Put do uređenog tržišta: Od protesta do razumevanja kako funkcionišu berze?

Poljoprivreda je privredna grana koja je po svim relevantnim istraživanjima delatnost koja je najizloženija rizicima. Ti rizici su mnogobrojni, a pored klimatskog rizika, najveći je svakako rizik tržišta, odnosno cenovni rizik. Ona država koja kroz sistemska rešenja uspe da minimizira ovaj rizik, može svakako da računa na uspešniju poljoprivredu, bolju investicionu klimu u toj oblasti, a svakako i zadovoljnijeg poljoprivrednog proizvođača.

Ista priča isti scenario

Kako tržište poljoprivrednih proizvoda funkcioniše na našem tržištu, najslikovitije bismo mogli da vidimo ako upotrebimo metaforu iz filma "Dan mrmota". Sećate li se tog filma? Ko ga je gledao svakako se posle dobrog smeha upitao: Premotavamo li ustvari celog života jedan isti film? Ko ga nije gledao, navedimo samo poruku ove komedije koja glasi:

Da li smo baš toliko glupi kada dozvoljavamo da nam se uporno u krug ponavljaju iste stvari, iste greške, raspaljuju iste strasti...?

Blokade sve duže, protest se pojačava - "kuva se" i u Hrvatskoj

Sećate li se manje više identičnih protesta naših poljoprivrednika koji se ponavljaju svake godine? Da li je to bilo zbog cene mleka, pšenice, suncokreta, tovljenika...? Uostalom, da li je uopšte važno zbog čega je bilo, kada se kao u pomenutom filmu, iz godine u godinu dešava ista priča po istom scenariju i zbog istih razloga. Problem se "rešava" pregovorima, pa potom dogovorom između naših paora i države. Paori se povlače sa ulica, a država ima privid dobro obavljenog posla. Pa i to je već viđeno. Drugo je pitanje koliko je sve to koštalo naš budžet i da li je sve baš tako moglo da se završi.

Konačno, "dubinski" pristup

Dakle, ako nam se svake godine, sa tek malim nijansama u formama protesta i razloga zbog kojih se izlazi na ulice, ponavlja u principu isti problem, onda definitivno moramo da konstatujemo da je sama država u problemu. Dakle, očigledno ne postoji sistemsko rešenje za preventivno delovanje kako se inače vrlo predvidivi protesti ne bi ponavljali iz godine u godinu. Ove godine, poljoprivrednici se organizuju i protestuju i to u nešto radikalnijoj formi, ali i sa suštinski drugačijim zahtevima u odnosu na manje više stereotipe iz prethodnih godina. Ta suštinska razlika jeste u tome da je fokus na sistemskim rešenjima i to pre svega u sektoru uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Odlično!

Najzad imamo jedan "dubinski" pristup i pokušaj fundamentalnog rešavanja problema koji se neće završiti saopštenjem u informativnim emisijama o postignutom dogovoru koji je na opšte zadovoljstvo i korist i za državu i za organizatore protesta. Radikalnost ovih protesta se ogleda između ostalog i na insistiranju da se u veoma kratkom roku ispune zahtevi. Većina zahteva je tehnički sprovodiva u relativno kratkim rokovima, čak i bez obzira na okolnost da je Skupština Republike Srbije raspuštena, a Vlada u tehničkom mandatu.

Vlada jeste tehnička, ali za zahteve poljoprivrednika potrebna je politička volja

Međutim, zahtev da se uređenje tržišta reši u filmski kratkom roku, jednostavno nije moguće ostvariti. NI tehnički, ni suštinski.

Zašto tehnički?

Dakle, da bi se terminska tržišta izvedenih hartija od vrednosti kao što su fjučersi i opcije inkorporirala u Zakon o robnim berzama, potrebno je dopuniti aktuelni zakon, a to je u isključivoj nadležnosti zakonodavnog tela, a to je skupština koja je kao što je već navedeno raspuštena i bez ovlašćenja koja ima u redovnim okolnostima. Sa druge strane, neophodno je institucionalno "pokriti" ovaj tržišni segment izmenama statuta, internih pravilnika i ostalih akata institucija kao što su Komisija za hartije od vrednosti, Centralni registar, Berza kao organizator tržišta…

Zašto suštinski?

