Otvorena najveća evropska farma za vertikalni uzgoj povrća na 14 etaža

Kako broj stanovnika u gradovima raste, inovatori traže nove načine uzgajanja hrane, uz što manju potrošnju resursa kao što su zemljište i voda. 

Jedno od rešenja koje se uvodi širom sveta su i vertikalne farme na kojima se usevi proizvode u više nivoa, najčešće u kontrolisanoj sredini. 

Jedna takva, najveća u Evropi, otvorena je u glavnom gradu Danske, Kopenhagenu. Tamo je industrijska hala pretvorena u prostor za vertikalan uzgoj salate, začinskog bilja i kelja.

Farma površine 7.000 m² 

Povrće će biti uzgajano na 14 etaža koje se pružaju od poda do krova, a plan je imati berbu 15 puta godišnje, uprkos tome što ne rastu u zemlji niti dobiju sunčevu svetlost. 

Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj, a biljke će rasti uz pomoć LED svetla.

Važnost rasvete za gajenje biljaka u zatvorenom prostoru

Vertikalna farma prostire se na 7.000 m². Iz kompanije poručuju da će se za dve godine u njoj moći uzgajati i plodonosno povrće, a za pet do deset i korenasto.

1.000 tona povrća godišnje

Inače, ova farma je plod saradnje "Nordic Harvest"-a i tajvanske grupe "YesHealth", a težiće godišnjoj proizvodnji od 1.000 tona povrća.

"Nudimo održiviji način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode", rekao je osnivač Nordic Harvest-a, Anders Riemann za Reuters.

Farme u podzemnoj: Uzgoj u visoko kontrolisanim uslovima, bez korišćenja pesticida

Ali, ovi urbani objekti nisu naišli na dobrodošlicu poljoprivrednika koji, kako piše barrons, smatraju da je tako u pitanje dovedena njihova sposobnost da nahrane planetu, a osvrnuli su se i na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.

Ne koriste pesticide?

Međutim, Riman nabraja aktere koji pozitivno deluju na sredinu, kao što je uzgoj u blizini potrošača, korišćenje zelene energije, ali i to da povrće proizvode bez upotrebe pesticida.

Da li je vertikalni uzgoj odgovor na zdraviju i kvalitetniju hranu?

Treba napomenuti kako je, prema podacima Svetske banke, u 2016. godini oko 37 odsto zemljine kopnene mase upotrebljeno za poljoprivredu. Ali, klimatske promene mogu ugroziti dostupnost zemljišta za uzgoj, a iz Svetskog programa za hranu upozoravaju da je četvrtina proizvodnih površina degradirana, što je dovelo u pitanje bezbednost hrane.