Pretraživanje tekstova
Ratarski usevi, povrtnjaci, voćnjaci, vinogradi - nema grane koju nije zahvatila nepogoda koja će obeležiti ovu godinu, a koja za sobom povlači niz drugih negativnih posledica koje ćemo tek osetiti.
I dok je Virovitičko-podravska već proglasila prirodnu nepogodu - suša, očekivano je da će njihov primer do kraja ovoga meseca pratiti i većina županija susedne Hrvatske.
Istakao je to i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Tugomir Majdak, komentirajući za RTL da su dva i po sušna meseca nanela znatne štete.
"Kukuruz od 50 do 60 odsto, soja 30 do 50 odsto, suncokret najmanje, ali ipak 25 odsto. Mandarine, jabuke i masline takođe 30 do 50 odsto. I povrće, bez obzira na navodnjavanje, takođe tridesetak do 40 odsto manji prinosi", nizao je brojke.
Ekstremna suša, kako nam je nedavno rekao Mato Brlošić iz HPK, dovela je do toga da će Hrvatska koja inače proizvede i do tri miliona tona kukuruza, ove, pretpostavlja se, imati tek milion. Onoliko koliko su domaće potrebe.
Prepolovljena je i proizvodnja silaže što na kraju znači višu cenu stočne hrane i posledično - mesa.
Suša im je obrala i voćnjake. Prema rečima predsednika Hrvatske voćarske zajednice (HVZ) Branimira Markote, samo jabuke će ove godine biti 12 odsto manje. Ovogodišnji domaći rod kraljice voća procenjuje se na oko 57.000 tona, a posledica je smanjenih površina pod ovom voćkom i elementarnih nepogoda, najpre suše.
Zbog manjka oborina, u Istri je već duže vreme na snazi redukcija vode. Ugrožena je proizvodnja ne samo voća i povrća već i vinograda. Slično je i u Dalmaciji koja se takođe nosi sa visokim temperaturama i nedostatkom kiše.
Nije dobro ni povrtarima jer drugu godinu zaredom imaju prepolovljen rod u našem najvećem području koje se bavi uzgojem krumpira, Međimurju.
Podsetimo, jedan od zahteva srpskih ratara koji protestuju jeste da se proglasi elementarna nepogoda suša. Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najveći deficit padavina u julu bio je u Vojvodini.
Takođe, u celoj Srbiji se beleži podbačaj roda kukuruza i soje, a žetva suncokreta krenuće ranije nego što je očekivano.
Tagovi
Prirodna nepogoda Suša Štete Tugomir Majdak
Autorka
Više [+]
Željka je diplomirani agronom sa dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednik je portala Agroklub i donosi najnovije vesti iz sveta poljoprivrede!
Trenutno nema komentara. Budi prvi i komentariši!
Stršljenovi – prijetnja voću i ljudima, a evo kako ih možete uhvatiti Stršljenovi u ljetnom i jesenjem periodu postaju veliki problem u voćnjacima. Ovi snažni insekti privučeni su mirisom zrelog i oštećenog voća, pa tako često napadaju jabu... Više [+]
Stršljenovi – prijetnja voću i ljudima, a evo kako ih možete uhvatiti
Stršljenovi u ljetnom i jesenjem periodu postaju veliki problem u voćnjacima. Ovi snažni insekti privučeni su mirisom zrelog i oštećenog voća, pa tako često napadaju jabuke, kruške, šljive i drugo sezonsko voće. Plodove uništavaju snažnim čeljustima, ostavljajući ih neupotrebljivim, što voćarima nanosi značajne gubitke.
Osim štete u voćnjaku, stršljenovi su i ozbiljna opasnost za ljude. Njihov ubod može izazvati jaku bol, otok, alergijsku reakciju, a u težim slučajevima čak i životnu ugroženost. Za razliku od pčela, stršljen može ubosti više puta, pa susreti s njima nisu nimalo bezazleni.
Jednostavna zamka od plastične flaše
Srećom, postoji vrlo jednostavan način da se smanji njihov broj u voćnjaku – zamka od obične plastične flaše. Postupak je brz i ne zahtijeva posebne troškove:
Flašu prerežite nešto iznad pola.
Gornji dio okrenite naopako i vratite u donji dio, tako da otvor formira lijevak prema unutra.
Zamku okačite na stablo voćke ili postavite u blizini.
Kao mamac sipajte malo piva ili voćnog soka – najbolje rezultate daje pivo.
Privučeni mirisom, stršljenovi lako ulaze u zamku, ali put nazad ne mogu pronaći. Nakon samo nekoliko sati u njoj se može primijetiti veliki broj uhvaćenih insekata.
Efikasna i sigurna metoda
Ova metoda je jednostavna, jeftina i efikasna, a pri tome ne predstavlja nikakvu opasnost za ljude. Postavljanjem nekoliko ovakvih zamki voćari mogu značajno smanjiti broj stršljenova i sačuvati svoje voće, ali i sigurnost u voćnjaku.