Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Protest
  • 26.11.2023. 21:20
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Kisač

Sastanak u Kisaču: Šta je rečeno o dizelu, tržištu, subvencijama, PIO dugu?

Zaključak je da će Vlada "videti" sa NIS-om oko tri glavna pitanja u vezi sa povlašćenim dizel gorivom, sastanak Radne grupe o tržištu je zakazan za sredu (29.11), a o subvencijama raspravljaće se na sledećem sastanku, ali sa svim udruženjima poljoprivrednika.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 12.073
  • 692
  • 1

Na sastanku u Kisaču (26.11.) koji je trajao pet sati povodom aktuelnih protesta, prisustvovali su predstavnici poljoprivrednika iz četiri udruženja koja su pokrenula proteste i sa druge strane devet predstavnika iz Vlade, resornog ministarstva i novosadske Produktne berze.

Poljoprivrednici došli spremni sa argumentima i primerima, dok je premijerka u tehničkoj Vladi Ana Brnabić pokazala volju i inicijativu da se stvari reše. Ministarka Jelena Tanasković je podsećala na važeće zakone i uredbe i aktuelno stanje.

Novinarke Agrokluba i Agroportala prisustvovale su sastanku u službi zapisničarki, na zahtev poljoprivrednika.

Gorivo

Sastanak je krenuo sa pitanje dizela.

Kako je već prihvaćena refakcija od 50 dinara na litru goriva na NIS-ovim pumpama (129 + 50 dinara po litru), poljoprivrednici su tražili da se isto obezbedi za ostale pumpe proizvođačima kojima nije teritrijalno blizu NIS-ova. Međutim, ministarka je podsetila da je to nemoguće obezbediti, s obzirom na važeću uredbu kojim se obavezao NIS, jer je država delimični vlasnik istog.

Miroslav Matković ispred Subotičkih poljoprivrednika je istakao da se onda javlja problem transporta, ali i maksimalno dozvoljene količine natočenog goriva - dva puta po 60 litara dnevno. Takođe, i dalje stoji pitanje podnetih zahteva za agrokartice koji su dugo u obradi, kako kasnije otkrivamo - 5.000.

Ovo pitanje se završilo tako što se Brnabić obavezala da će kontaktirati NIS i pitati:

  • Da li gorivo mogu da dostavljaju cisternama na određene adrese poljoprivrednicima?
  • Da li ograničenje od 120 litara dnevno može da se poveća na 400 l?
  • Da li može da se ubrza izdavanje agrokartica do kraja godine?
Prva tačka dnevnog reda je brzo završena

Ministarka je napomenula da će 1. januara 2024. doneti novu Uredbu kojom će obavezati NIS da ne ukidaju kartice, pošto je bilo "govorkanja" u javnosti i o tome.

Šta, ako padne cena goriva da li će i onda biti povraćaj od 50 dinara, pitao je Marko Gabrić, ministarka je odgvorila potvrdno.

Berze

Sledeće pitanje bilo je o tržištu.

"Mi želimo da dobijemo onu cenu koja nam pripada. Želimo da kod nas funkcioniše zemlja kao u razvijenim državama. I ljudima sa berze i nama odgovara da se tržište uredi, da li vi (država) možete da nam pomognete?", upitao je Daniel Kovačić koji će biti jedan od dva predstavnika poljoprivrednika u Radnoj grupi o tržištu i dao primer da kao poljoprivrednik sa hartijama od vrednosti može da traži od banke kredit (subvencionisan od strane ministarstva), te kad naplati robu može da vrati kredit.

"Mi tražimo da svako zrno prođe kroz berzu, da se u svakom trenutku zna cena, kako bi se sprečio monopol jer mi se i sa subvencijama nosimo sa svim izazovima na tržištu."

Predstavnici poljoprivrednika

Brnabić je rekla da ne vidi problem da se to uradi.

"Problem je kad oni (strani kupci) kažu - pošaljite, ja ne mogu to da prikupim", istakla je premijerka.

"To uradite preko berze, preko izvoznika i skladištara", dao je primer Mileta Slankamenac.

Put do uređenog tržišta: Od protesta do razumevanja kako funkcionišu berze?

Pošto su sastanku prisustvovali i predstavnici berze, povodom ovog predloga oglasila se i direktorka Produktne berze Novi Sad Branislava Stojakov.

"Tržište je slobodno, ako neko ne vidi interes u berzanskom trgovanju, on se neće pojaviti na berzi", rekla je Stojakov.

Problem skladištara

Poljoprivrednici su dalje istakli da skladištari manipulišu robom, te mešanjem u silosima robe lošeg kvaliteta i dobrog, poljoprivrednik koji je dostavio dobro zrno bude oštećen cenovno.

"Mi ne dobijamo cenu prema kvalitetu, te kupac iz Italije traži određenu robu i plati je, ali ne plati nama", pojasnio je Slankamenac, a na to je ministarka dala predlog.

Zakonom propisano umanjenje naknade za odvodnjavanje, kome i pod kojim uslovima?

"Moramo da definišemo da skladištar mora da izda papir (skladišnicu) kojim se određuje kvalitet primljene robe, dajte da ih stavimo u zakonodavni okvir", kaže Tanaskovićeva, a Brnabić je dodala da treba da se iscrta put od njive do izvoza, kako bi se utvrdili gde se sve javljaju problemi.

Ova tačka završena je zaključkom da će u sredu (29.11.) biti prvi sastanak Radne grupe za pitanje tržište o čemu će se raspraviti o detaljima ove teme.

Subvencije

Na ovom pitanju je "stvar" zapela, te su se tenzije sa obe strane pregovarača podigle. Podsetimo, poljoprivrednici su tražili 300 evra po hektaru, a država im je ponudila 18.000 dinara po hektaru direktnih davanja plus 17.000 dinara kroz pravdanje računa kupljenog sertifikovanog semena.

Kasnije u toku rasprave, došlo se do zaključka da će se dobijati do 17.000 dinara, što znači da onaj koji kupi seme koje mora biti sertifikovano za kulturu koja je u RPG-u za 2.000 dinara, toliko će i dobiti povraćaj.

"Ako bi mi vama svima dali, kao što dajemo linearno 18.000 dinara, 17.000 dinara, to bi za budžet Republike značilo 60 milijardi. Mi onda nemamo za voćare, stočare, povrtare...ni za koga", rekla je Tanaskovićeva, te je otkriveno da je o 35.000 dinara pričano sa stočarima na sastanku u septembru, odnosno da će dodatk (17.000 dinara) ići uz kriterijume.

Gde je zapelo u 17.000 dinara?

Poljoprivrednici smatraju da je skoro nemoguće "dobaciti" za seme toliki iznos, te su predložili da deo bude pravdan kroz račune za đubrivo.

"Ne može", bila je kategorična ministarka i dodala da je zbog toga što imamo monopol u prodaji đubriva. Brnabić je tada predložila još jedan sastanak.

PIO

Veliki problem poljoprivrednika jeste i dugovanje PIO fondu. Kada je loša godina, poljoprivrednici nisu u mogućnosti da uplaćuju doprinose.

"Na primer, 400.000 sam dužan da uplatim za penziono i socijalno osiguranje, a 300.000 mi je još kamata, dakle 700.000 me opterećuje PIO, da li je realno da se otpiše kamata, a ostalo da nam se da na mesečne rate", pitao je Goran Filipović.

Od čega zavisi visina poljoprivredne penzije?

Tada je ministarka pozvala telefonom direktora PIO fonda, koji je na spikerfon rekao da najviše mogu da izađu u susret do 60 rata, zavisno od visine duga i kolike su kamate, a što se tiče kamata, tu mora da razgovara i sa poreskom upravom kako bi se oni složili.

Zaključak

Glavna tačka spoticanja bilo je pitanje subvencija, za koji je predloženo da se o 35.000 dinara, odnosno 18.000 + 17.000 razgovara na sledećem sastanku na koji će biti uključeni predstavnici svih udruženja poljoprivrednika Srbije. To je bio predlog Vlade kako ne bi bilo "šuma u komunikaciji", a ponuđen je okviran datum - između 11. i 15. decembra. U uredbi koja će biti doneta od 1. januara biće vidljivo 18.000 dinara po hektaru, a da će nakon rebalansa budžeta i plaćanja svih direktnih davanja u julu tražiti za dodatnih 17.000 dinara.

Mileta izjavljuje za medije

"Dosta smo zadovoljniji nego što smo bili, nikad mi nećemo biti zadovoljni potpuno. Čovek u životu nikad nije zadovoljan, kad je zadovoljan, on više nema ambciju. Blokade se ne nastavljaju", izjavio je posle sastanka medijima Mileta Slankamenac.

"Meni je dosta jasnija situacija i problemi sa kojima se ratari suočavaju, treba da vidimo šta da uradimo da uredimo tržište kako bi pojedinačna poljoprivredna gazdinstva mogla da učestvuju u Produktnoj berzi, da trguju svojim proizvodima i ne zavise od monopolista", rekla je premijerka u tehničkoj Vladi Ana Brnabić i dodala da je to za nju najvažnija stvar današnjeg sastanka.

Premijerka ističe šta je za nju najvažniji zaključak sa sastanka

"Najvažnije je meni da to završimo u narednih nekoliko meseci i da kao tehnička Vlada ostavimo to za neku narednu Vladu i savez Skupštine sa novim predlogom zakona."

Osim toga, spomeniti su krediti sa jedan odsto kamate, o čemu Narodna banka Srbije mora da proveri sa kreditnim biroom, kao i otplata duga za PIO na rate za dug ne stariji od pet godina. Subvencije za stočare će ostati iste kao u 2023. godini.

"Država je kazala da želi (da reši probleme), i više ništa nije do nas", zaključio je Slankamenac.

O ostalim pitanjima zahteva poljoprivrednika možete čitati više u tekstovima na Agroklubu.


Foto prilog


Tagovi

Sastanak u Kisaču Protesti Mileta Slankamenac Goran Filipović Miroslav Matković Daniel Kovačić Marko Gabrić Subevencije Dizel gorivo NIS PIO Tržište Branislava Stojakov


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...