Dabrovi u Krupnju: Od istrebljenja do velikog povratka na srpske reke

Nakon velikih poplava koje su 2014. godine zadesile i Krupanj i okolinu, došlo je do izlivanja jalovišta iz napuštenog rudnika antimona Stolice u Kostajničku reku, koja je tih dana ali i dugo nakon toga bila siva, od mulja i otrovnog materijala koje je nosila sa sobom. Danas, šest godina nakon tog nemilog događaja ovom rekom plivaju dabrovi.

"Brana je sutradan bila tu, a i oguljena stabla"

Kostajnička reka je mala planinska reka, koja nosi naziv po jednom od sela kroz koje prolazi svojim vodotokom do ulivanja u reku Jadar. Meštani sela kažu da su prve znake da neko pravi branu na reci, a da nije čovek primetili pre godinu dana, a ubrzo potom su se i uverili da je reka dobila nove stanovnike.

"Prvi put sam ih primetio u julu prošle godine. Komšija je čuvao ovce pored reke i mislio je da deca prave branu i da se tu kupaju i on je to porušio. Sutradan kada smo se zajedno prošetali do tog mesta, brana je ponovo bila tu, manja, ali se jasno videlo da neko ponovo donosi drva a primetili smo i oguljena stabla u okolini. Nema šta drugo da bude nego dabrovi. Ja sam penzioner i volim da šetam rano i jedino tada ih primetim", kaže Milan Mijailović, iz Kostajnika inače vlasnik parcele na kojoj su dabrovi napravili branu.  

Dabrova šetnja kroz grad

Njemu dabrovi uopše ne smetaju, naprotiv, voli da ih vidi jer su kaže i oni živa bića. Za sada ne primećuje štetu na drugim gajenim kulturama, a na mestu gde se brana nalazi, nekada je, priča Milan, bila vodenica, čiji su ostaci još vidljivi i veruje da im je ona poslužila kao skrovište. 

Štete od dabrova u Mačvi - seljaci nemoćni

Milan kaže da su dabrovi viđeni i na drugim rekama koje protiču kroz krupanjsku opštinu, a pre svega na reci Likodri. Jedan primerak ove vrste snimljen je kako se šeta u centru ove varošice, na opšte oduševljenje ali i zbunjenost meštana.

Stalno se sele, tražeći pogodna mesta za svoj dom

Dabrovi su do 2004. godine bili istrebljena životinjska vrsta u Srbiji, jer su ga masovno lovili zbog krzna. U našu zemlju dolazi ponovo 2004. i to u Rezervat prirode Zasavica, kao poklon Bavarske pokrajine, gde je kasnije veoma uspešno izvršena i njegova reintrodukcija, zato se dabrovi danas osim u Zasavici mogu videti i na nekim delovima reka Save, Drine i Jadra čak i dalje.

Zasavica slavi 20. rođendan

Slobodan Simić, upravnik rezervata Zasavica, kaže da nije čudno što su se dabrovi nastanili u maloj planinskoj reci poput Kostajničke, jer oni traže mirne vode, a i u njihovoj je prirodi da nakon dve godine, obično se u junu mesecu odvajaju od svojih mladunaca i mlade jedinke se odvajaju od roditelja tražeći nova staništa. Dabrovi ne trpe konkurenciju, zato se stalno sele tražeći pogodna mesta za svoje domove. 

"Reintrodukcija dabra u Srbiji se izvanredno primila, počela je 2004. kada je u Zasavicu doneto 33 dabra, a 2005. na Obedsku baru je stiglo dvadeset jedinki. Na Zasavicu su prvo vraćeni jer mi jedini imamo pisane i sačuvane podatke iz 1888. godine da su dabrovi bili aktivni u Mačvi. I s obzirom na biološku osobinu ove vrste da se brzo razmnožava, oni su veoma lako došli do Jadra, sad su na Drini vrlo aktivni, mislim čak da su se sad spojili i sa hrvatskim daborvima koji su pušteni u bosutkse šume i reku", priča Simić za Agroklub.

Svetski putnik

Dabrovi prave dve vrste gnezda; u vodi od granja napravljena humka u koju ulaze ispod vode, a druga varijanta je kada su obale na nekim rekama visoke kao što je slučaj sa Kostajničkom rekom, gde kopaju rupu u obali na mestu gde voda obično ne dolazi.

Potomci dabrova iz Zasavice, tvrdi Sobodan, raširili su se po celoj Srbiji, čak su se spojili i sa mađarskim dabrovima na Dunavu, a procenjuje da će se za deset godina, dabar proširiti po čitavoj teritoiji naše zemlje. 

Ženka je glavni arhitekta - gazda u kući!

Prema njegovim rečima, narod ga veoma često meša sa bizamskim pacovima, ali dabrovi su veoma prepoznatljivi po svom repu koji je u obliku vesla, a krljušt na njemu je u obliku biber crepa, po čemu je taj crep i dobio ime, jer se dabar na nemačkom kaže biber.

"Castor fiber ili Evropski dabar je nešto manjih dimenzija od kanadskog, ali i on može da teži do 30 kilograma. Dabrovi su isključivo biljojedi, oni ne uništavaju riblji fond, niti jedu neke gajene kulture koje se nalaze u njihovom okruženju. Hrane se isključivo korom, uglavnom listopadnih drveća, vrbe, topole. Dabar obori stablo da bi došao do mladih grančica, njih jede, a brane pravi od starog materijala. To radi ženka, a mužjak joj obezbeđuje i pronalazi materijal. Ona je u stvari arhitekta i rukovodi radovima, gazda u kući", kroz šalu govori Simić i naglašava da su dabrovi i zaštićena životinjska vrsta kod nas, a ubijanje kao i rušenje njihovih staništa, odnosno brana, zakonom je zabranjeno - kazne su velike i idu do čak dva miliona dinara.