Odgovor: da biste implementirali jedan takav zakon, neophodno je izvršiti adekvatnu edukaciju potencijalnih učesnika na berzi terminskih hartija, simulisati "pilot tržište" i polako "razigravati" tržište kako bi isto zaživelo. Osnovni kriterijum za funkcionisanje i opstanak ovog tržišta jeste njegova likvidnost, a da bi se to postiglo potreban je kritičan minimum broja učesnika na tržištu i neophodna frekventnost trgovanja, što svakako zahteva izvestan period. Možda sve sada ovako kako je napred navedeno deluje malo obeshrabrujuće, ali, utoliko pre, smatram zahtev poljoprivrednika za uređenjem robnog tržišta dobrim, čak veoma dobrim potezom, koji je bez sumnje vredan podrške, pre svega od stručne javnosti.

Kakva je korist od terminskih tržišta?

Naravno, u svemu je potrebna odgovarajuća podrška države, koja do sada za takav značajan iskorak u uređenju tržišta nije postojala. Konačno da demistifikujemo uopšte, kakve su zablude, kako funkcioniše i kakva je to korist od terminskih tržišta.

Krenimo redom.

Sve češće kao glavni argument naših poljoprivrednika o njihovom lošem položaju jeste poređenje cena na regionalnim i svetskim robnim berzama sa cenama na našoj berzi u Novom Sadu. Odmah ću reći: promašena meta.

Razlog je jednostavan: Cene koje objavljuju berza u Čikagu (CBOT), ili berza u Parizu (EURONEXT) ili Budimpešti (BSE), su cene terminskih fjučers ugovora. Da bismo mogli da komentarišemo te cene, moramo znati da ih čitamo. Dakle, slikovito, kada biste na dan 20.11.2023. otvorili sajt berze u Čikagu videli biste da se proizvod koji se nalazi u kotaciji na tzv "berzanskoj tabli" zove : "wheat SRW fut. dec" 210,32 US/t , što bi otprilike u prevodu značilo da je fjučers cena na meku crvenu pšenicu na dan 20.11.2023., sa dospećem u decembru, 210,32 dolara za tonu. To bi značilo da je to neka, prema tržišnim očekivanjima cena koja se na dan objavljivanja (20.11.2023.), očekuje da će biti na dan dospeća ovog fjučers terminskog ugovora, odnosno u decembru mesecu.

Znači, niti neko kupuje, niti prodaje pšenicu na dan objavljivanja, već je u pitanju cena koja na dan 20.11.2023. praktično predstavlja jedno tržišno očekivanje za cenu na datum dospeća (decembar 2023.) Uzgred, na ovom tržištu se ne kupuje ili prodaje pšenica u fizičkom smislu, već fjučers ugovor koji u sebi nosi obavezu imaoca na primer kupovne pozicije da kupi tržišnu aktivu tj. pšenicu na određeni dan u decembru mesecu. Sve do momenta isteka ugovora (decembar mesec u konkretnom slučaju) ovaj fjučers ugovor može promenuti još mnogo vlasnika na sekundarnom tržištu, što ovom tržištu daje karakteristiku da je to veoma likvidno tržište.

Po pravilu u 98 odsto slučajeva na ovoj najvećoj terminskoj svetskoj robnoj berzi ugovori se ne realizuju fizičkom isporukom aktive (pšenice), već se ugovorna obaveza imaoca fjučers ugovora "zatvara" preko kliringa u čišćenju i obračunu tzv. marginskih računa. Verujem da deluje malo komplikovano, ali kada tržište počne da funkcioniše, tada sve postaje mnogo jasnije.

