Osiguranje u poljoprivredi - šta treba da znamo?

Osiguranje u poljoprivrednom sektoru uslovljeno je potrebom za zaštitom učesnika ovog sektora od velikog broja rizika koji svojim iznenadnim delovanjem mogu uništiti višegodišnje napore i letinu. Kao takvo, osiguranje predstavlja vid udruživanja onih koji su izloženi istom riziku u cilju formiranja fonda iz kojeg će se obeštetiti mali broj njih kojima se rizičan događaj i dogodi, pojašnjava stručnjak agroekonomije Poljoprivredne stručne službe Knjaževac Dragan Kolčić.

Prema tome, osnovna pretpostavka postojanja osiguranja je postojanje rizika koji može da ima ekonomske ili moralne posledice.
Poljoprivreda je veoma značajan sektor u srpskoj ekonomiji.

Socijalna sigurnost, prihodi i bolji kreditni uslovi

Dominiraju:

• mali i usitnjeni posedi, što je otežavajuća okolnost za razvoj poljoprivrednog osiguranja;
• ekonomski slaba gazdinstva što je otežavajući faktor u razvoju poljoprivrednog osiguranja i
• visok tržišni rizik - izraženo variranje prinosa biljnih proizvoda.

Poljoprivredno osiguranje proizvođačima pruža socijalnu sigurnost, obezbeđenje prihoda, bolje kreditne uslove. Specifičnosti osiguranja u poljoprivredi je manja mogućnost predviđanja budućih šteta prouzrokovanih katastrofalnim klimatskim dešavanjima na velikim površinama kao što su poplave, suše, požari, mrazevi i slično koji mogu prouzrokovati velike štete u pojedinim godinama, navodi Kolčić.

Podrška Ministarstva poljoprivrede u poslednjih desetak godina je 40 odsto (područja sa otežanim uslovima rada + pet odsto plaćene premije osiguranja) do sledećih novčanih limita:

• za osiguranje ratarskih kultura -100.000 din;
• za osiguranje povrtarskih kultura - 500.000 din;
• za osiguranje voćarskih kultura, vinove loze i hmelja - 1.000.000 din;
• za osiguranje rasadnika/mladih višegodišnjih zasada do stupanja u rod - 500.000 din;
• za osiguranje životinja - 2.000.000 din.

Ukupan iznos podsticaja po jednom gazdinstvu može da iznosi do 2.500.000 dinara.

Ko i kako može konkurisati za subvenciju?

Mogu konkurisati sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu, koja izvrše osiguranje po osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

Poljoprivrednik od osiguravajuće kuće dobija potvrdu o uplati i polisu osiguranja predaje u lokalnoj upravi za trezor uz Zahtev i na taj način ostvaruje prava na subvencije za osiguranje. Period osiguranja je od 16. novembra tekuće do 15. novembra naredne godine. Proces upravljanja rizikom u poljoprivredi je sve značajniji usled klimatskih promena i variranja cena, što će se i u budućnosti nastaviti, zaključuje knjaževački stručnjak.

Motivacija za osiguranje proizvodnje - uslov za dobijanje subvencija?

Kako je ranije isticala užički stručnjak Bojana Nešić, najčešće opravdanje koje poljoprivredni proizvođači koriste kao izgovor da neosiguravaju svoju proizvodnju je loše iskustvo sa osiguravajućim kućama. Takođe, proizvođači nisu ni dovoljno informisani, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se utvrđuje visina štete. Tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a da ne znaju pod kojim uslovima.

Jedan od načina da se poljoprivrednici motivišu na osiguranje svoje proizvodnje jeste da osiguranje bude uslov za dobijanje subvencija. To je način koji koriste neke zemlje u okruženju i koji je dao rezultate.