• Novca nikad dosta
  • 09.09.2019. 14:00

Krije li se iza požara u Amazoniji veliki svetski biznis s govedinom?

Goran Šafarek, diplomirani biolog iz Koprivnice, u sklopu naučnih ekspedicija u Amazoniji je boravio već tri puta. Nažalost, i sam se, kaže, uverio kako se Amazonska prašuma bez milosti uništava.

Foto: Goran Šafarek
  • 318
  • 16
  • 0

S obzirom da je Amazonija od nas udaljena oko devet hiljada kilometara, vesti o požarima u toj najvećoj svetskoj prašumi, koji su bili sastavni deo svih vesti tokom avgusta, a prema svemu sudeći, biće i dalje, mnogi i dalje doživljavaju kao nešto što se nas ovde ne tiče. Pogrešno!

Iako se ova kišna šuma prostire kroz nama dalekih devet država Južnoameričkog kontinenta, konkretnije, Gvajanu, Ekvador, Venecuelu, Boliviju, Surinam, Francusku Gvajanu, Kolumbiju, Peru te Brazil, gde desetine hiljada požara gutaju ova, kako ih naučnici nazivaju, pluća sveta, upravo iza ovog ogromnog dima, vidljivog i iz Svemira, razbistrio nam se pogled i na način funkcionisanja svetske privrede te pojasnilo zašto se u našim i prodavnicama drugih evropskih država, često nudi govedina uvezena iz navedenih država. U razgovoru nam je to pojasnio Goran Šafarek, diplomirani biolog iz Koprivnice, koji je, u sklopu naučnih ekspedicija u Amazoniji boravio već tri puta.

Vlasnicima zemlje nikad dosta

“Fokusiraću se sad na Brazil, na području na kom je ovoga leta planulo najviše požara, čak 80% više od proseka, ali njegove državne vođe, uporno odbija pomoć svetskih sila u gašenju. Bez zadrške se u celom svetu govori kako je većina požara namerno izazvana i niko takve informacije posebno ne opovrgava. Imam zaista razloga verovati u to, jer sam se tokom boravka tamo uverio kako se Amazonska prašuma bez milosti uništava. U svetu već duže traje velika potražnja za govedinom i brazilski vlasnici zemlje u tome su videli svoju priliku za zaradu.

Biolog Goran Šafarek u Amazoniji je boravio tri puta

U Brazilu postoji puno biznismena, čije se farme prostiru na hiljade hektara površina. Uzgajaju goveda i potrebno im je puno zemlje. S obzirom da je tamo zemljište relativno siromašno, a u pravilu ga ne oporavljaju, odnosno ne obogaćuju đubrištem kao mi ovde, nakon što ga ratarskim kulturama iscrpe, okrenu se toj prašumi i nastavljaju širenje.

A znamo da se drveća najlakše "rešiti" sečom ili požarima. Ta su rešenja, naravno jako loša, tim više što država prećutno to odobrava. Predsednik Brazila, Žair Bolsonaro (Jair Bolsonaro), koji je na tu dužnost stupio početkom ove godine, već je u svojoj predizbornoj kampanji govorio da na Amazoniju treba gledati kao resurs iz kojega se može što više izvući. Naravno, nije doslovno poručio da se počnu paliti požari, već je onako diplomatski dao do znanja, da će se, ukoliko se nešto i počne događati, praviti da to ne vidi. I zbog toga nije čudno što ga gotovo ljuti želja brojnih svetskih država oko pomoći u gašenjima tih ogromnih požara“, objašnjava nam Šafarek te dodaje kako nije reč samo o razvoju poljoprivrede, već i rudarstva i raznih drugih grana privrede.

Bolsonaro priznao: Moguće je da farmeri podmeću požare u amazonskoj prašumi

Još se sećamo kako je 2017. Evropska unija na jedno vreme zabranila uvoz mesa iz Brazila, jer je bilo zdravstveno neispravno, odnosno prestala je poslovati s komapnijama koje su krivotvorile deklaracije i takvo nam meso prodavale kao zdravo.

Negde se govedarstvo smišljeno uništava, a negde razvija po svaku cenu

Ipak, jasno je kako se nemoguće u potpunosti zaštititi od dolaska takve robe, jer sva ne dolazi direktno iz Južne Amerike, već na svom putu pristiže i preko drugih država. Drugim rečima i samoj EU teško se zaštititi od nekvalitetnog, ali jeftinog mesa s drugog kraja sveta.

Jer konce vuku veliki, svetski, uigrani timovi. Najsigurnije bi, naravno, bilo pojesti domaće goveđe meso.

Takođe, ovo je jedan, nažalost loš, primer, kako ljudi sami, bez puno razmišljanja i vođeni samo željom za profitom, dovode do klimatskih promena, koje već godinama i sami osećamo i kojih neće na kraju biti pošteđeni ni oni, koji ih uzrokuju. Ali, ne odustaju.

Amazonska prašuma, kaže, bez milosti se uništava godinama 

“Jasno da miris dima ovih ogromnih amazonskih požara mi tu ne osećamo, ali promene se itekako događaju. Šume su, možemo reći, kao neki sunđer koji upija ugljen dioksid, a kad izgore, velike količine tog hemijskoga jedinjenja ostaju u vazduhu i vazdušnim strujanjima lagano dolaze i do drugih delova sveta. To je jedan od primera kako se lokalni poremećaji pretvaraju u globalne. I tako vremenom dolazi do atmosferskih ekstrema, pa neka područja postaju hladnija, neka izrazito topla, negde pada previše kiše, a na drugo strani svoj danak ubire suša. 

Hoće li bogati početi razmišljati glavom, a ne novčanikom?

Čovečanstvo se treba zamisliti i nad svakim novim nestankom biljne ili životinjske vrste, a nepogode poput ovih požara, tome uvelike pridonose. Na primer u našim šumama na jednom hektaru imamo u proseku 10 vrsta drveća, dok se u Amazonskoj prašumi taj broj kreće oko 150. A celo područje još nije do kraja istraženo. Znači, neke će nestati i pre nego što su bile otkrivene“, ističe biolog Šafarek.

Stravični požari širom Amazona - dim se vidi čak iz svemira

U ovom smo slučaju na primeru aktuelnih ogromnih požara u Amazoniji, pokušali pokazati kako nas elementarne nepogode, koliko god se daleko do nas događale, ipak tiču. Jer priroda je takva. I zaista rastužuje činjenica, što je svakoga dana u svim delovima sveta sve više ljudi, koji na različite načine uništavaju i zagađuju životnu okolinu svih nas, a da su pritom vođeni samo mišlju kako će za njihova života još sve donekle biti u redu, a posle - koga briga.


Tagovi

Goran Šafarek Govedina Amazonija Požari Prašuma


Autorka

Sandra Špoljar

Sandra Špoljar

Autorka i upravna pravnica Sandra Špoljar je, na razne načine, tradicijom i porodično, povezana s poljoprivredom. Dugogodišnja je novinarka u oblasti poljoprivrede.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi