Da li zaista mali prerađivači mogu da plaćaju zadati paušalni porez?

Brašno, hleb, testenine, voćni sokovi, proizvodi od termički obrađenog voća i povrća, sušeno aromatično i začinsko bilje, biološki konzervisano povrće, marinirano povrće i pečurke, neki su od proizvoda koji će ubuduće mali poljoprivrednici moći da prodaju 'na kućnom pragu', ali i na zelenim pijacama i manifestacijama, propisano je Pravilnikom o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla koji 1. marta stupa na snagu.

Pola od svog, pola od tuđeg

Ukoliko poljoprivrednici prerađuju isključivo svoje sirovine, to mogu raditi i u prostorijama svoje kuće na gazdinstvu. Međutim, ako otkupljuju sirovine, ubuduće će morati da u proizvodnji koriste 50 odsto svojih, a 50 odsto otkupljenih sirovina, a u tom slučaju preradu moraju obavljati u objektima malog kapaciteta koji takođe mogu biti na samom gazdinstvu, ali izdvojeni.

Poljoprivrednik iz Bačkog Gradišta Aleksandar Klajić proizvodi kisele krastavce, kiselu papriku, mešanu salatu, pekmez od kajsija, pekmez od šljiva, ajvar i kuvani paradajz. Oko 15.000 tegli ukupno je prodao prošle godine. Proizvode od povrća pravi isključivo od svojih sirovina, dok za pekmeze kupuje voće od prijatelja.

Ko je Šapčanin koji se kao Sremac uspešno bavi kozarstvom?

"Imam dosta kupaca koji dolaze na kućni prag, tako smo i počeli. Prodavali smo nešto malo na pijaci, snabdevamo i prodavnicama, ali dosta prodajemo i kod kuće. Nismo zbog toga imali problem sa inspekcijom, ali je dobro što će to sada biti zakonski regulisano", kaže Klajić.

Smernice pravilnika

Proizvođači u procesu prerade, na osnovu Pravilnika, moraju da koristite vodu za piće. Hrana se može prodavati isključivo u čistoj posudi i biti upakovana u adekvatan materijal, a hrana koja nije upakovana pakuje se u čistu ambalažu u prisustvu kupca, a proizvodi moraju biti deklarisani.

Pijace preuzimaju primat supermarketa

Prostorije u kojima se obavlja proces proizvodnje mogu se koristiti i za svoje potrebe uz uslov da se time ne ugrožava higijena i bezbednost proizvodnje i promet hrane. Ukoliko poljoprivrednici na gazdinstvu uzgajaju i neke životinje, one moraju biti odvojene od prostora za preradu kako ne bi došlo do kontaminacije. Detaljan tekst Pravilnika, možete preuzeti ispod teksta.

Minimum 10.000 dinara poreza?!

Poreski savetnik Milan Trbojević ocenjuje da je Pravilnik, kako kaže, prilično precizno napisan. Međutim, ono što zbunjuje jeste što se u tekstovima pojedinih medija, između ostalog i Večernjih novosti navodi da će, prema ovom pravilniku, mali proizvođači biti paušalno oporezovani, a da će mesečno taj porez iznositi minimum 10.000 dinara. U pravilniku se, pak, nigde ne navodi ni porez ni visina poreza.

Na pitanja o tome da li će, onda, mali proizvođači biti zaista paušalno oporezivani i na koji način i koliko će ih na mesečnom nivou koštati porez i doprinosi, od Ministarstva poljoprivrede, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

I više od 10.000 dinara

Ukoliko, ipak, mali proizvođači, budu paušalno oporezivani, Trbojević ne veruje da će to biti na neki drugačiji i poseban način sprovedeno u odnosu na dosadašnji postupak.

"Paušalno oporezivanje je iznos koji se dobije po rešenju koji mesečno fiksno morate da plaćate za svoje obaveze prema državi i morate da evidentirate svoje prihode u knjizi paušalnih prihoda. Potrebno je da poljoprivrednik vodi tu knjigu i da plaća doprinose i porez po rešenju koje mora da preuzme elektronskim putem. U zavisnosti od toga koliko je to oporezovano, to može ići od neke najniže osnove što je nekih 12-13 hiljada dinara do mnogo više novca na mesečnom nivou", objašnjava Trbojević.

Niži PDV za zdravu i tradicionalnu hranu? Da, u Rumuniji

Klajić kaže da je za njega ta cifra visoka i smatra da mali proizvođači neće moći da izdvoje tu sumu novca za doprinose.

"Mislim da će teško moći da se plaća paušalni porez. Nisu to dovoljne količine koje se prodaju sa kućnog praga da bi se isplatilo u toj meri da možemo da platimo i porez i mislim da mali proizvođači ne bi trebalo da se oporezuju", navodi poljoprivrednik iz Bačkog Gradišta.

Koje su to minimalne količine?

Osim toga, kada su u pitanju male količine hrane na godišnjem nivou koje mali proizvođači mogu da proizvode, u tabelama u Pravilniku se navode samo maksimalne količine. Na pitanje da li se zna koje su minimalne količine hrane koje moraju da proizvedu mali proizvođači u skladu sa ovim pravilnikom i koje su, iz Ministarstva poljoprivrede, opet, nismo dobili odgovor.

Evropska komisija otvara detaljnu istragu slovačkog poreza na maloprodaju hrane

Ukoliko bi trebalo platiti paušalni porez, onda bi moglo doći do toga da visina tih doprinosa bude ista i za poljoprivrednike koji proizvode manje količine i za one koji plasiraju veće količine proizvoda, mišljenja je poreski savetnik.

"Trebalo bi da budu navedene minimalne količine ispod kojih ne mora poljoprivrednik da bude paušalno oporezovan, jer ako nema minimalne količine onda može da bude da onaj ko proizvodi kilogram nečega i onaj ko proizvodi 100 kilograma tog istog proizvoda, plaća porez u istoj visini što nije isplativo onom ko proizvodi znatno manju količinu", objašnjava Trbojević.

Da li će prerađen proizvod zaista doneti više novca?

Podsetimo da su cene pojedinih sirovina u poslednjim godinama u Srbiji sve niže, a dobar primer je malina za koju su početkom juna prošle godine otkupljivači ponudili zvaničnu cenu od 100 dinara za kilogram, što je nedovoljno ako se uzmu u obzir ulaganja i sve ono što nosi proizvodnja ovog voća. Kako bi ostvarili veću zaradu, preporuke malinarima bile su da se okrenu preradi ovog voća.

Ukoliko prerađivači po novom pravilniku zaista budu bili oporezivani, pitanje je koliko će zaista moći da zarade od prerade, ne samo maline, već i drugih sirovina.