• Trovanje pčela
  • 08.03.2021. 16:00

Voćna paša se bliži - da li će i ove godine biti trovanja i pomora pčela?

Bez pčela, ne bi bilo jagode, jabuke... one su prosto najosnovniji oprašivači, pored onih divljih vrsta koje imamo. Pčele su pokazatelj zdrave životne sredine, gde njih nema, tu ni čovek ne može opstati, navodi pčelarka Tatjana Mrdak.

Foto: Tatjana Mrdak
  • 400
  • 477
  • 0

Voćna paša se bliži, a briga svih pčelara ista je kao i prethodnih godina - da li će pčele dočekati drugu pašu ili će, kao i mnogo puta ranije, biti otrovane raznoraznim pesticidima i hemijskim tretmanima koje proizvođači koriste pri prskanju voćnjaka?

Članica Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i predsednica Pčelarskog društva (PD) Sivac Tatjana Mrdak u razgovoru za naš portal podseća da pomor pčela može imati višestruke posledice.

Pčelari na mukama: kako sprečiti trovanje pčela?

"Bez pčela, ne bismo imali ništa drugo nego žitarica, a vremenom bi i one nestale. Ne bi bilo jagode, jabuke, one su prosto najosnovniji oprašivači, pored onih divljih vrsta koje imamo. Pčele su pokazatelj zdrave životne sredine, gde njih nema, tu ni čovek ne može opstati", navodi Mrdak.

Nedostatak prirodnih predatora povećava potrebu za prskanjem

Smatra da sve veća industrijalizacija i nemarnost doprinose tome da različiti prirodni predatori gube svoja prirodna staništa.

"Danas imamo jako malo ptica, jer nemaju gde da naprave svoje gnezdo, pogotovo u Vojvodini gde je sve manje drveća i zelenila, sve je manje čiste životne sredine", kaže naša sagovornica i dodaje da nestankom prirodnih predatora, napominje, povećava se broj štetočina, samim tim veća je i potreba za prskanjem.

Selidba košnica u voćnjake Crvenke

Kako bi uticali na očuvanje životne sredine, pčelari PD Sivac svake godine sele svoje košnice u voćnjake u Crvenki gde njihove pčele oprašuju višnju, šljivu, krušku.

"To je jedan voćnjak za primer gde se sve više radi organskim preparatima i zasniva se proizvodnja na organskoj bazi. Jagoda nikada ne bi bila onako lepa i kvalitetna da nema pčela. To je definitivno njihova zasluga."

Korisno da svaki voćnjak ima nekoliko košnica

Podseća i da pčele mogu znatno da doprinesu povećanju prinosa u gotovo svim granama voćarstva.

"U malini je sigurno oko 70 odsto. Ali, ne samo u malinjaku nego i kruški i jabuci i svakom drugom voću. Nije samo stvar u tome da će taj prinos da se poveća, nego će se povećati prinos prve klase i to je jako važno. Tu se dobija najbolja moguću cenu. Cilj nam je da imamo proizvod prve klase", objašnjava Mrdakova.

Revizorski sud EU: Mere za zaštitu pčela i drugih oprašivača uglavnom neefikasne

Vrlo korisno bi bilo da svaki voćar ima nekoliko košnica u svom voćnjaku koje bi koristio za oprašivanje, a samim tim povećao bi dobit i zaradu, međutim, još uvek nije dovoljno podignuta svest o tome.

"Oni koji to ne znaju ili ne žele, zapravo sebi prave veću štetu. Takođe, smatram da pčele nisu toliko ugrožene od većih voćnjaka već od manjih. Proizvođači, na primer, danas imaju vremena za prskanje i to odmah i obave, ne razmišljajući da prskanjem u samom cvetu voćke čine štetu."

Na sud zbog trovanja

Da one ne mogu da ugroze samo voće pokazuje i činjenica da nikada ne idu na bilo šta zagađeno, već nektar koji uzmu u sebe, prilikom leta do svoje košnice obogaćuju i time eliminišu sve štetne čestice, podseća sagovornica Agrokluba i dodaje da bi trebalo raditi na preventivi kako bi se strašni pomori, kakve smo imali, sprečili.

"Pa samo naše udruženje je pre tri godine imalo gubitak od 539 košnica koje su bile zahvaćene trovanjem i zbog toga smo sada i u sudskom procesu", navodi ova pčelarka.

Nesaglediv je broj pčela uginulih trovanjem u voćnjacima, ukazuje ona ističući da do toga ne dolazi isključivo direktnim prskanjem.

Svaki voćnjak treba da ima nekoliko košnica

"One umiru konstantno svih 12 meseci od raznoraznih posledica trovanja. Čak i u periodu zimskog mirovanja umiru od posledica nakupljenih otrova, u košnici su ograničene u toku zime, ostanu samo na toj hrani gde ima ostataka otrova i nažalost tako nestaju."

Voćari, prskajte u noćnim časovima

SPOS svake godine pokreće teme i bori se za promene pravilnika i zakona kako bi pčele bile zaštićene i kako bi se sačuvale.

"Jedna od borbi u ovom momentu je da ukoliko neko kupi neka od sredstva kojima se tretiraju njihove površine da oni moraju da tu ambalažu adekvatno unište, a pri tom da opravdaju iz kog razloga su ih koristili. Mi se borimo za to da mora da postoji opravdanost, ako ste uzeli otrov koji može da našteti pčelama i drugim životinjama", napominje naša sagovornica.

Apel svim voćarima je da prskaju u noćnim časovima i u propisanim količinama, razgovaraju sa pčelarima, edukuju se i pomognu njihovom opstanku.


Tagovi

Pčele Oprašivanje Voćarstvo Prskanje Tatjana Mrdak Košnice Trovanje pčela


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.