• Izbori 2020 Srbija
  • 24.05.2020. 13:00

Koalicija za Kraljevinu Srbiju: Nužno očistiti tržište od preprodavaca

Nužno je 'očistiti' tržište agrarnih proizvoda od nakupaca, preprodavaca, odnosno sive ekonomije. Boriti se potom protiv monopolista - inostranih i domaćih i omogućiti fer i slobodnu konkurenciju, smatra Koalicija za Kraljevinu Srbiju.

Foto: Koalicija za Kraljevinu Srbiju
  • 349
  • 17
  • 0

Tokom političke kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, Agroklub će objavljivati serijal tekstova o strankama i koalicijama kandidatima, putem kojih bi svaka kroz naša pitanja predstavila svoj program u vezi sa poljoprivredom Srbije. U nastavku teksta, možete pročitati kako o poljoprivrednim aktuelnostima razmišlja Koalicija za Kraljevinu Srbiju

1. Koje današnje izazove srpske poljoprivrede biste označili kao najveće? 

Mnoštvo je izazova pred kojima se nalazi naša poljoprivreda; klimatske promene, ekološki problemi (zagađenost zemljišta, vode i vazduha), zdravstvena bezbednost hrane; nedovoljnost investicija (kako kapitalnih, tako i infrastrukturnih, kao i budžetskih), umiranje i gašenje sela (deagrarizacija i depopulacija), nekonkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača (vrednost ulaganja po jednom hekatru je svega oko 1000 evra).

Zatim, nestabilnost naše poljoprivredne proizvodnje - pad i rast smenjuju se svake godine, pri čemu su vladine razvojne strategije pogrešno prikazivale željeni rast.

Osvrt na poljoprivredu u 2019. godini

Primer lošim procena je i 2015. godina, kada je planiran rast od 9,1 odsto, a ostvaren pad od osam. U poslednje tri decenije stopa rasta naše poljoprivrede bila je svega 0,45 odsto, što govori o nepovoljnom ekonomskom položaju naše poljoprivrede i njenom permanentno lošem tretmanu od strane države.

2. Šta vidite kao najvažnije strateške ciljeve poljoprivrede Srbije?

Vidimo prehrambenu sigurnost zemlje, što se pokazuje važnim u uslovima kriza - ekonomskih, političkih, zdravstvenih, aktiviranje izvozih potencijala. Srbija proizvodi hranu na oko 3,5 miliona hektara obradivog zemljišta, na nekih 570.000 gazdinstava i ostvaruje vrednost proizvodnje oko 5,5 milijarde dolara. Holandija, na primer, raspolaže sa oko 2,2 miliona hektara i ostvaruje vrednost proizvodnje (u i oko) poljoprivrede od preko 80 milijardi evra.

Zatim, ulaganje u irigacione sisteme, jer bez navodnjavanja nema prinosa, razvoj stočarstva, koje je "kičma" razvoja poljoprivrede, a koja je kod nas u dugoročnom opadanju, što ima nesagledive posledice i na razvoj ratarske proizvednje, na kvalitet zemljišta, razvoj prehrambene industrije (neracionalno je i pogrešno što u strukturi izvoza poljoprivredno - prehrambenog sektora, sirovine - primarni proizvodi, kao što su kukuruz i maline, a neprerađeni proizvodi, a na strani uvoza, svinjsko meso, za čiju proizvodnju imamo i uslove i znanje i tradiciju).

Šta je prehrambeni nacionalizam i hoće li dovesti do nelojalne konkurencije?

Takođe, racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta, jer Srbija raspolaže sa 5,2 miliona hektara poljoprivrednih površina, obradivih je 4,3 miliona, ali se koristi tek 3,5 miliona hektara, uz pad kvaliteta zemljišta, zbog neadekvatnog prirodnog đubrenja usled pada stočarstva.

Tu je i razvoj agrotehnike koja umanjuje negativan uticaj klimatskih promena, razvoj organske proizvodnje hrane, koja je velika izvozna šansa, koja je kod nas na relativnom niskom nivou. Zatim, ruralni razvoj, koji je kod nas zapostavljen, što se ogleda u napuštanju sela i kojim bi morala da se bavi Vlada i Ministarstvo poljoprivrede, a ne lider PUPS-a, uz uvažavanje njegovih nastojanja.

Neogranizacija se odrazila na isplatu subvencija

3. Kako biste ocenili mandat ministra Nedimovića?

Mandat postojećeg ministra poljoprivrede, kao i prethodnih ministara, nije očigledno na nivou uloge i
značaja poljoprivrede za Republiku Srbiju. Puno je bilo problema u organizaciji ministarastva, što se posebno odrazilo na isplatu subvencija, koje su kasnile, a inače su prema našem mišljenju nedovoljne.

Takođe, u jednom periodu, čudnim odlukama, stopiran je izvoz našeg voća za Rusiju, usled čega su naši voćari pretrpeli veliku štetu.

4. Kako biste ocenili program mera pomoći u poljoprivredi: novčana pomoć i finansijska podrška poljoprivrednim gazdinstvima?

