Povratak na selo sada podrazumeva i posedovanje digitalnih veština

Prema statističkim podacima od 4.700 sela u Srbiji, pusto je oko 1.200, a cifre govore i da je oko 150.000 kuća prazno. Vlada Srbije i lokalne samouprave kroz određene vidove subvencija pokušavaju da stimulišu pre svega one koji su na selu tu ostanu, ali i da mladi bračni parovi dobiju motivaciju da život nastave u nekom seoskom području. 

Bračnim parovima u Vojvodini po milion dinara za kupovinu seoskih kuća

Tijana Nikić je udobnost novosadskog života zamenila za život u selu Paune kod Valjeva. Sa suprugom i troje dece preselila se u ovo živopisno selo, desetak kilometara udaljeno od Valjeva.

"U ovom selu započeli smo jednu lepu priču u vezi sa zdravom hranom. Moj projekat je bio da oformim farmu koza, da se bavimo kozjim proizvodima. Naučila sam da muzem, da pravim kozji sir i jednostavno prepoznala sam se u tome. Najžalije mi je što to nisam ranije počela. Deca su zdrava i oni su budućnost, a mislim da što više treba podržati selo i nas mame", kaže Tijana kroz osmeh.

Prevagnula je želja za prirodom

Na pitanje može li da se živi na selu, kaže da njena porodica za sada nekako to uspeva, jer imaju veliku i želju, volju, ali i veru.

"Prolazimo kroz sve kroz šta prolaze svi drugi stanovnici sela. Nekad se dešavalo da po tri meseca nemamo vode, a imam troje dece. Perem na ruke, a živela sam u gradu, prvo sa roditeljima, posle u devojačkom stanu gde sam imala sve, što se kaže od igle do lokomotive, ali prevagnula je želja za prirodom", kaže Tijana. 

"Budućnost pripada našoj deci"

Ono što je želja porodice Nikić je da korak po korak izgrade malo carstvo domaćih životinja.

"Ponosna sam na svoje gazdinstvo i smatram da treba hrabro koračati napred u susret svim eventualnim preprekama u seoskom ambijentu koje ćemo samo uz božiju pomoć savladati. Budućnost pripada našoj deci i treba se boriti za njih, mora se čuti šta su potrebe mama sa sela i da se obrati pažnja na potrebe porodica u ruralnim područjima".  

Nikići su posebno ponosni na svoj proizvod, stari kozji sir u marinadi od maslinovog ulja sa svežim i suvim začinima, a za domaću rakiju šljivovicu "Zlatna rosa" više puta su nagrađeni na Novosadskom sajmu.

Biti poljoprivrednica, mama i stručno se usavršavati

Iako porodica i imanje zahtevaju dosta vremena, Tijana je uspela da sa svim tim obavezama uskladi i predavanja koja su imala za cilj, da se ženama i mamama koje žive na selu i imaju želju da se bave prodajom poljoprivrednih proizvoda, omogući da unaprede svoja znanja i sposobnosti u oblasti praktičnog korišćenja informacionih tehnologija. 

Ženama na selu potreban ravnopravniji pristup digitalnim veštinama

"Mi moramo da pratimo neke savremene tokove. Sve mame koje su pratile ova predavanja imaju svoje stranice na fejsbuku i instagramu, a sada učimo kako da napravimo sajt. Kupila sam foto aparat i želim sama da uređujem svoj sajt."

Mame koje svoje proizvode prodaju putem interneta

Interenet prodaja poljoprivrednih proizvoda je neophodna u današnje vreme, smatra i Ivana Radivojević koja se bavi proizvodnjom prirodnim proizvodima za zdravlje, lepotu i sport. 

"Ti prirodni proizvodi su se pokazali kao nešto što je potrebno da postoji na našem tržištu. Radim to već dve godine, imam već određeni broj kupaca, nešto se prodaje u trgovini, a nešto putem dostave paketa na kućnu adresu, što je današnjim potrošačima veoma bitno", kaže Ivana. 

'Cveta' onlajn trgovina, ali ne mogu svi kupci do slobodnog termina isporuke

I Mia Tadić iz sela Jasenice je jedna od mama koja živi na selu i svoje proizvode plasira putem sajta ili stranice na nekoj društvenoj mreži, a njena porodica se bavi prodajom priplodnih grla ovaca.

"Mi smo mlada farma i bavimo se gajenjem romanovskih ovaca u Srbiji. Prva grla smo nabavili u januaru 2014. Prvo smo se dobro informisali, učili obilazili druge farme, a želja nam je da lepo negujemo naše ovce i da nastavimo da razvijamo ovu plemenitu rasu, ali prvenstveno će akcenat biti na selekciji i priplodu", kaže Mia.