Petar Lukić iz užičkog Udruženja pčelara kaže da je na prodaju meda najviše uticala korona.

"Izuzetan uticaj na potražnju meda imala je korona, jer su mnoge prodavnice zdrave hrane upotpunjavale svoju ponudu. Jedan kolega kaže da je do korone za tri meseca prodavao određenu količinu meda, a prvih dana epidemije je bukvalno za 15 dana isporučivao tromesečnu količinu. Sada trenutno na tržištu je sve manje meda, a cena su otišla u nebo", kaže Lukić i dodaje da je razlog toga baš to što ga nema i što je u zemljama, koje su oduvek predstavljale velike proizvođače određene vrste meda, podbacio prinos.

Rastu cene meda u maloprodaji, razlog - nestašica

"Prinos je i kod nas umanjio prošle godine u odnosu na prethodnu, a prethodne godine takođe nisu bile izdašne da bi se stvorile zalihe u magacinama."

Rast cena mesa za 80 odsto

Zbog svega toga cena na veliko (preko 300 kg) bagremovog meda je sa četiri do 4,5 evra, kolika je bila u 2019. godini, u 2020. godini skočila na 6,9 do 7,3 evra. Cena suncokretovog meda u 2019. godini je bila od 1,8 do dva evra, a prošle i u ovoj godini je od 2,7 došao do 3,1 evra. Cene i ostalih vrsta meda su pratile rast za oko 80 odsto.

Prema Lukićevim rečima kod cena meda na malo nije bilo velikog skoka, ali je ipak porasla i očekuje se da traje do juna ove godine, dok se ne pojave nove količine bagremovog meda, koji će diktirati cenu. Tako je cena bagremovog meda sa 700 do 800 dinara skočila na 1.000 dinara.  

"Ne verujem da će se cena vraćati na staro. Ali, i ostali pčelinji proizvodi, kao na primer propolis, povećala se baš znantno. Sa 30 evra po kilogramu sirovog propolisa skočila je na oko 100 evra. Koliko mi je poznato od Nove godine ga i nema. I ne proizvode se velike količine jer se više skuplja u nekom slobodnom vremenu", dodao je naš sagovornik.

Užičko udruženje pčelara ima oko 200 članova, a u Užicu ima još oko 100 pčelara, koji nisu članovi društva. Prosek je oko 56 košnica po proizvođaču, što predstavlja oko 17.000 društava.

"Prinosi meda kod užičkih pčelara prošle godine su bili poprilično skromni, bliže ih mogu opisati kao loši. Na to je uticalo više faktora. Kada je bio kraj prvog cvetanja bagrema, a krenulo drugo, bilo je hladno vreme i trajalo je do paše suncokreta, pa su se pčele izmorile i otišle nespremne na suncokret. Livadskog skoro da i nije bilo, jer je u to vreme bilo hladno", priseća se naš sagovornik i dodaje da je drugi razlog korona.

Zabrana kretanja: Stanje još uvek nije kritično, ali pčelari nestrpljivi

"Velika većina pčelara su ljudi koji su stariji preko 60 i 65 godina, kojima je bilo zabranjeno kretanje u najbitnije vreme za pčele, a mi mlađi smo te dozvole za kretanje policijskog časa dobijali u nekom rastegljivom vemenskom intervalu, tako da neki nisu uspeli da sprovedu sve radnje koje su potrebne da se pčelinje zajednice, od marta do aprila, urade na adekvatan način."

Mnogi pčelari nisu uspeli da ocede ponovo med jer ga nije bilo. Kada bi se neki prosek svodio, ocenjuje Lukić, to bi bilo od tri do pet kilograma po košnici. Sunckokret je bio u odnosu na bagremovu pašu i na neke višegodišnje proseke, ispod proseka, a to je od pet do 10 kg.

On je dodao da subvencije koje daje država, 800 dinara po obeleženoj košnici, naročito u ovakvim lošim godinama dobro dođe, a da je vrlo malo zainteresovanih za nabavku opreme uz subvenciju države, jer prvo moraju da kupe i račune dostave nadležnom ministarstvu, pa tek onda država daje subvenciju.