Poljoprivreda, kao strateška grana privrede Srbije, sa izuzetnim prirodnim i ljudskim potencijalima sa kojima  raspolaže, ne zaslužuje status - programa mera pomoći, što asocira na socijalnu, već zahteva adekvatnu agrarnu, ruralnu i ekonomsku politiku države. Kada je reč o državnom paketu pomoći od 2,6 milijardi dinara namenjenoj agraru, putem direktnih davanja i kredita poljoprivrednicima, nedovoljan je za 450.000 registrovanih gazdinstava.

Novčana sredstva pomoći za poljoprivrednike i kako do njih?

Jednokratna bespovratna davanja, posebno povrtarima, osim dela uloženog u rasad, seme i đurivo, ne mogu da nadoknade izgubljenu dobit. Mišljenja smo da je tokom vanrednog stanja, država morala da učini više za porizvođače hrane. Poljoprivreda je specifična i posebno ranjiva, što se mora znati i uvažavati.

Rebalansom pokrajinksog budžeta umanjena su davanja za poljoprivredu.

Potrebna ulaganja u organsku proizvodnju

5. Šta vidite kao najveći izvozni potencijal srpske poljoprivrede?

Izvozni potencijali naše poljoprivrede su ogromni, i u primarnoj ratarskoj, voćarskoj, povrtarskoj i stočarskoj proizvodnji, kao i u prehrambenoj industriji - pored konvencionalne proizvodnje, posebno je značajna organska poljoprivreda kao izvozni potencijal.

Strategija F2F: Povećanje površina pod organskom proizvodnjom za 25 odsto do 2030.?

Potrebna su, stoga, mnogo veća ulaganja.

6. Da li biste neku od grana agrara subvencionisali više od ostalih – koju i zašto?

Svaku granu naše poljoprivrede treba subvencionisati znatno više, po ugledu na razvijene zemlje EU,
jer je to isplativo na duže staze. Posebno treba podržati razvoj organske proizvodnje hrane, za kojom postoji visoka tražna na svetskom tržištu, a za koju postoje odlični uslovi, potencijali i mogućnosti.

Nužno očistiti tržište od sive ekonomije

7. Kako biste unapredili domaće tržište poljoprivrednih proizvoda? Da li imate konkretne predloge mera?

Nužno je 'očistiti' tržište agrarnih proizvoda od nakupaca, preprodavaca, odnosno sive ekonomije. Omogućiti malim i srednjim farmerima lakši pristup potrošačima (posebno u gradovima), osim pijaca i na drugi način poput digitalne komunikacije, kućne dostave i slično. 

Velika razlika otkupne i prodajne cene jagode - proizvođači najviše na gubitku?

Zatim, boriti se potom protiv monopolista - inostranih i domaćih i omogućiti fer i slobodnu konkurenciju. Smanjiti dažbine na proizvodnju i promet agrarnim proizvođačima, učiniti farmere konkurentnijim.

8. Otvaranjem Srbije prema EU smanjuje se mogućnost zaštite domaćih proizvođača, a evropska roba iz uvoza puni police trgovačkih lanaca. Koje je vaše mišljenje - kako tu treba da se postavimo? Da li je domaći proizvođač dovoljno konkurentan za tu utakmicu?

Domaći agrarni proizvođač nije konkurentan u odnosu na strance. Zbog toga ih možemo zaštititi samo većim subvencijama, modernijom tehnikom i tehnologijom, biljim znanjem, umećem i organizacijom.

Beskamantni krediti za agrarne investicije

9. Mnoga se sela prazne, depopulacija sela je sve češća pojava. Šta predlažete, šta treba preduzeti da bi se to sprečilo? Na koji način biste zadržali mlade na selu ili privukli?

Dodelom, mladim agrarno obrazovnim parovima, deset hektara državnog poljoprivrednog zemljišta; oko 20.000 evra beskamatnog kredita za agrarne investicije sa grejs periodom otplate, beskamatne stambene kredite (ili dodela praznih kuća po selima), podsticaje za rađanje dece, dodela rasne stoke za razvoj stočarstva, ulaganje u seosku infrastrukturu (putevi, obdaništa, škole, domovi kulture).

Zadruga povezala tri jagodinska sela

Zatim, podsticanje udruživanja (kooperativa, zadruge, klasteri, agrarne komore).

10. Kako ocenjujete sistem konkursa i isplate poljoprivrednih subvencija? Da li imate i koje predloge za poboljšanje

Nužno je preduzeti antikorupcijske mere koje prate (godinama) sistem dodele poljoprivrednih subvencija, čime se neracionalno troše budžetska sredstva i stvara nepoverenje prema državi, što destimulativno deluje na poljoprivrednike. Pored toga, treba povećati agrarni budžet, kao i poljoprivredne subvencije.

 

Na naslovnoj fotografiji lider Koalicije za Kraljevinu Srbiju Žika Gojković


Tagovi

Poljoprivreda Srbije Izbori 2020 Srbija Parlamentarni izbori Koalicija za Kraljevinu Srbiju Tržište poljoprivrednih proizvoda Proizvođači Agrarna politika


Autorka

Julijana El Omari

Julijana El Omari je diplomirani novinar, a svoju specijalnost pronašla je u agro novinarstvu. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...