Koliko je terminsko različito od SPOT tržišta, napomenuću još samo jednu okolnost: Na terminsko tržište učesnici ulaze polaganjem samo tzv. "margine" koja je po pravilu tek 10 odsto vrednosti od vrednosti osnovne aktive (robe) koja se nalazi u njenoj osnovi. Dakle, vi obavezu da isporučite (ili kupite) robu u vrednosti od 10.000 dolara, kupujete za iznos od 1.000 dolara (vrednost fjučers ugovora), što je iznos koji vi možete da izgubite u zavisnosti od kretanja cene fjučersa tokom trajanja perioda do dospeća ugovora, ali i da zaradite mnogo više preko uložene margine, ako ste dobro predvideli tržišna dešavanja u periodu do dospeća ugovora.

Zaštita od rizika

Konačno smo u ovoj kratkoj edukaciji došli i do pojma "hedžinga" koji ustvari znači zaštita od rizika. Dakle, tehnike na fjučers tržištu pružaju jednu jedinstvenu mogućnost da se učesnik na tržištu zaštiti od cenovnih rizika. Da ne bismo ulazili u tržišne operacije tokom samog trgovanja na fjučers tržištu, pokušaću da objasnim samo ogoljenu suštinu hedžinga: Ako ste na primer proizvođač pšenice i nalazite se u periodu neposredno posle setve, vaša kalkulacija recimo pokazuje cenu proizvodnje koja će vas koštati toliko da pri prosečnom prinosu ona ne sme biti ispod 220 EUR-a za tonu.

Na terminskom tržištu u momentu tog vašeg saznanja (decembar 2023.) cena fjučers ugovora na pšenicu sa dospećem u julu 2024. iznosi 250 EUR/t. Vi se odlučujete da zaštite tu cenu i obezbedite se od mogućeg gubitka zbog pada cene u toku žetve, pa ulazite na terminsko tržište uz obavezu da na dan dospeća prodate pšenicu po 250 EUR/t. Na taj način ulazite u rizik da će cena biti i viša od pomenute, ali i sa cenom od 250 EUR/t vi imate dobru kalkulaciju.

Druga opcija je da će cena pasti na SPOTU (što je verovatnija opcija) u vreme dospeća ugovora (juli 2024.) na recimo nivo od 180 EUR/t. Međutim, vi ste obezbeđeni na terminskom tržištu cenom od 250 EUR/t bez obzira što je cena u julu (momenat dospeća) na SPOT tržištu pala na recimo 180 EUR/t. Konačna računica je ta, da ćete vi na SPOT tržištu prodati pšenicu za (neisplativih) 180 EUR/t, ali ćete na terminskom tržištu zaraditi upravo za iznos razlike između terminske i SPOT cene, što je 70 EUR/t, a što je ujedno I "branjena" cena od 250 EUR/t.

Pšenica na berzi 20, kukuruz 16,8 dinara za kilogram bez PDV-a

Da sumiramo: Uređenje berzanskog tržišta je samo jedan segment u kontekstu opšteg uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda. Da bismo imali jedan sveobuhvatan sistem dobro uređenog tržišta, na ovom mestu moramo spomenuti i jedan transparentan i funkcionalan sistem intervencija na tržištu, što podrazumeva dobar sistem robnih rezervi, zatim uređen sistem javnih skladišta i afirmacija robnog zapisa kao nedvosmislenog dokaza o kvalitetu i kvantitetu skladištene robe koja je u podlozi ovog dokumenta i koji može da posluži i kao prvoklasni kolateral za dobijanje kredita, …

Dobro je da se uspostavi konsenzus u državi da je neophodno napraviti reda na tržištu poljoprivrednih proizvoda, a da to nisu eksperimentalni zakoni kao što je 2021. godine donet Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji se ispostavio potpuno nefunkcionalnim i neprimenjivim u realnim okolnostima. Zbog toga bi bilo dobro da obostrano i od strane države i od strane poljoprivrednika ima malo više strpljenja i dobre volje, jer je to neophodno za ovako jedan ozbiljan i dugoročno koristan poduhvat.

Nije na odmet zbog celokupnog ovog zamešateljstva setiti se one stare kineske poslovice: Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.

_{Naslovna fotografija: Mileta Slankamenac/Julijana Kuzmić}