• Banka semena
  • 24.07.2020. 17:00
  • Kolubarski okrug, Mionica

Povratak starih sorti: Semena bakvače, kaluđerke i ranke uskoro dostupne svima

Ne treba svi da gaje sve, bitno je da postoji geografska specifičnost, jer je to osnova turizma koja se bazira na lokanoj gastronomiji, odnosno agroturizma, koji je u svetu sve popularniji.

Foto: Facebook/ Ekološki pokret "Okvir života"
  • 465
  • 23
  • 0

Očuvanje starih sorti i širenje njihove proizvodnje i dalje je primarni cilj Lokalne banke semena koju je je prošle godine osmislio i pokrenuo Ekološki pokret "Okvir života" iz Mionice. Kako kažu, gotovo svako ko je nekada probao ukus i osetio miris neke stare sorte voća ili povrća, želi to opet da iskusi. Upravo zbog toga, ovaj Pokret želi da autohtone sorte vrati na srpske trpeze, ali i da ih ponude stranim i domaćim turistima u sklopu razvoja agroturizma.

Lokalna banka semena, osim u Mionici, dobila je svoje 'ekspoziture' u Moravičkom, Zlatiborskom i Pirotskom okrugu, a cilj je da se ona raširi po čitavoj Srbiji, kako bi ljudi razmenjivali kulture iz svih krajeva naše zemlje

Banka semena pruža nove mogućnosti poljoprivrednicima

"Epidemija virusa korona dosta nam je pomogla u tome, jer su ljudi shvatili da prave vrednosti nisu u materijalnim stvarima, da vam skup automobil ne može pomoći u ovakvim situacijama, i da jedino čemu treba da se posvetimo jesu sopstveni mir i zdrava hrana. Ta hrana upravo leži u starim sortama", navodi Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta "Okvir života".

Tražite na lokalnim pijacama

Najveće interesovanje, kada su u pitanju stare sorte žitarica, vlada za sortom kukuruza osmak, koji daje izuzetno slatko brašno od koga je proja jako uskusna, kažu iz ovog pokreta. Petrovićeva predlaže svakom ko želi zdravo da se hrani, da namirnice nabavlja na manjim lokalnim pijacama, na kojima mnogo češće mogu da se nađu stare sorte. U Beogradu ih ima retko i uglavnom mogu da se nađu jabuke kolačare ili kruške visuljke. 

"Ove godine želimo i da započnemo temu komercijalizacije, odnosno da vidimo šta možemo da ponudimo ljudima iz grada, koji je to kvalitet, šta će biti pogodno za masovniju proizvodnju. Jako bitan aspekt je mapiranje na Staroj planini, gde ove godine planiramo da napravimo malo ogledno dobro, odnosno kolekciju sorti iz lokalne sredine, da bi ljudi mogli da uživaju u njima i uzmu kalem grančicu, ukoliko im je potrebna. Nastavljamo i sa slanjem semena starih sorti, tako da za jesen spremamo nove pakete."

Važna geografska specifičnost

Prema rečima naše sagovornice, svaki kraj ima svoje specifičnosti kojih treba da se drži. Ne treba svi da gaje sve, bitno je da postoji geografska specifičnost, jer je to osnova turizma koja se bazira na lokanoj gastronomiji, odnosno agroturizma, koji je u svetu sve popularniji.

Uskoro malo ogledno dobro na Staroj planini sa lokalnim sortama, najavljuje Ivana

Ekološki pokret "Okvir života" planira i dve besplatne škole kalemljenja, na Staroj planini i u Mionici, a njihov osnovni zadatak jeste obuka ljudi iz malih gazdinstava da prekaleme sorte na svom imanju, a to su znanja koja su jako važna za održivost lokalne banke semena. Ljudi koji imaju stare sorte mogu da se jave Pokretu, a o njihovim aktivnostima mogu da se informišu na fejsbuk stranici ove organizacije. 

Metlaša, slatkača i arapka

Biolog Petar Popović smatra da je svaka sorta jabuke i kruške oduvek imala veliki značaj za čoveka, bilo da se izvozila, sušila, koristila za pite ili kolače.

"Srpski seljak je genetičar. On je godinama sebi odabirao voćku prema podneblju i svojim potrebama. Sve ostalo što je sada na sceni jeste hemija i ogroman trošak intezivne nege", upozorava Petrović. 

Autohtone sorte voćaka - bogatstvo Balkana

Od starih sorti šljiva on ističe petrovaču, belovaču, crvenu ranku, bolujaču, metlaša, i to su, kako kaže, izuzetne rakijske šljive. 

"Požegača ima nekoliko klonova, koje su industrijske šljive, koje je šteta stavljati u rakiju, jer daju kvalitetan pekmez, suvu šljivu i druge proizvode od šljive. Što se jabuka tiče, postoje zimske, zatim kolačara, tikvaja, slatkača, zelenika i druge, i svaka ima svoju osobenost - neke su slatke, neke kisele, neke mogu dugo da opstanu, na primer zelenika i slatkača mogu da stoje do maja", priča Petrović. 

Takođe, ističe i stare sorte kruške kojih ima dosta, kao što su arapka koja može da naraste i do kilograma. Bakvača se suši i dobra je kada ugnjili. Ima i mnogo letnjih: vidovnjača, ilijnjača, a mitrovača je karakteristična po tome poslednja uzri. 

Raširiti stare sorte

Lokalna banka semena nastala je 2019. godine, zahvaljujući grantu Nacionalne koalicije za decentralizaciju u okviru projekta "Tvoje mesto u Srbiji". Predstavlja koncept gajenja starih sorti na farmama. To znači da se te sorte gaje aktivno, ne čuvaju se u frižiderima i zamrzivačima, već se svake godine seme sakuplja, daje se građanima i vraća se nazad.

Sama banka semena ima zadatak ne samo da sačuva stare sorte, nego i da ljude motiviše da se time bave, da sorte raširi što više i da ih vrati na naše trpeze, objasnila je Ivana Petrović. 


Tagovi

Banka semena Stare sorte Ivana Petrović Ekološki pokret "Okvir života" Petar Popović Gajenje starih sorti Crvena ranka Bakvača Vidovnjača Metlaša


Autorka

Julijana El Omari

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

[Kviz] Sveznalica ili neznalica? #ječam

Koliko znaš o ječmu? Odgovori na pitanja iz kviza i saznaj jesi sveznalica ili neznalica? Loading…

Pročitaj celu belešku