• Podsticaji u poljoprivredi
  • 14.09.2019. 14:00

Ostali bez posla, vratili se na selo i osnovali farmu ovaca

Porodica Minić iz Sekuriča kod Rekovca u poslednjih sedam godina uvećalo je svoju farmu ovaca rase virtemberg sa 14 na 135 i to kako kažu zahvaljujući podsticajnim sredstvima države.

Foto: Agroklub
  • 191
  • 9
  • 0

Poljoprivredno gazdinstvo Minić je jedan od primera kako se, uz pomoć podsticaja države, može proširiti i razviti poljoprivredna proizvodnja.

Vlasnik gazdinstva Mladen Minić kaže da bez pomoći države, u vidu subvencija i podsticaja, njegova porodica ne bi uspela da ostvari dovoljne prihode za život od bavljenja poljoprivredom. Planira da svoju farmu proširi umatičenim grlima, a kako bi uspeo u tome potrebna mu je dodatna pomoć. Stoga, čeka konkurs nadležnih institucija kako bi se prijavio za podsticajna sredstva. Dokumentaciju je, kaže, već pripremio.

"Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta," ocenjuje Mladen.

Čaba Boršoš iz Adorjana ima najbrojnije stado ovaca rase virtemberg u Srbiji

Vratio se na selo pre sedam godina

Život ga je ka poljoprivredi odveo potpuno neplanirano i slučajno. Ovaj tridesettrogodišnjak želeo je da upiše Kriminalističko-policijsku akademiju u Zemunu, ali nije uspeo da položi prijemni ispit. Nakon toga, odlučio se za Poljoprivredni fakultet koji je, pre njega, upisao njegov brat Miloš.

Nije planirao ni da se vrati životu na selu. Ipak, posle svega se odlučio za poljoprivredu koja danas za njega predstavlja pravi izbor u poslovnom smislu. Postao je i predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije. Svoje iskustvo deli sa drugim mladim poljoprivrednicima koji žele da pokrenu svoj biznis i rado deli savete o tome.

Mladen se vratio na selo 2012. godine, a tri godine ranije i njegovi roditelji. Glavni razlog njihovog povratka bio je ostanak bez posla.

"Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan”, priča Mladenova majka Nada Minić

Raja uzgaja ovce i u 88. godini

Kupine na površini od 75 ari 

Njen suprug Nebojša Minić takođe kaže da nije bilo lako početi ispočetka i razviti proizvodnju da se može živeti od nje.

"Krenuli smo od nule, ali uspeli smo da renoviramo kuću i da živimo od poljoprivrede. Međutim, radimo 26 sata dnevno," šali se Nebojša.

Ova porodica bavi se i uzgajanjem kupina već šest godina. Njihove kupine prostiru se na površini od 75 ari. Kako bi uspeo da nadomesti pad otkupne cene kupine, koji je prisutan dve godine unazad, Mladen je počeo da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće i, zahvaljujući tome, uspeva da ostvari odgovarajuće prihode od ovog voća.

"U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona," ocenjuje Mladen.

Mladen Minić planira da ubuduće napravi i hladnjaču za kupine u ovom delu Srbije, pišu Večernje novosti.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Poljoprivredna proizvodnja Porodica Minić Mladen Minić Nada Minić Nebojša Minić


Autorka

Andrijana Glišić

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi