Stare autohtone sorte drvenastih vrsta voćaka na području Balkana predstavljaju dragocen materijal, kako u pogledu njihovog komercijalnog korišćenja, tako i u pogledu uvođenja u oplemenjivačke programe, u cilju stvaranja novih sorti poboljšanih bioloških i proizvodnih osobina.
Savremena voćarska proizvodnja podrazumeva gajenje sorti izvanrednih bioloških i proizvodnih osobina u cilju maksimalne realizacije potencijala rodnosti uz odgovarajući kvalitet ploda, odnosno postizanje što boljih ekonomskih efekata. Stoga oplemenjivački programi u svetu podrazumevaju stvaranje visokoprinosnih sorti odgovarajuće namene plodova, krupnoće plodova u skladu sa namenom, njihove transportabilnosti, mogućnosti čuvanja bez gubitka kvaliteta, visokih parametara hemijskog sastava i organoleptičkih osobina plodova, poželjnog habitusa i arhitekture stabla u cilju olakšane primene agrotehničkih i pomotehničkih mera, kao i mera zaštite.
Sve izraženija potreba za biološki vrednom i organski proizvedenom hranom, "voćkama koje se ne prskaju", "zdravim plodovima" i tako dalje, uslovljava konstantnu tražnju za autohtonim sortama, koje su dobro prilagođene agroekološkim uslovima areala rasprostiranja, i za koje su proizvođači i potrošači tradicionalno vezani.
Otuda se često može čuti da nema šljive bez požegače, rakije bez crvene ranke, jabuke bez budimke, kožare, kolačare, itd. Često ovakve konstatacije nisu daleko od istine, kada se, na primer, ima u vidu neprevaziđeni kvalitet požegače koja je, nažalost, izgubila trku sa savremenim sortama prvenstveno zbog osetljivosti na virus šarke šljive. Proizvodnja plodova ovakvih sorti često nema karakter intenzivne, već uglavnom okućničke proizvodnje za potrebe domaćinstva, ili ograničena i bliska tržišta.
Region Balkana je izuzetno bogat autohtonim sortama različitih drvenastih vrsta voćaka, pri čemu neke od njih imaju širi areal rasprostiranja, kao i određeni komercijalni značaj (npr. klonovi oblačinske višnje). Neke od ovih sorti su karakteristične za uža geografska područja (feketićka višnja u Bačkoj, maraska u Dalmaciji, makedonske sorte trešnje ohridska crna i dolga šiška, itd.). Zbog sortnih specifičnosti koje se ispoljavaju isključivo u njihovom arealu rasprostiranja, gajenjem ovakvih sorti za stonu potrošnju ili preradu (sušenjem, proizvodnjom kvalitetnih alkoholnih pića i sl.), naročito uz zaštitu geografskog porekla proizvoda, mogu se postići odlični rezultati.
Uvođenjem koncepta organske proizvodnje voća interesovanje za gajenjem autohtonih sorti se povećava, jer su neke od njih nosioci gena za otpornost prema glavnim prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
S obzirom na mali broj genotipova u pedigreu današnjih komercijalno najznačajnijih sorti, opšti trendovi u oplemenjivanju voćaka su bazirani na traganju za korisnim varijantama agronomski važnih osobina i intenzivnijem uvođenju autohtonih sorti kao roditeljskih.
Ubrzana urbanizacija i intenziviranje polјoprivrede dovode do uništavanja lokalnih populacija i pojedinačnih genotipova različitih vrsta voćaka. Sporadični, uglavnom kratkoročno finansirani i nedovoljno organizovani, pokušaji očuvanja ovog dragocenog materijala sprovode se u pojedinim naučnoistraživačkim institucijama, i značajno doprinose sprečavanju gubljenja i erozije genetičkog materijala. Ipak, organizovanija briga za ovim dragocenim materijalom od strane nadležnih institucija država bivše Jugoslavije često izostaje, ili je nedovoljna. Poseban problem u njihovom očuvanju i korišćenju predstavljaju različita imena za istu sortu, koja često uključuju upotrebu lokalizama i geografskih odrednica u njihovim nazivima.
Iako postoje izvanredni primeri saradnje naučnih radnika Balkana u ovoj oblasti, neophodan je organizovaniji zajednički pristup u prikupljanju, očuvanju, evaluaciji i održivom korišćenju ovakvog materijala u regionalnim komercijalnim i oplemenjivačkim poduhvatima. Ujednačeni pristup u prikupljanju, ispitivanju i razmeni podataka, formiranja kolekcija i stvaranja jedinstvene baze podataka bi u značajnoj meri unapredio rad na očuvanju germplazme voćaka Balkana.
Tagovi
Autorka
Kvalitet maline dobar, prinosi manji. Mogu li se proizvođači nadati ceni od 500 din/kg?
Počela treća sezona akcije "Spasimo voćare". Evo kako da se pridružite
Berba višanja: Prinos znatno smanjen, otkupna cena nikad viša
Malinari se nadaju višoj ceni i strepe: Suša bi mogla da "obere" rod pre vremena
Letnji hit na tržištu: Kako lubenica pokreće globalnu trgovinu
Malinari se nadaju višoj ceni i strepe: Suša bi mogla da "obere" rod pre vremena
Neuništiva crvena ribizla: Voli sunce i beli luk, a neke voćke ne podnosi
Borovnice porodice Stojmenović iz okoline Vranja: Sočne, domaće, bez hemije
Damir Senjan
pre 3 dana
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 3 dana
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
