• FutureofCAP
  • 29.11.2017. 16:00

Kako će izgledati ZPP posle 2020?

Glavni cilj Zajedničke poljoprivredne politike nakon 2020. godine je da pripremi proizvođače hrane na izazove koje donosi naredni period, a komesar Evropske unije za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan ističe da ZPP u budućnosti treba da bude jednostavnija, efikasnija i manje birokratska, to jest da efikasno odgovara potrebama proizvođača, a ne zahtevima kreatora politike.

Foto: dolgachov / BigStock
  • 3.243
  • 159
  • 0

Zajednička poljoprivredna politika EU (ZPP) se od svog nastanka, pa do današnjih dana neprekidno menjala. Svoje temelje taj set politika vuče još od Rimskog sporazuma, iz 1957. godine, s tim da se mere stalno menjaju i dorađuju.

Prvobitni ciljevi ZPP-a bili su usmereni na sprečavanje čestih nestašica hrane, u prvoj polovini XX veka. Međutim, taj cilj je vrlo brzo ostvaren sprovovođenjem politike garantovanih minimalnih cena. Čitav sistem je nakon određenog vremena postao previše efikasan, tako da su poljoprivrednici počeli da proizvode velike viškove hrane.

ZPP prati trendove razvoja u društvu

Posle mnogih sprovedenih reformi, slika Zajedničke poljoprivredne politike se znatno izmenila, pa ta politika danas prati trendove razvoja u društvu i ima važnu ulogu, koja se ogleda pre svega u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, razvoju ruralnih područja, zaštiti poljoprivrednih područja i životne sredine, očuvanju biološke različitosti. Ali to ne treba da čudi , jer se i sama Evropska unija menja, a primera radi, samo su proširenja EU, koja su se dogodila posle 2004. godine, udvostručila veličinu obradive površine i broj radne snage, a tržištu su donela više stotina miliona novih potrošača.

Unapređenje privrednog i socijalnog razvoja među strateškim ciljevima

Čvrst je stav da ZPP treba da omogući bolje poslovne mogućnosti poljoprivrednicima, koji se suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje, te da unapredi opšte, javno dobro na nivou Evropske unije. Među strateškim ciljevima do 2020. godine naročito se izdvajaju održavanje vitalnosti ruralnih zajednica kojima je poljoprivreda osnovna privredna aktivnost, uključujući veće zapošljavanje, što će značajno unaprediti privredni i socijalni razvoj, kao i stepen razvoja zaštite životne sredine.

Troškovi proizvodnje i dalje vrlo visoki

U sektoru agrara i dalje mnogo problema

Uprkos svemu navedenom, sektor agrara se i dalje suočava s mnogim problemima, pa administracija EU analizira učinak aktuelne regulative (ZPP 2014-2020) i s obzirom na brojne tržišne promene priprema reforme buduće Zajedničke poljoprivredne politike, koja će biti osnova za sistem podsticaja nakon 2020. godine. Treba naglasiti da je glavni cilj ZPP 2020 da pripremi proizvođače hrane na izazove koje donosi naredni period.

Akcenat na održivoj i tržišno orijentisanoj poljoprivredi

Da bi se predupredio scenario bacanja hrane i cenovnih pritisaka, predstavljene su tržišne kvote i mehanizam, koji bi trebalo da reguliše količinu proizvedene hrane, a uveden je sistem dodatnog dohotka proizvođačima, kao i prve mere ruralnog razvoja. S obzirom na to da su se i okolnosti menjale, od 2000. godine na ovamo akcenat je stavljen na održivu poljoprivredu i značajniju tržišnu orijentaciju.

Budućnost prepuna izazova #FutureofCAP

U oblasti poljoprivrede EU prisutni su različiti problemi, tako da briselske birokrate danas razmišljaju o korekciji politika skenirajući i određujući najznačajnije izazove buduće poljoprivrede kroz sledeća pitanja:

  • Kako pomoći proizvođačima kod promene uslova na tržištu?
  • Kako zaštititi proizvođače u slučajevima kriznih epidemijskih zdravstvenih situacija?
  • Može li se na viši nivo podići lestvica održive poljoprivrede?
  • Kojim merama se u sektor poljoprivrede može privući veći broj mladih?
  • Kolike promene će izazvati Bregzit (Brexit) i kako se za njih pripremiti?
  • Kako zaštititi proizvođače u Evropskoj uniji i istovremeno biti konkurentan na svetskom tržištu?

U februaru pokrenuta i javna rasprava (CAP2020)

Ministri poljoprivrede svih država članica EU raspravljaju o tim temama u radnim telima Saveta Evropske unije, sa namerom da se kreiraju odgovarajuća politika i budžet za novi ciklus ZPP-a koji će doći nakon 2020, a u februaru 2017. godine je pokrenuta i javna rasprava na tu temu u kojoj su pozvani da učestvuju svi subjekti koji se bave poljoprivredom na nivou čitave EU.

Dogovorene obaveze se moraju poštovati

Izazovi u borbi protiv klimatskih promena

Prema Hoganovom mišljenju ZPP mora biti ažurirana zato što Evropska unija ima nove međunarodne obaveze u borbi protiv klimatskih promena, kao i u promociji održivog razvoja. Sa druge strane, sektor hrane i poljoprivrede ključni je faktor koji celom sistemu pomaže u ostvarivanju tih ciljeva. Zbog svega toga moraju se sagledati sve mogućnosti i načini modernizacije politike da bi ona postala jednostavnija za poljoprivrednike.

Konferencija Cork 2.0. - vizija budućnosti ruralnih područja

Konferencija o ruralnom razvoju Cork 2.0, iz septembra 2016. godine postavila je novu viziju budućnosti ruralnih područja, a na njoj su donete i preporuke kako tu viziju sprovesti, dok su se u decembru prošle godine sve zainteresovane strane iz agro-prehrambenog sektora okupile na konferenciji Evropske poljoprivredne perspektive, u Briselu, da bi podelile svoja iskustva u vezi sa evolucijom poljoprivrednih tržišta i određivanjem budućih prioriteta ZPP-a.

Komesar za poljoprivredu EU - Fil Hogan

Neophodna sveobuhvatna analiza stanja

Evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj je naglasio da je neophodno napraviti sveobuhvatnu analizu stanja hrane i poljoprivrede Evropske unije, da bi svi važni akteri i kreatori Zajedničke poljoprivredne politike što bolje predložili buduće metode da bi bavljenje poljoprivredom i zaštitom životne sredine u periodu nakon 2020. godine bilo što je više moguće jednostavnije, modernije, efikasnije u današnjem svetu koji se brzo menja.

Izvor: agroklub.com; cap2020.ieep.eu; ec.europa.eu; pks.rs

Foto: dolgachov / BigStock; vrstudio / BigStock; Scanrail / Bigstock; Karn684 / BigStock; The Food and Agriculture Organization of the UN / Flickr

"ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede" projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Tagovi

Zajednicka poljoprivredna politika ZPP Common Agriculture Policy Rimski sporazum Cork 2.0. Brisel Brexit Klimatske promene Vizije Ideje CAP Agroklub Principi ZPP Poljoprivreda Evropska unija Evropska komisija EU DG-AGRI Phil Hogan Dva s


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.


Partner

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi