Balkan očekuje toplo leto, ali i padavine - u kakvom su stanju usevi?

Prema majskom izdanju biltena JRC MARS - Praćenje useva u Evropi, vreme od 1. aprila do 15. maja obeležile su vremenske prilike koje su pokazivale odstupanja od proseka. Uslovi su, zavisno od područja bili ili vlažniji ili sušniji. 

Usevi uglavnom imaju šanse za dobar prinos, osim na Iberijskom poluostrvu gde je kontinuirana i jaka suša pogodila Španiju i Portugal. Tamo su prognoze prinosa za sve glavne useve pale znatno ispod prošlogodišnjeg lošeg nivoa.

Suša u Španiji, poplave u Italiji

Vlažni uslovi u mnogim drugim delovima Evrope odložile su setvu letnjih kultura, ali istovremeno poboljšale nivo vlage u zemljištu. Izraziti višak padavina i/ili hladnije vreme od uobičajenog uzrokovali su kašnjenje setve i narušili ritam drugih poljskih radova u velikom pojasu koji se proteže od Irske do Bugarske i Ukrajine. To je donelo punjenje vodenih akumulacija.

Ali, severozapadna Italija je pogođena obilnim padavinama koje su izazvale poplave, klizišta i blatnjave bujice. Poljoprivredna proizvodnja je na ovom području pretrpela velike štete, naročito kada su u pitanju površine pod pšenicom i ječmom i trajnim zasadima.

Moraće ponovo da sade 15 miliona voćnih stabala - Emilija Romanja na kolenima

Uprkos izuzetno kontrastnim vremenskim uslovima, u većini regiona EU očekuju se dobri prinosi. Revizije naniže su uglavnom posledica pogoršanih šansi u Španiji i Portugalu.

Balkan hladniji od proseka

U srednjoj Evropi, Italiji, Balkanskom poluostrvu, Belorusiji i Ukrajini, kao i u južnoj Skandinaviji i delovima severne regije zabeleženi su nešto hladniji uslovi od uobičajenih sa anomalijama dnevnih srednjih temperatura između 0,5°C i dva stepena Celzijusa.

Dnevne temperature od dva do četiri stepena ispod proseka zabeležene su u delovima zapadne Turske i Balkanskog poluostrva.

Stanje useva

Setva jarog ječma u Poljskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Hrvatskoj je završena uprkos vlažnim i hladnim uslovima tokom aprila. Međutim, u mnogim područjima ovih zemalja takvo vreme nije bilo povoljno za rani razvoj. Setva šećerne repe je kasnila, kao i kukuruza u većini istočnoevropskih zemalja. U Hrvatskoj su njive u tom periodu uglavnom zasejane.

Kasnila je i setva suncokreta zbog čestih kiša i relativno nižih temperatura u aprilu zabeleženih u Hrvatskoj, Austriji, Češkoj i najzapadnijim delovima Slovačke. Sa sojom se kasnilo u istočnim i centralnim delovima Evrope.

Balkan očekuje toplo leto, ali i padavine

Dugoročna vremenska prognoza, posebno za jun i jul, ali i za avgust, ukazuje da će biti toplije nego inače u većem delu Evrope.

Ovo će biti praćeno verovatno vlažnijim uslovima od uobičajenih u mnogim delovima južne i centralne Evrope i regiona Balkana, posebno u avgustu, stoji u saopštenju. 

Stanje u Hrvatskoj i Sloveniji

U Hrvatskoj i Sloveniji su dobre šanse za prinos ozimih useva. Temperature su bile malo ispod proseka, a padavine su znatno premašile višegodišnji prosek. Ozimi usevi su u dobrom stanju, ali je hladnije vreme od uobičajenog usporilo razvoj. Obilne padavine odložile su setvu letnjih kultura.

U Sloveniji i većem delu Hrvatske zabeležene su velike količine padavina u rasponu od 120 do 200 mm, sa lokalnim poplavama. Istočni deo kontinentalne Hrvatske je primio između 70 i 100 mm padavina. Obilne padavine su poboljšale vlažnost zemljišta i eliminisale svaki prethodni deficit vode u zemljištu. Suvišna vlaga zajedno sa niskim temperaturama otežale su napredak prolećne setve i dovele do značajnog kašnjenja nicanja. Ovo kašnjenje u fenološkom razvoju moglo bi pomeriti osetljivu fazu cvetanja kasnije u leto, povećavajući izloženost vodenom stresu i visokim temperaturama kasnije u sezoni.

Voda na polju: Presejavati, razbijati pokoricu, koristiti biostimulatore?

Krušna pšenica je ušla u fazu cvetanja u većem delu Hrvatske, dok je u većem delu Slovenije ušla u fazu klasanja. Umerene temperature i vlažno vreme su pogodovali širenju štetočina i bolesti među ozimim žitaricama i u repi. Izgledi za prinose ozimih useva su revidirani naviše i sada su iznad petogodišnjeg proseka u obe zemlje.