Autohtone sorte voćaka - bogatstvo Balkana

Savremena voćarska proizvodnja podrazumeva gajenje sorti izvanrednih bioloških i proizvodnih osobina u cilju maksimalne realizacije potencijala rodnosti uz odgovarajući kvalitet ploda, odnosno postizanje što boljih ekonomskih efekata. Stoga oplemenjivački programi u svetu podrazumevaju stvaranje visokoprinosnih sorti odgovarajuće namene plodova, krupnoće plodova u skladu sa namenom, njihove transportabilnosti, mogućnosti čuvanja bez gubitka kvaliteta, visokih parametara hemijskog sastava i organoleptičkih osobina plodova, poželjnog habitusa i arhitekture stabla u cilju olakšane primene agrotehničkih i pomotehničkih mera, kao i mera zaštite.

Stare sorte su tražene

Sve izraženija potreba za biološki vrednom i organski proizvedenom hranom, "voćkama koje se ne prskaju", "zdravim plodovima" i tako dalje, uslovljava konstantnu tražnju za autohtonim sortama, koje su dobro prilagođene agroekološkim uslovima areala rasprostiranja, i za koje su proizvođači i potrošači tradicionalno vezani. 

Otuda se često može čuti da nema šljive bez požegače, rakije bez crvene ranke, jabuke bez budimke, kožare, kolačare, itd. Često ovakve konstatacije nisu daleko od istine, kada se, na primer, ima u vidu neprevaziđeni kvalitet požegače koja je, nažalost, izgubila trku sa savremenim sortama prvenstveno zbog osetljivosti na virus šarke šljive. Proizvodnja plodova ovakvih sorti često nema karakter intenzivne, već uglavnom okućničke proizvodnje za potrebe domaćinstva, ili ograničena i bliska tržišta. 

Loznica: Stare sorte voća i kruške koje rađaju dva puta

Bogatstvo Balkana

Region Balkana je izuzetno bogat autohtonim sortama različitih drvenastih vrsta voćaka, pri čemu neke od njih imaju širi areal rasprostiranja, kao i određeni komercijalni značaj (npr. klonovi oblačinske višnje). Neke od ovih sorti su karakteristične za uža geografska područja (feketićka višnja u Bačkoj, maraska u Dalmaciji, makedonske sorte trešnje ohridska crna i dolga šiška, itd.). Zbog sortnih specifičnosti koje se ispoljavaju isključivo u njihovom arealu rasprostiranja, gajenjem ovakvih sorti za stonu potrošnju ili preradu (sušenjem, proizvodnjom kvalitetnih alkoholnih pića i sl.), naročito uz zaštitu geografskog porekla proizvoda, mogu se postići odlični rezultati.

Uvođenjem koncepta organske proizvodnje voća interesovanje za gajenjem autohtonih sorti se povećava, jer su neke od njih nosioci gena za otpornost prema glavnim prouzrokovačima bolesti i štetočinama.

S obzirom na mali broj genotipova u pedigreu današnjih komercijalno najznačajnijih sorti, opšti trendovi u oplemenjivanju voćaka su bazirani na traganju za korisnim varijantama agronomski važnih osobina i intenzivnijem uvođenju autohtonih sorti kao roditeljskih. 

Autohtone sorte voća pogodne za organsko gajenje

Neophodnost očuvanja

Ubrzana urbanizacija i intenziviranje polјoprivrede dovode do uništavanja lokalnih populacija i pojedinačnih genotipova različitih vrsta voćaka. Sporadični, uglavnom kratkoročno finansirani i nedovoljno organizovani, pokušaji očuvanja ovog dragocenog materijala sprovode se u pojedinim naučnoistraživačkim institucijama, i značajno doprinose sprečavanju gubljenja i erozije genetičkog materijala. Ipak, organizovanija briga za ovim dragocenim materijalom od strane nadležnih institucija država bivše Jugoslavije često izostaje, ili je nedovoljna. Poseban problem u njihovom očuvanju i korišćenju predstavljaju različita imena za istu sortu, koja često uključuju upotrebu lokalizama i geografskih odrednica u njihovim nazivima.

Iako postoje izvanredni primeri saradnje naučnih radnika Balkana u ovoj oblasti, neophodan je organizovaniji zajednički pristup u prikupljanju, očuvanju, evaluaciji i održivom korišćenju ovakvog materijala u regionalnim komercijalnim i oplemenjivačkim poduhvatima. Ujednačeni pristup u prikupljanju, ispitivanju i razmeni podataka, formiranja kolekcija i stvaranja jedinstvene baze podataka bi u značajnoj meri unapredio rad na očuvanju germplazme voćaka Balkana.