Da li osigurati voćnjake i vinograde i po čemu se Slovenci ralikuju od nas?

Poslednjih godina svedoci smo sve veće pojave elementarnih nepogoda u periodu vegetacije, posebno grada i olujnog vetra. Nevreme je u stanju da za samo nekoliko minuta prepolovi prinos, a u većini slučajeva dovodi i do totalnih šteta. Posebno se to odnosi na voćarske i vinogradarske vrste čiji plodovi i nakon pojava sitnijeg i kraćeg grada oštećuje površinu plodova koji kasnije nemaju punu ekonomsku vrednost, odnosno moraju da se prodaju za industrijsku upotrebu po nižoj ceni ili trule i propadaju.

Sve to dovodi do smanjene isplativosti proizvodnje ili do negativne kalkulacije. Protiv elementarnih nepogoda, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Šabac Milorad Jocković, postoji više mogućnosti da se proizvođači zaštite (protivgradne mreže, anti frost sistemi, mreže za zasenu….), ali je jedan od efikasnijih - osiguranje useva.

"Prema kalkulaciji, osiguravajućih kuća, za osiguranje kultura treba izdvojiti dva do pet odsto vrednosti proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je za pojedine okruge povećalo subvencije na 70 odsto. Pojedine lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom", navodi Jocković i dodaje da su osiguravači omogućili da se premija plati u agroroku, odnosno posle ubiranja useva, a da se prilikom kupovine polise plati samo pet odsto na ime poreza.

Na terenu je malo drugačije?

Sve to čini da osiguranje treba da postane uobičajeno, skoro i obavezno. Međutim situacija na terenu je, kako navodi, drugačija i većina proizvođača ne osigurava useve iz razloga što, ili nemaju poverenja u osiguravajuće kuće, ili veruju da neće baš njihove useve zadesiti elementarna nepogoda.

Postoje razne vrste polisa, odnoso određivanja premije osiguranja. To zavisi od ugovorenih rizika osiguranja, koji mogu biti osnovini - grad, požar, grom, i dopunski - oluja, poplava, prolećni mraz i zimsko izmrzavanje. Zavisi da li se osigurava samo količina ploda ili i kvalitet. Pre svega, svaki proizvođač treba prvo dobro da se upozna sa uslovima osiguranja i da jasno definiše prava i obaveze sa prodavcem polise.

Osiguranje u poljoprivredi - šta treba da znamo?

"Savetujem sve proizvođače, da bez obzira na visinu podsticaja, koja je veoma značajna, obavezno treba osigurati svoju proizvodnju, jer kada se desi i nastane šteta gubici su veliki. Smatram da sa povećanjem i omasovljenjem osiguranja poljoprivredne proizvodnje, sama premija osiguranja će biti jeftinija. Ovo mi potvrđuje i saznanje, od kolega iz Slovenije, da njihovi proizvođači voća redovno osiguravaju svoje voćnjake od grada, iako skoro svi poseduju protivgradne mreže", kaže stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo.

Podsetimo, protivgradne mreže su dobra zaštita voćnjaka i vinograda od grada, a štite i plodove od jake sunčeve svetlosti koja izaziva ožegotine. Investicija nije mala, gotovo za pojedine voćne vrste je ravna ceni jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi.

Na Jockovićevo pitanje, zašto Slovenci redovno osiguravaju voćnjake kada imaju fizičku zaštitu, objasnili su da su zbog smanjenog rizika premije jeftine, a dogode se ekstremne nepogode (oluje i slično) gde dolazi do oštećenja plodova i zasada, tako da osiguranje pokriva nastale štete.

"Sve u svemu, mišljenja sam i siguran sam da poljoprivrednu proizvodnju treba osigurati. Na proizvođaču je da odabere vrstu polise i osiguravajuću kuću", zaključuje Jocković.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor