Nema odmora: Učenici hrane krave, popravljaju traktore, beru voće

Poljoprivredni radovi, bilo da je u pitanju stočarstvo, povrtarstvo ili voćarstvo, ne znaju za godišnje doba. To važi i za učenike Poljoprivredne škole Valjevo koji stručnu praksu obavaljuju tokom raspusta. Radovi oko stoke, branje plodova, orezivanje, pa i žetveni radovi, samo su deo poslova koji se moraju obaviti svakog dana.

Iako je raspust vreme kada većina ne uči i uživa u slobodnom vremenu, učenici ove škole svakodnevno u grupama dolaze na školsku ekonomiju.

Svako ima svoj zadatak

Stručna praksa organizovana je prepodne svakog dana. U zavisnosti od smera koji pohađaju, dobijaju i zaduženja.

"U grupama je svakodnevno 25 učenika, podeljeni su u četiri grupe. Letnja praksa počinje odmah po završetku teoretske nastave, početkom juna. Obavljaju je svi učenici, shodno nastavnom planu i programu", kaže profesor praktične nastave u Poljoprivrednoj školi Valjevo Nebojša Živković.

U poljoprivredi proizvodni proces traje 365 dana u godini, a najviše posla ima tokom leta kada je u pitanju ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo. Kako kažu u školi, određeni poslovi za obuku učenika mogu se izvoditi samo u određenim agrotehničkim rokovima, poput žetve, kalemljenja, nege i berbe povrća i voća.

"Kada govorimo o povrtarskoj grupi predmeta, tu je najvažnije da nauče praktično negu useva, plevljenje, okopavanje, prihranjivaje, pa sve do branja. Posebno je važno da zalivanje kada su ovako visoke temperature."

Kako priča naš sagovornik, svaki učenik ima svoje zaduženje.

"Poljoprivrednim tehničarima četvrte godine primarni su predmeti iz grupe sočarske proizvodnje. Oni su zaduženi da obavljaju sve poslove na delu ekonomije gde su smeštene životinje i gde se obavlja stočarska proizvodnja", kaže ovaj profesor.

Raditi se mora... 

Ovakav model stručne prakse tokom letnjeg raspusta praktikuje se u ovoj stručnoj školi već dugi niz godina. Kao i u svim poslovima, učenici različito reaguju.

"Kada govorimo o rezultatima, sve zavisi od učenika do učenika", kaže Živković i dodaje da su zadovoljni odnosom učenika prema poslu.

"Odgovorno obavljaju sve. Postoji velika zainteresovanost, naročito učenika koji dolaze iz domaćinstava gde već imaju poljoprivrednu proizvodnju. Kod njih je interesovanje neverovatno veliko."

Sunce peče, ali izdržava se

Posla ima i na uređenju botaničke bašte, gde mora da se oplevi trava i okopaju ruže. Uglavnom je to posao koji im nije težak, jer ga većina obavlja i kod kuće. Iako je vruće u plasteniku, učenici kažu da sve ono što treba da se obavi i nije toliko teško.

"Praksa nije toliko naporna, jedino smeta jako sunce, ali izdrži se", kaže učenica Jelena Kovačević dodajući da voli poljoprivredu i planira da upiše smer ratarstvo na poljoprivrednom fakultetu.

"Naš dan počinje prozivkom u 7.30 u mašinskom parku, onda nas rasporede i krećemo da radimo. Najviše volim da sam u nekom od plastenika, a ne volim da radim u voćnjaku."

Od prakse do posla: Firme među studentima traže buduće kolege

Kako nam pričaju vredni srednjoškolci, rade u grupi, pa im brzo prođe tih četiri do pet sati prakse. 

"Inače imam u selu domaćinstvo i pomažem koliko mogu. Iako sam upisao Poljoprivrednu školu i jedno vreme razmišljao da se time bavim, ipak neću i imam neke druge planove", kaže učenik završne godine opšteg smera Aleksa Matić.

Hrane krave, popravljaju mašine

Učenici veterinarskog smera imaju zadatak da brinu o životinjama. Dan im počinje tako što prvo moraju da daju seno kravama, a potom da se pozabave higijenom u objektima u kojima su smeštene. Ipak, posao brzo završe jer se sve
redovno održava.

Za učenike voćarskog smera planom je predviđeno da budu angažovani za berbu i kalemljenje, a tehničari hortikulture se brinu o botaničkoj bašti, parku, sadnji cveća.

U školi postoji i smer rukovalac mehanizacijom i zadatak učenika koji ga pohađaju je da sa svojim profesorima održavaju sve mašine koje poseduje školska ekonomija.

Otvoren nov obrazovni profil u futoškoj poljoprivrednoj školi 

Sve što postoji i gaji se na školskom imanju ima i svoju upotrebnu vrednost. Jedan deo se prerađuje u pekari, mlekari i mesari, kao i u radionici za preradu voća i povrća, a deo se prodaje.

Školska ekonomija se tako finansira iz sopstvenih sredstava, a sve ono što se zaradi prodajom, ulaže se u nova sredstva i opremu.