Traktor koji nema dobro postavljenu signalizaciju nije uočljiv što znatno remeti druge učesnike u saobraćaju i ugrožava ih, ukazuje doskorašnji majstor za održavanje mehanizacije Bojan Simić.
Pored redovnog održavanja mehanizacije, za radove u polju traktore treba opremiti i svetlosnom signalizacijom. Koliko je i zbog čega je to važno, gde i kako postaviti svetlosnu signalizaciju pitali smo doskorašnjeg majstora za mehanizaciju Bojana Simića iz Donje Šatornje kod Topole.
Simić, koji iza sebe ima dugogodišnje iskustvo u održavanju poljoprivredne mehanizacije, ukazuje da bez svetlosne signalizacije ne bi trebalo krenuti na njivu jer posledice mogu biti višestruke, a ona mora biti postavljena na vidnom mestu i to i napred i pozadi.
Znanje i ispravna mehanizacija ključni u prevenciji požara u atarima
"To je bitno jer u noćnoj vožnji osvetljava put, dok u isto vreme ne zaslepljuje vozila koja dolaze u susret. Prednja svetla moraju biti oborena pod određenim uglom, a zadnja svetla su poziciona svetla koja govore drugima da se nalazi oruđe na putu. Mora biti ispravno i stop svetlo koje reaguje pritiskom na pedalu kočnice i ono sija jače nego što sijaju poziciona svetla", objašnjava Simić.
Naš sagovornik ukazuje da postoje poziciona svetla i srednja odnosno oborena, te da ih u skladu sa situacijom treba paliti.
"Poziciona se koriste kada je vozilo na putu, ali miruje. Postoje srednja ili oborena svetla koja se koriste u vožnji, i ona su jača od pozicionog svetla pod kojima se ne može voziti."
Prilikom postavljanja signalizacije, prema savetima našeg sagovornika, treba obratiti pažnju na određene pojedinosti.
Traktor koji se ne pali na ključ, sa lombardinijevim motorom obrađuje njive?
"Konkretno, kod najzastupljenijeg tipa traktora na našim prostorima postavlja se bočno sa leve i desne strane haube. Ali u poslednje vreme, ljudi zbog rada u voćnjacima postavljaju rasvetu niže u odnosu na standardno fabričko postavljanje kako bi izbegli oštećenja", navodi Simić.
Niže postavljena rasveta, napominje, ne utiče na vidiljivost i kvalitet svetla i osvetljenost.
"Apsolutno ništa ne remeti. Time se samo štiti rasveta i to je čisto ekonomska mera kojom se izbegavaju dodatni troškovi", ukazuje sagovornik našeg portala.
Dodaje da su u poslednje vreme na tržištu prisutna i LED svetla koja se mogu ugraditi i u haubu, sa čela. Ona su, dodaje, kvalitetnija i omogućavaju bolju vidljivost.
"Takođe su dugotrajnija i efikasnija, odnosno troše manje električne energije ali je problem što je 90 odsto robe na našem tržištu poreklom iz Kine i to lošijeg kvaliteta. Skuplje je, a smanjen je vek na tim sijalicama."
Ukazuje da se može desiti da izgore sočiva, plastični reflektujući delovi fara usled duže upotrebe, kao i da stakla farova matiraju usled kombinacije faktora kao što su grejanje, sunčevi zraci, UV zračenje.
U slučaju da vozač ima veliki tovar na priključnim mašinama, Simić ukazuje da je neophodno pravilno postaviti signalizaciju kako bi vozilo i priključna mašina bili vidljivi na putu.
Voz udario u traktor - traktorista R.P. (54) podlegao povredama
"U faru našeg standardnog traktora postoji poziciono svetlo, stop svetlo i pokazivač pravca. Potrebno je postaviti far na vidnom mestu kako bi se sa velike razdaljine mogla uočiti pozicija i pravac kretanja vozila. Ono što naši ljudi često zanemaruju je da i prikolice i priključne mašine moraju imati rasvetna tela u slučaju da tovar na prikolicama ili one same blokiraju rasvetna tela na traktoru", objašnjava naš sagovornik.
Ukoliko se svetlosna signalizacija ne postavi na adekvatan način, posledice mogu biti velike, napominje Simić. Pre svega, traktor koji nisu adekvatno uočljivi znatno remete druge učesnike u saobraćaju i ugrožavaju ih.
"Pogovoto kada je na traktor prikačen plug mora da ima signalizaciju. Ako ona ne postoji, a vozač vozi brže, vrlo lako može doći do saobraćajne nezgode, plug je veoma opasno oruđe i, nažalost, može doći i do smrtnog ishoda ukoliko dođe do čeonog sudara."
Osim toga, veliki problem na kolovozu može stvoriti i blato koje traktor nanosi. Zbog toga, vrlo je važno očistiti točkove pre izlaska na put.
"Ja sam imao priliku da vidim da pojedini poljoprivrednici na zadnjem blatobranu trakora imju lančić i predmet sličan varjači. Ta 'varijača' im služi da skinu blato sa gume. To je pokazatelj da se traktor može očistiti. Ukoliko blatnjav izađe na put, a čim ima blata prisutna je i vlaga, može doći do stvaranja klizave podloge te vozila koja se kreću iza traktora mogu imati problem sa kočenjem što dalje ugrožava ostale učesnike u saobraćaju", napominje Simić.
Podsetimo, teretna vozila moraju da poštuju propisanu brzinu kretanja. Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, traktori se mogu kretati brzinom od 40 kilometara na čas, ali ukoliko se u priključnom vozilu traktora nalazi jedna osoba, brzina kretanja mora biti smanjena na 30 kilometara na čas.
Tagovi
Autorka